Београд домаћин финала ЛШ 2025. године?
"Десетогодишњи план Европске куће фудбала предвиђа да овај регион добије и организацију финала Лиге шампиона", пише "Курир" у броју од уторка и подсећа да би изградња "Националног стадиона" требало да почне крајем године.
Фудбал 17.01.2019 | 00:00
У тексту са последње стране под насловом: "У Београду финале Лиге шампиона 2025", наведено је и да се наша престоница налази међу фаворитима, као и да је УЕФА већ додељивала велике утакмице градовима у окружењу.
Скопље је 2017. организовало УЕФА Суперкуп између Реал Мадрида и Манчестер јунајтеда, а Букурешт био домаћин финала Лиге Европе 2012. када су се састали Атлетико Мадрид и Атлетик Билбао.
"Десетогодишњи план Европске куће фудбала предвиђа да овај регион добије и организацију финала Лиге шампиона", пише београдски лист и подсећа да би према најавама изградња "Националног стадиона" у Београду требало да почне крајем ове године.
"Влада Србије одвојиће 150 милиона евра за овај пројекат", наводи аутор, када је реч о трошковима изградње стадиона у близини Сурчина, који би требало да има капацитет од 60.000 места и буде завршен до 2022. године.
Србија, Бугарска, Румунија и Грчка увелико су формирале заједнички тим, са задатком да припреми озбиљну кандидатуру за организацију или УЕФА европског првенства 2028. или ФИФА светског првенства 2030, али изгледа да Београд неће чекати толико да "нападне" организацију најважнијих фудбалских догађаја на планети.
Београд је био домаћин финала Купа шампиона 1973. када је на Стадиону "Рајко Митић" холандски Ајакс освојио трећу узастопну титулу првака Европе минималном победом над Јувентусом од 1:0. Стрелац пред 89.484 људи на трибинама тада још модерног стадиона црвено-белих био је Џони Реп у 4. минуту.
Три године касније на истом месту, пред 30.790 навијача на трибинама популарне "Маракане", одиграна је финална утакмица Европског првенства у којој је Чехословачка победила Западну Немачку бољим извођењем пенала након што је после 120 минута велике борбе било 2:2.
Немци су изједначили у 89. минуту поготком Бернда Хелсенбајна, али су се на крају радовали Чехословаци и то после историјског тренутка у петој серији када је Антонин Паненка ноншалантно "боцнуо" лопту по средини гола, преварио легендарног Сепа Мајера и заслужио да се тај "шмекерски" ударац и данас зове по њему – 5:3.
На највећем југословенском и српском стадиону одиграна је и полуфинална утакмица ЕУРО 1976 у којој је Југославија поражена од Западних Немаца резултатом 2:4.
Од тада, Београд је био домаћин многих великих европских утакмица, што Црвене звезде, што Партизана, али није био домаћин гала финала.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар