Тема за размишљање у Партизану...

Што су странци бољи од деце коју имамо? Џевад Прекази илустративно о примеру Ђорђа Јовановића и зашто Страхиња Бошњак не добија шансу. . . ?

Фудбал 19.01.2019 | 23:00
Тема за размишљање у Партизану...
Само један од нагомиланих проблема српског фудбала. Засад, без решења. Као да се вртимо у круг. Јер, колико год се потенцирало да су деца будућност лоптања у овој држави, чим дође прва и(ли) мало уноснија понуда клубови их пуштају у иностранство. Некад су немоћни, некад у канџама менаџера или попуштају под захтевима родитеља, међутим, дешава се и да сами греше на појединим примерима.

Партизан је у блиској прошлости остао без играча за које многи тврде да би у садашњем саставу не само имали места, него правили разлику. Да је било мало више стрпљења, новца и(ли) визије... Овако, етикета „пројекат на дуге стазе“ није валоризиована у спортском смислу. Тако Информер подсећа да су последњих година Хумску напустили Саша Ивковић, Лука Стојановић, Миладин Стевановић, Мирослав Богосавац, Иван Шапоњић, Саша Лукић, Душан Влаховић и летос Ђорђе Јовановић, без неког видљивог трага на Топчидерском брду, иако се не може занемарити чињеница да су збирно донели 5.100.000 евра, колико – примера ради – сам Никола Миленковић, који је оставио сјајан утисак у сезони освајања дупле круне, после чега је продат Фјорентини.

Усамљен пример, рекло би се...

„Док год има талената у држави Србији, форсирао бих децу. Дај им шансу, кроз годину две имаћеш врхунске резултате и на крају продају. Што су ови странци који долазе бољи од деце коју имамо? Последњи пример је што су за јефтине паре продали Ђорђа Јовановића. Он је бољи од свих центарфорова које је Партизан имао. Страхиња Бошњак, најбољи млади штопер у држави, није добио шансу. Ту су Влалукин, Вујанић... Навијачи хоће да виде ту децу. Нисам у ситуацији да могу да донесем одлуку, јер кад бих, нико од те деце не би отишао из Партизана“, уверава Џевад Прекази, скаут Парног ваљка, у изјави Информеру.

Некадашњи ас црно-белих јасно је указао и на проблематику компликованог избора странаца који често заузимају место овдашњим талентима и спречавају њихов развој. Мада, има и то своје „зашто“, јер се у потрези за инстант резултатима руководства пре ослањају на готове играче него на оне са којима би тек требало да се ради.

„Леонардо је прави разлику. Као што је у Звезду дошао фудбалер са великим педигреом, Марко Марин. Људи, какав играч! Нема ту измишљања топле воде. Ево, Партизан је довео Суму. Какав Сума, какви бакрачи!? Дошао је онај из Ријеке, Соломон. А у то време у екипи је био Ђорђе Јовановић и није имао места да игра“.

Да би Партизан могао да се врати коренима и започне опоравак по систему „у се и у своје кљусе“ наговештено је не почетку зимских припрема. Тренер Зоран Мирковић ослонио се на чак шесторицу играча рођених после 2000. године, у питању су Светозар Марковић, Филип Стевановић, Јован Кокир, ЗлатанШеховић, Бојан Балаж, Страхиња Павловић, а њима ће се, кад прележи богиње, придружити Армин Ђерлек. Сам таленат не гарантује ништа осим ако се обликује правилно, што отвара нову дилему: коме поверити бисере?

„Децу би требало да тренирају бивши играчи. А млађи тренери да уз њих стекну искуство. Данас су млађи тренери „лаптоп тренери“. Ништа не знају, само буље у компјутер и воде тренинге. Нису шутнули мачку с прага, а постали су тренери. Лиценцу може да добије свако, само је потребно да плати. Срећом, не може свако да дође у Партизан, јер Партизан је Сорбона“, додао је Џевад Прекази, који је за црно-беле одиграо 153 утакмице и дао 19 голова.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт

Коментари / 0

Оставите коментар