НБА прича: Лери "Баба" Џонсон...
Има много НБА легенди које се издвајају по неком свом печату који су оставиле у лиги, али и кошарци генерално. Лери није освајао титуле, није оставио гомиле награда, није имао низове учешћа на Ол-стар мечевима, али је имао своју личност.
Кошарка 12.01.2019 | 23:15
Претварање сирове снаге у страховита закуцања био је његов посао. И обављао га је перфектно. Без грешке. Био је незаустављива сила Стршљенова. Био је спиритуални вођа Њујорчана. А највише од свега је био непоколебљиви вук, увек гладан победа и спектакуларних кошева. Магнет за навијаче.
Каријеру је почео у свом Тексасу, да би после две године Одеса колеџа прешао на УНЛВ, код чувеног тренера Џерија Тарканијана. Са УНЛВ је освојио титулу против Дјука, када су победили са 30 разлике, што је била највећа разлика у једној финалној НЦАА утакмици. У тиму је тада имао Стејсија Огмона, такође будућу НБА звезду.
После освојене Нејсми награде, Лери бива одабран као први пик на драфту од стране Шарлот Хорнетса. Те сезоне је лако освојио титулу рукија године, испред Стива Смита. Због своје снаге је целу каријеру одиграо на позицији крилног центра, иако је био висок 201 цм. Чарлс Баркли, исти случај. Са својим атлетским предиспозицијама, Лери је био човек међу децом у колеџ конкуренцији. Шарлот је имао невероватну срећу да добије прилику да бира Џонсона. Он је био мотор који ће да преокрене франшизу Хорнетса и вине их у висине. Већ у првој сезони је постао други стрелац тима, иза Кендала Гила, потписао спонзорски уговор за "Конверс" (Цонверсе)" и заузео друго место на такмичењу у закуцавању, иза Седрика Себаљоса. Добио је насловну страну у часопису "Слем" (Слам), са једним од својих бруталних закуцавања. То је било премијерно издање овог часописа и част да се на њему појави припала је Џонсону. Ето колики је утицај већ тада Лери имао у НБА лиги. И даље мислите да није био материјал за НБА легенду? Можда да опет размислите.
Лери је често имао и несугласице са саиграчима, поготово ако су они били звезде. Мало је его радио. То је најупечатљивије било у Хорнетсима. Следи мала прича како се развило непријатељство између њега и Алонза Морнинга. Раних 90-тих, Пет Рајли је тренирао Никсе. Тачније од 1991. па све до 1995. године. Никси такви какви јесу, бренд су за себе. Ипак је то Њујорк. Ако се није нешто десило у Њујорку, као да се није ни десило. Али то није било довољно. Ови навијачи траже титуле. Траже победе. Траже славу. Медисон Сквер Гарден. Хала где сваки играч жели да игра. Хала где никоме не фали инспирације. Погледајте Коби Брајанта. Његови поени ће вам све рећи. Рајли је редовно остајао без шампионске титуле због ових људи. Иако је имао џина са Џорџтауна - Патрика Јуинга, на другој страни су били Хаким Олајџувон, Реџи Милер и Мајкл Џордан. И поред рекордних сезона, када су победе у питању, фалио је тај пресудни корак који би направили ка титули. Али тај корак је вечито недостајао. Негде је шкрипало.
Када је стигла ’95. година, Рајли је пожелео више моћи, јачи буџет и нови изазов. Њујорк је заменио сунчаном Флоридом, где се његов медитерански изглед одлично уклапао. Тамо је добио новог пулена Џорџтауна, колеџа који је машина за производњу оних правих центара, моћних под обручима. Јаких као земља. Добио је Алонза Морнинга. Мајами је четири године заредом ишао на Никсе у плеј-офу. Непријатељство ова два тима почело је када је Пи-Џеј Браун буквално преврнуо Чарлија Варда. У плеј-офу 1998. године дошла је нова утакмица ових ривала. И тада је човек из наше приче кренуо у размену удараца са Алонзом Морнингом, са којим је иначе био саиграч три сезоне у Хорнетсима. Тада је несрећни Џеф Ван Ганди упао да раздвоји некадашње саиграче и чини се добио највише по глави.
Али није ово био први пут да се њих двојица, како да кажем, не разумеју. А, не. Дешавало се то. Било је нешто лично између њих, што је прелазило границе спорта и надметања. Ако се поново вратимо у доба када су играли за Хорнетсе, прича иде овако. Шарлот је бирао Џонсона као првог пика. Стигао је у Хорнетсе да их разбуди и да покрене ребуилдинг. Одмах следеће године су добили право да бирају са друге позиције и изабрали су Алонза, који је тада био звезда Џорџтауна. Добијате у сезони 1992/93 два играча на позицији 4 и 5 који заједно у просеку доносе чак 43 поена тиму. А притом вам обојица дају по "10+" скокова у просеку. Нађите сада такав тандем. Али да буде исто тако ефикасан што се тиче поена. Ево да вам помогнем. Нема га. Не постоји. Но еxисте.
Хорнетси стижу до плеј-офа. Алонзо даје погодак у последњој секунди против Селтикса. Маса лудује. Долази још једна вест, која практично ослобађа цео Исток.Мајкл Џордан објављује да престаје са играњем кошарке. Хорнетси одлучују да осигурају останак Џонсона.
Пажљиво читајте сада.
Дају му уговор на 12, дванаест сезона. Уговор вредан 84 милиона долара. Најдужи уговор у историји НБА лиге. У време завршетка уговора Лери Џонсон би имао 36 година. Богата пензија, негде на Бахамима. Лери је већ маштао о будућој дестинацији после своје НБА каријере. То се десило истог дана када је ЏЈордан одлучио да се пензионише, први пут. Добар тајминг. Е сад долазимо до занимљивог дела.
Власник Хорнетса Џорџ Шин: "Он је лидер овог тима. И он ће то увек бити. Он је тај који ће донети НБА титулу у Шарлот". У међувремену, председник Хорнетса Столпен каже: "Ја не мислим да је Лери најбољи играч у тиму". Све до тада ова двојица су се одлично слагали. Били су сјајан тандем, све је пуцало од снаге и атлетицизма. Од поена и скокова. Како су обојица очекивали да буду водећи играчи ове франшизе. Мада причају да њихов однос од почетка није био здрав. Још кад је Лери испред Алонза носио кожну јакну коју је добио као руки године и рекао Алонзу: "Хеј руки, ако будеш играо довољно добро и довољно се трудио, можда и добијеш једну од ових јакни". На Алонзову несрећу, те године је Шакил О'Нил ушао у НБА лигу, па није било дилеме ко ће бити руки године. Џонсон је већ снимао рекламе, ону за "Конверс", када је закуцавао обучен у бабу, после чега му је налепљен надимак Грандма. И био је власник највећег уговора икада.
Џонсон је током лета, пре потписивања уговора, повредио кичмени диск и његово стање је било све лошије. Пропустио је два месеца играња 1994. године. Та сезона је била за заборав. Последње сезоне када су играли заједно, иако су били у тихој свађи, није тако изгледало на терену. Дејвид Вингејт је тада рекао:
"Тренинзи нису нормални. Тензија је невероватна између Зоа и Љ-а". Али на терену је све било перфектно. Чак су заједно играли за Дрим тима 2, одмах после оног легендарног, оригиналног Дрим тима. Пре те одличне сезоне, а последње за Зоа, Лери је играо као препорођен. Нико му није дао велику шансу због повреде леђа, али се он вратио јако. Донекле му је помогла дијета, коју је почео да спроводи када је прешао у Ислам. Претежно се хранио вегетеријански и на тај начин је мало ослободио своја превелика леђа. Бележио је најбоље проценте шута, за три је шутирао најбоље у каријери, не само до тада, него и до краја каријере није бележио боље проценте шута. Магзи Боугз их је хранио лоптама, а њих двојица су све те асистенције претварали у чисте поене. Те сезоне су играли заједно и на Ол-стар утакмици.
Ушли су у плеј-оф као Но. 4 на Истоку и добили предност домаћег терена у односу на Булсе. Е сад, овде постоји једна фора. Чикаго је био 5. и сви би се радовали томе да се није десила једна ствар. Мајкл Џордан је рекао да му је досадило да игра бејзбол и снима филмове. Желео је поново да заигра и на пола сезоне се вратио у Булсе. Добра вест за све љубитеље кошарке, за цео спортски свет, а лоша вест за Хорнетсе, који су тада играли своју најбољу кошарку. И ето их Булси, много бољи него што су били. Џордану није требало пуно да уђе у форму, јер се ипак ради о најбољем икада. Летео је Мајкл као да никада није напустио паркет. Истина, Хорнетси су имали неке шансе. Магзи је промашио шут за победу у првој утакмици, а када имате против себе Јордана морате да користите баш сваку, па и најмању прилику за победу. Или вам се смеши пораз. Хорнетси су имали шансе и то доста њих, али су промашивали шутеве за победу, посебно је битан тај промашени зицер Џонсона. Тим зицером је одлучено да ће Џорданови Булси ићи даље. Лери је остао кратак за неколико центиметара.
Размрдаћемо овај текст једном ускочицом. Сигурно сте гледали филм "Спејс џем" (Спаце Јам", где "Лоонеy Тунес" цртани ликови проналазе Јордана на голф терену, као јединог способног да их одбрани од ванземаљаца. Требало је да одиграју ту одлучујућу кошаркашку утакмицу против "Меан Теам-а". Меан Теам су чинили ванземаљци, али су пре тога украли вештине неких НБА играча. Ту су били Шон Бредли, тада центар Мавса. Онда су исто то урадили са звездом Финикс Санса, а то је био Чарлс Баркли. Па са будућим саиграчем Џонсона, Петом Јуингом. И на крају су стигли до тадашњег тандема Хорнетса, а то су били Магзи Боугз и Лери Џонсон. То је још један показатељ тадашње популарности Хорнетса, а посебно Лерија Џонсона. Што је Бредли био њихова мета, остаће вероватно тајна коју само знају креатори овог филма. Ја не знам. Магзи и Лери су били јако добри пријатељи. Магзи је испричао анегдоту са снимања "Спејс џема": "Лери је одједном решио да оде у свлачионицу да му среде фризуру. Лери није много обраћао пажњу шта фризер ради, јер је фризура била јако кратка. Када је завршио, рекао је да му се уопште не допада фризура и да мора опет сутра да дође на поправку. Сутра? До сутра ће да ти израсте нова коса? Он се само окренуо и отишао у кућицу која је била резервисана за Јордана. Био је права филмска дива".
Магзи је иначе у сезони 1992/93, када је Лери бележио најбоље бројке, у истој сезони када је стигао Алонзо, поред тих 10 поена и девет асистенција, бележио чак четири скока. Магзи, који је био висок 160 цм. Тај тим Хорнетса би сада био ако не најбољи у лиги, онда би бар дошао до финала. Имали сте Лерија Џонсона, Алонза Морнинга, Кендала Гила, а допуњавао их је отац Стефа и Сета - Дел Кари. Хоћу да кажем да је лига тада била препуна фантастичних играча, где је овакав тим био 5. на Истоку. Морам да убацим да је то била и последња сезона Дражена Петровића у НБА лиги, каријери и животу. Завршио је као први стрелац Нетса. После те сезоне се десило и повлачење Џордана после освојене титуле.
Онда се десио и чувени "локаут" (лоцкоут). Зо је почео да паничи после уговора који је Лери добио и тражио је више за себе. Сада му је и "локаут" дао прилику да добије много, много више новца. У Хорнетсима су размишљали и да повећају цене карата за 50% само да потпишу Алонза. Али то је било узалуд, јер су све паре отишле Џонсону. Хорнетси, да не би изгубили све, почели су да разматрају трејд опције. Лакерси су понудили Владе Дивца. Хорнетси нису пристали, али је Дивац ипак само годину касније стигао, у трејду који ће од Кобија Брајанта направити легенду Лејкерса.Алонзо је одбио смешну суму за продужетак уговора и трејдован је у Мајами, када је у Шарлот стигао схарп схоотер Глен Рајс. Први повратак Алонза у Шарлот био је испраћен звиждуцима и намерним фаулом који је стигао од Џонсона, само да му да до знања да нису пријатељи. Хорнетси су пропустили плеј-оф прве сезоне без Алонза, као 9. тим, одмах испод црте. А погађате, одмах изнад њих са само једном победом више био је Мајами Хит. После само једне сезоне без Алонза, Лери је желео напоље.
Следеће сезоне, нова дестинација за егоистичног Јохнсона био је Њујорк. "Велика јабука" је био следећи залогај који је Лери желео да загризе. Тај угриз је требао да буде јак, али се испоставило да Лери више нема ту снагу. Њујорк је у супротном смеру послао Ентонија Мејсона. Као да су мењали сирову снагу за сирову снагу. Тако је изгледао тај трејд. С тим што је Шарлот више профитирао од овог трејда, јер је Мејсон тада одиграо најбољу сезону у НБА каријери. Све се окренуло. Лери је дошао у Њујорк, а Морнинг је добио паре. Добио је 106 милиона од Хита и Пата Рајлија. Та туча између њих двојице представља скуп свих интерперсоналних драма скупљених у једно, које је морало да резултира нечим оваквим. А на крају је сав бес примио омалени Ван Ганди. Уз мало среће, они су могли да буду једна од водећих династија 90-тих. Али паре. Паре су стале између. Можда и его, али паре су биле те које су направиле раздор.
Лери је иначе био познат по размени тешких речи, а неретко и удараца. Речи је разменио и са својим, до тада, добрим пријатељем Скотијем Пипеном. Лери је имао изјаве типа: "Дај лопту броју 23. То је најбољи потез који Скоти зна". Пре тога је Скоти изјавио: "Мејсон може да вам пружи много више, него што може Лери". И тако је све кренуло. С тим што Лери не зна никако другачије, осим оштро. Онда су кренуле размене разних увреда, од тога да је Скоти рекао да је Лери најгори дефанзивац у лиги, до тога да је Лери рекао да Сцоттие не значи ништа у овој лиги. Пипен је у том моменту имао просек од 21 поена против Никса и Џонсона. А имао је и Џордана на својој страни.
