Прича: Пет промашених звијезда Интера...

Заниоло данас више вреди од Најнголана, има седам пута мању плату, стандарднији је од белгијског фудбалера. Он који је требало да буде будућност већ је садашњост а Раџа који је требало да буде садашњост већ мирише на прошлост.

Фудбал 13.01.2019 | 00:00 Роберто Карлос, Андреа Пирло, Леонардо Бонући, Филипе Кутињо, Николо Заниоло, шта спаја поменуту петорицу играча? Кратковидост Интера, умишљени тренери и спортски директори који опијени идејом о сопственој величини понекад не виде шуму од дрвета. Могли би их назвати и “пет промашених звезда Интера”.

Случај Заниола, оживео је старе ране навијача Неразура са дужим памћењем. Рој Хоџсон тренира и даље, чак му и добро иде у Кристал Паласу - у великој мери захваљујући  нашем Луки Миливојевићу који игра, вероватно, најбољу сезону у каријери - али ће остати упамћен као тренер који је био тако интелигентан да жртвује Роберта Карлоса због Алесандра Пистонеа. Ко је, бре, тај Пистоне? Хоџсону се Роберто Карлосније свиђао јер је био превише анархичан и што је често правио излете у нападу, а то је иритирало енглеског тренера. Карлос је у својој првој сезони постигао седам голова у Серији А и куп такмичењима, али ни то није било довољно да разбистри Ројову главу. Оно што Хоџсон није видео пред носом, Фабио Капело је регистровао издалека. Чим је чуо да је Карлос на трансфер листи Дон Фабио је позвао тадашњег председника Реал Мадрида Лоренца Санца и рекао му да узме Карлоса. Речено, учињено. Интер је Бразилца платио 10 милијарди лира (око пет милиона евра) а продао га је за само 7 милијарди лира, односно око 3.500.000 евра.

Случајно или не, Интер од трансфера Карлоса није више имао левог бека на високом нивоу, чак је и у легендарном тиму Жозеа Муриња на позицији левог бека играо Киву, као принудно, привремено, решење.

Ектор Купер, губитник по антономазији, је други феномен на клупи који је скупо коштао Интер. Аргентински тренер је имао “фантастичну” идеју да замени  Андреа Пирла са Гуљеминпјетром, званог Гули. Купер је просто био опчињен Гулијем и видео је у њему великог играча. Он и нико више. Пирла је шкартирао а да није трепнуо оком. Шта је освојио у својој каријери АндреаПирло и шта је значио за фудбалску игру је пред очима целог света,Гуљеминпјетра се сећају само мазохистичких настројени тифози Интера.

Међутим, није Купер поклонио само Пирла Милану, дао је градском ривалу и Кларенса Седорфа у замену заКока. Саркастично речено: Купер је лично поставио стубове Милана који ће освојити две Лиге шампиона и изгубити једно у утакмици за инфартк са Ливерпулом.

Кад смо већ код искусних играча које је Интер великодушно даровао својим ривалима велики превид је направио и Марчело Липи, доказујући да нико није безгрешан. У преговорима о довођењу Вијерија у Интер, Лацио је поред новца тражио и Дабоа. Липи је имао “сјајну” замисао да задржи Дабоа а у Рим пошаље Дијега Симеонеа. Дабо је већ у зимском прелазном року позајмљен Винћенци а Чоло је наплатио с каматом “незахвалност” Интера 5.маја 2002. године.



Леонарда Бонућија Интер је чак два пута изгубио. Ако би се могао разумети пропуст направљен када је Бонући био двадесетогодишњак, никако се не може оправдати погрешна процена Марка Бранке, тадашњег спортског директора Интера, који је ангажовао Андреу Ранокја уместо “свог” играча Леа Бонућија. Оно што Интер није видео Јуве није пропустио. Бонући је у редовима Старе даме постао један од најбољих и најцењенијих дефанзиваца на свету.

Филипе Кутињо је још увек отворена рана на коју је актуелни спортски директор Пјеро Аузилио додао соли када је пред Нову годину изјавио како је и даље “заљубљен” у Матеа Ковачића. У метежу који је владао у Интеру на заласку ере Масима Моратија, по некој свемирској коинциденцији, Моратијева епоха је почела са куповином и брзоплетом продајом Роберта Карлоса, и завршила се са продајом Кутиња за 10.000.000  Ливерпулу да би се за пар милиона више купио Матео Ковачић. Какав је играч и колико вреди Кутињо видело се у претходних пет година, баш као што се видело и да је Ковачић један од бројних фудбалских блефова са балканских простора. Кутињова цена је 160.000.000 евра а Ковачић је резерва где год да игра, укључујући и репрезентацију Хрватске.

Николо Заниоло је случајно завршио у Роми. Прича о жељи Лучана Спалетија да ангажује, по сваку цену,Раџу Најнголана је добро позната. Мање се зна да клуб из Рима није тражио Заниола, уз Сантона и 24.000.000 евра, него голмана Радуа. Срећом по Ђалоросе, Раду је био обећан Ђенови и завршио је у главном граду Лигурије а Заниоло је стигао у Тригорију. Штавише, Рома је до последњег дана прелазног рока тражила клуб којем би позајмила Заниола. Од 17. августа када је завршен прелазни рок у Италији до данас вреднос младог италијанског фудбалера је скочила са 4.500.000 евра на 40.000.000. Ни то што је Заниолопостигао 14 голова и поделио 9 асистенција за омладински тим Неразура, који је освојио све трофеје на националном нивоу, није било довољно да “упали лампице” Аузилију и његовом тиму.

Просто је невероватно да се Интер није обезбедио ни са тзв. клаузулом о праву прече куповине, за талентованог офанзивног везног играча. Једина утешна околност за Интерову управу је да нису први који су “промашили” са Заниолом. Чак и искусни фудбалски вук какав је Панталео Корвино није препознао таленат новопеченог репрезентативца Италије. Корвино је “откачио” 2016. године без пардона 17-огодишњег фудбалера.

Спорстки директор Роме Монћи је признао да су он и Рома имали више среће него памети са Заниолом и да нико од њих није очекивао тако брз успон младог репрезентативца Италије. Чињеница да је од Заниола само трећи голман Фузато слабије плаћен довољно говори о поверењу које је имала Рома. Чак су ЛукаПелегрини и Бјанда, резерва је и подмлатку Роме, добили боље уговоре од Заниола. Једноставно се не зна да ли је Спалети више желео да доведе Најнголана или је Рома била нестрпљивија да га се отараси. Шест месеци касније, Заниоло више вреди од  Најнголана, има седам пута мању плату, стандарднији је од белгијског фудбалера. Он који је требало да буде будућност већ је садашњост а Раџа који је требало да буде садашњост већ мирише на прошлост.

Истина је да италијански медији, по обичају, претерују у ковању у звезде Заниола, али тинејџер има велики потенцијал да стане поносно и заслужно уз раме Роберта Карлоса, Андреа Пирла, Леонарда Бонућија иФилипеа Кутиња. А Интер би требало коначно да научи лекцију да им размене играча или убацивање у трансфере као контрапартије не иду на руку, још од размене са Јувентусом  Анастази - Бонинсења. Анастази се није видео у дресу Неразура а Бонимба је оставио дубок траг и у Јувеу, упркос поодмаклим годинама.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс