Прича: Трагедија у пет чинова за опроштај Марија од Мелбурна!

Знате онај осећај, кад вам се стегне грло, осетите кнедлу и борите се да не заплачете. Такав торнадо емоција на једном тениском мечу, одавно није виђен.

Тенис 15.01.2019 | 22:30 Све је било спремно за опроштај Ендија Марија. Јунак за којег навијају сви. Фантастичан сценарио. И меч за који су сви желели да се никад не заврши, али морао је.

Било је то 250 магичних минута, шекспировских. Вредило је платити сваки цент за овакав спектакл. Такав меч за први дан турнира? Ау, људи!

Вољом жреба, Ендију Марију је запао Роберто Баутиста Агут. Тенисер који је у форми, који никако није био добар противник да би се, повредама опхрвани Шкот из Данблејна, понадао продужетку аустралијске бајке.

Почетак меча, обећавао је да ће се Ендијева "лабудова песма" у Мелбурну, брзо окончати. У прва два сета, шпанском тенисеру је био довољан по брејк, и после готово сат и по игре, имао је у џепу великих 2:0.

Али ко не зна Ендија...И овако "рашрафљен", стегао је зубе и покушао да, на највероватнијем опроштају од публике у Мелбурну, не баци бели пешкир у ринг пребрзо. Знао је да су сви ту били - због њега.

И не само на "Мелбурн арени" (бивша Хајсенс), већ рекло би се и у читавом комплексу. Баш као и на Вимблдону, и овде у Мелбурну постоји брдашце између терена на којем се окупљају и седе љубитељи тениса. Неки аустралијски пандан Хенман хилу на Вимблдону.

Где год се окренете, велики екрани са преносом Ендијевог меча са Баутистом Агутом.

"Уууууууух, па онда оооооооооох", гласно уздише публика када Британац изгуби поен. Или супротно, када га добије, уследио оно громогласно и подрхтавајуће "роооооооааааар". Или тако нешто.

Али на самом стадиону, емоције су биле тако густо набијене, да сте их могли сећи ножем. Енди, када би направио грешку, у фрустрацији је гризао прсте или се ударао песницом по бутини, као да му је мало повреда, па дај да се још и самоуништи.

Али све време меча, наспрам огромне већине, на једној од трибина био је и један ватрени навијач Баутисте Агута. Преплануо момак у сивој мајици, папучама и бермудама, решио је да кида нерве свима на стадиону. Каква храброст!

Мало по мало и Енди је приморавао Баутисту Агута на грешке, прошао је кроз тај брејк трећег, па четвртог сета. Велики преокрет на помолу? Док са трибина одјекује оно "Лет'с го Андy, лет'с го", камера зумира лице Ендијеве мајке Џуди и брата Џејмија.

Џуди, увек каменог израза лица, сад је такво да се из авиона види да сузбија емоције. Прети да све у њој имплодира, суздржава сузе.

Негде на 6:5 у четвртом сету, када се Шкот спремао да одсервира, однекуд је запраштао ватромет! Енди се збунио, стао, као да ће да пита судију, “па чекајте људи, какав ватромет, још нисам завршио меч”.

Добио је Енди тај сервис гем, урлик одушевљења проломио се целим стадионом, а и шире. Савршено акустично, гранд театар, ма идеално за овакве емотивне доживљаје.

Са звучника у арени, допирали су тактови чувеног хита групе “Qуеен”, “Wе wилл роцк yоу”. Адреналин на трибинама удара у горњу границу, сви као да тапкају ногама у патос и пљешћу рукама, како је то некад чинио славни Фреди Меркјури на концертима са публиком, можда баш као на “Ливе Аид-у” 1985.

Али тролл не мирује у паузи између четвртог и одлучујућег сета.

“Yоу аре wиннер Роберто, yоу аре wиннер”. Или, “ти си победник Роберто, ти си победник”. А касније је додао и “И лове yоу”.

Енди покушава да скраћује поене, види се док хода колико се мучи, као да му је неко у кукове уградио кочнице. Добио је први гем, онда на старту другог одиграо нестварно добар поен, када је стигао да врати лоптицу после истрчавања на мрежу и лоб ударца. Да сте могли само да чујете са колико одушевљена је пропраћен тај поен!

Али Баутиста Агут је чврсто био решен да ове вечери буде “партибрејкер”. Прво 2:1, па 3:1, ускоро И 4:1, 5:1. Цео стадион утихнуо је у сплин, свестан шта долази. Једино је трол скакао од среће!

На семафору је било да је меч трајао 4 сата и четири минута. Меч лопта за Шпанца, број један. Енди ризикује, као некад на Вимблдону, истрчава напред, одиграва бекхенд волеј. Поен! Потом још два, смањује на 5:2. Сигнал да са разгласа загрме тактови песме групе АЦ ДЦ.

Али ништа од преокрета. Шпанац добија последња четири поена, завеса пада на позорницу после четири величансвена сата И још десет минута приде.

Баутиста се поздравља са Маријем, грли га, потом у маниру правог спортисте честита Ендију на свему што је урадио за светски тенис.

И онда, пред микрофон долази он. Конферансије му је приредио заиста величанствену увертиру у говор. Енди једва стоји на ногама, глас му подрхтава док говори.

Потом, изненађење. На великом екрану, пуштају видео снимак у којем му његове колеге желе све најбоље. Ређали су се Рафа, Новак Роџер, Каролина, Киријос И још много њих који су желели И на овај начин да му поруче колико им значи.

“Збогом пријатељу мој”, била је реченица Новака Ђоковића, који је претходно подсетио на дане када су, као дечаци, дванаестогодишњаци, играли негде у Француској.

На трибинама, около, многи су заплакали. Нико није желео да напусти стадион, док Енди није изашао.

А онда је и то морао да уради. Изашао је право у – неизвесниост. Отишао негде у дубину ноћи. Нова операција после које можда неће бити повратка.

Први дан и на крају њега невиђена тениска трагедија! Мелбурн ће ове сцене, дуго, дуго памтити.

Извор: Б92