Ово треба да знате прије него што престанете да једете месо

Ако размишљате о томе да престанете да једете месо, пре тога прочитајте шта ће се све десити у вашем телу.

Здравље 12.01.2019 | 13:23 "Прелаз на вегетаријански режим исхране може да буде тежак задатак, зато је важно да себи поставите питање зашто правите такву промену у својој исхрани", каже дијететичарка и нутриционисткиња Рејчел Хокинс. 

Она додаје да је јако важно да, пре него што постанете вегетаријанац, имате све потребне информације о нутријентима и витаминима. 

Нутријенти 

Хокинсова каже да четири нутријента представљају главну бригу приликом преласка на вегетаријанску исхрану - гвожђе, витамин Б12, калцијум и омега-3 масне киселине. 

"Ако се смањи унос ових нутријената, временом може озбиљно да се угрози здравље", каже нутриционисткиња. 

Привикавање 

Планирање је кључно код преласка на вегетаријански режим исхране. Нутриционисткиња Хокинс предлаже да постепено престајете да једете месо и производе од меса, да би тај прелаз био лакши. 

"Веганска исхрана је много комплекснија од тога да једноставно једете храну на биљној бази. То захтева планирање и дисциплину у многим друштвеним ситуацијама, посебно када је реч о одласцима у ресторане или на неким друштвеним окупљањима", објашњава она. 

Здравље црева 

Хокинсова каже да никако не запоставите здравље црева када престанете да једете месо. Вегетаријанска исхрана је по природи богатија влакнима. 

"Нагло повећање уноса влакана може да доведе до иритације црева, до надутости, гасова или констипације, па би било најбоље да се унос намирница на биљној бази постепено повећава. Такође, не заборавите да пијете доста воде како бисте ублажили потенцијалне споредне ефекте", саветује она. 

Добре стране вегетаријанске исхране 

Нутриционисткиња каже да, ако се полако пређе на овај режим исхране, то може да има добре ефекте на здравље – смањење крвног притиска, смањење ризика од срчаних болести и дијабетеса типа 2 захваљујући томе што је исхрана богата воћем, поврћем, житарицама и малој количини засићених масти. 

Воће и поврће имају мало калорија, а садрже доста влакана, витамина и минерала, што помаже у одржавању здраве телесне тежине, смањењу крвног притиска и смањењу холестерола. 

"Такође, садрже антиоксиданте и фитохемикалије које су познате по својим антизапаљенским својствима", каже нутриционисткиња Хокинс, откривајући да то штити од болести које се повезују са запаљењима, попут реуматоидног артритиса. 

Хокинсова наглашава да то не значи да је вегетаријанска исхрана боља од месождерске, јер јошније било истраживања која би то доказала. Такође, питање је колико времена треба да прође од почетка примене овакве исхране да би особа осетила ове користи. 

Она истиче да је можда најбоља опција да једноставно смањите количину обрађене хране коју једете, а да једете више намирница на биљној бази.

Б 92
фото:интернет