Како нас је Запад усрећио?

Познато је да су крајем деведесетих САД пресудно утицале да Милорад Додик буде постављен на мјесто премијера Републике Српске, што је и учињено на бурној сједници Народне скупштине РС у ноћи између 17. и 18. јануара 1998. године.

Република Српска 16.01.2019 | 11:18 Додик често оптужује опозиционе политичаре, невладине организације, новинаре и друштвено активне појединце, да руше Републику Српску и раде за обавјештајне службе западних земаља. Притом не помиње да је на власт дошао уз политичку подршку и издашну финансијску помоћ Запада.

Милорад Додик углавном спомиње Велику Британију као земљу одговорну за подривање власти у Републици Српској, док његови савјетници у причу уводе САД и ЦИА.

Међутим, Додик не избјегава случајно да спомене Американце, јер зна да би, ако би којим случајем оптужио неког за сарадњу са САД, могло да му буде жестоко узвраћено.

Познато је да су крајем деведесетих САД пресудно утицале да Милорад Додик буде постављен на мјесто премијера Републике Српске, што је и учињено на бурној сједници Народне скупштине РС у ноћи између 17. и 18. јануара 1998. године.



Додик, чија Странка независних социјалдемократа је тада имала само два посланика, на приједлог тадашње предсједнице РС Биљане Плавшић, добија гласове укупно 42 посланика НС РС.

Пресудан је био глас посланика Странке за БиХ Фрање Мајданџића, који се возилом УНХЦР-а вратио на сједницу која је одржана у Бијељини.

Сједница је, како је касније испричао Мајданџић, почела као редовна и нормална, а на дневном реду је био и захтјев за смјену тадашњег предсједника Народне скупштине Драгана Калинића. Милорад Додик је одиграо кључну улогу у томе да обезбиједи 42 гласа за Калинићеву смјену. Око 23.00 часа је изгласана смјена Калинића, послије чега је сједница прекинута јер су посланици СДС-а и радикала напустили сједницу.

Мајданџић је кренуо назад у Загреб гдје је живио након што је избјегао из Бањалуке 1992. године.

– Возио ме УНХЦР и кренули смо према хрватској граници. Стали смо у један угоститељски објекат код Орашја да се освјежимо и попијемо пиће и ту сам на телевизији видио да се позивају народни посланици да се врате у Бијељину, јер се наставља сједница. Замолио сам УНХЦР да ме одмах врате у Бијељину, што су они и учинили и ја сам, чини ми се већ око поноћи, поново био у Бијељини, наводи Мајданџић догађаје из бурне ноћи.

Медлин Олбрајт, тадашња државна америчка секретарка, у Додику је видјела “дашак свјежег вјетра на Балкану” и несебично га је подржавала. То је подразумијевало политичку подршку, али и значајну финансијску помоћ.

Након састанка у Амбасади САД у Сарајеву, 21. фебруара 1998. године, Додик се јавно похвалио да ће Република Српска добити снажну финансијску ињекцију од владе САД и то 5.000.000 долара!

– Ради се о пет милиона долара хитне помоћ Влади Републике Српске и ја се надам да ће веома брзо та помоћ бити оперативна у Републици Српској. Поред тога још 45 милиона кроз разне пројекте на којима ће радити невладине организације, рекао је Додик са славодобитним осмијех.



Када је почео да показује знаке непослушности, да се мијеша у уређивачку политику СРТ (данас РТРС), купује станове министрима и неодговорно се понаша, његова странка је изгубила на изборима 2000. године.

Није му било од користи што је обећавао реформе и реализовао добар дио захтјева међународне заједнице, укључујући и укидање платног промета са тадашњом СРЈ, односно Србијом и Црном Гором.

Након тога је процесуиран због злоупотребе службеног положаја током премијерског мандата, али је уз помоћ правосудне мафије из овог процеса изашао као побједник.

Успио је да обнови своје везе са Западом и поново се вратио на премијерску функцију 28. фебруара 2006. године, када му је након успоставе нове скупштинске већине тадашњи предсједник РС Драган Чавић повјерио мандат за састав нове владе.

Исте године се кандидовао са својим СНСД-ом на изборима и побиједио, водећи кампању у духу снажне националистичке реторике. Обећавао је много – референдум за отцјепљење Републике Српске од Босне и Херцеговине, ревизију приватизације, прогон криминала и корупције…

Ништа од тога није испунио. Напротив! Криминал и корупција царују, непотизам је редовна појава, економија у колапсу… Ипак, од тада није изгубио ниједне изборе.

(Истинито)