Онда је ту и помало дискутабилан однос са првом звездом Никса - Петом Јуингом. О овоме је Лери причао у подкасту, где је гостовао са некадашњом звездом Тампа Беј Баканерса, Тикијем Барбером. Наслонили су се на причу када је Кајри Ирвинг изјавио да жели да изађе из сенке ЛеБрона. Тада је Лери споменуо да је имао несугласица са Јуингом, али да одрасли људи то решавају и да је то сасвим нормално. Пробудиш се следећи дан, рукујеш се и заборавиш на све. Само је проблем био тај што је код Џонсона тога било превише и постало је готово нормално.
Ипак, Никси су могли да се ослоне на Џонсона онда када им је то највише требало. То је била сезона 1997/98, када је Јуинг због повреде шутерског зглоба, при паду на утакмици против Бакса, пропустио скоро целу сезону. Покидао је лигаменте руке и дислоцирао кост. Сви су мислили да је то и крај каријере водећег играча ове франшизе годинама уназад. Онда је дошла и следећа сезона 1998/99, када су Никси отишли скроз до финала. И тада се десио Лери. Одиграо је своју најзрелију сезону у дресу Никса у плеј-офу, буквално за уџбенике. Био је ту када је требало.
Медисон Сквер Гарден је претурио много упечатљивих момената преко свог паркета. Исто тако и много врхунских играча, легенди ове игре. Лери је имао тих 10 сезона у којима је уписао своје име међу легендардне играче, оне који се памте. Срећа није била његов савезник, иако на први поглед јака, леђа нису издржала повреду и довела су каријеру до краја пре него што смо сви ми и Лери желели. Она утакмица која ми је остала у сећању је играна против Индиана Пацерса. То је било вече цлутцх клинике Лерија Џонсона. Резултат је био 91:88 за Пацерсе. Последња четвртина и 12 секунди до краја утакмице. Имате у тиму шутера какав је Алан Хјустон, сви га се сигурно сећате. Имате и Чарлија Варда, за кога је Ван Ганди рекао да је био тада најсигурнији шутер Никса. Никси су имали лопту на средини терена. При извођењу лопте, лопту је закачио играч Пејсерса. Била је скоро изгубљења, али не и за Џонсона.
Мајк Брин је преносио ту утакмицу и сећа се да је био убеђен да је то крај утакмице. Лери је био далеко од коша, то сигурно није била његова позиција. Пар секунди је стајао и само финтирао. Мајк Брин се сећа да је тих пар секунди финтирања Антонија Дејвиса изгледало као да минути пролазе. Лери је знао да може да одигра на брзину против Дејвиса. Антонио Дејвис каже да је знао да само не сме да скочи. Дејвис је знао да Лери није ни близу доброг шутера за три поена, посебно после повреде леђа. Лопта је прво требало да иде ка Хоустону, то је била оригинална замисао. Па ако то не прође, онда би ишла на Латрела Спрјуела. На крају је дошла до Џонсона. Лери је осетио Дејвисов додир и одлучио је да се подигне на шут за три поена. У том моменту мозак му је радио савршено. У истом моменту када је судија кренуо да свира контакт, Лери се подигао на шут. Пут лопте ка обручу је изгледао као вечност, сећа се Алан Хјустон. У том моменту сви у Њујорку су мислили, најгоре што може да се деси је да Лwри добије три бацања и да идемо у продужетак. Сви би се кладили на три бацања и нерешено. Али је Лери погодио. Десила се ерупција у Медисону. Бука је била толика да се чинило да Гарден управо експлодира. Лери, након што се публика за нијансу стишала изводи слободно бацање и погађа. На 5 секунди пре краја Њујорк води са пола коша разлике. И побеђује!
На путу до финала, Њујорк је прво избацио Мајами, а Лери однео и личну победу над Алонзом. Та серија је била јача од оне следеће када су очистили Атланту 4-0. Атланта са Мукијем Блејлоком и Стивом Смитом је била много лакши залогај од Мајамија који су предводили Тим Хардавеј, Алонзо Морнинг, Џамалом Мешбурном, Теријем Портером и Пи-Џеј Брауном. И онда је дошло до финале са Индијаном. Испоставило се на крају да је тај погодак Џонсона и тај шут који је донео четири поена био каписла која је погурала Никсе ка финалу.
Победом у шест утакмица заказали су финале са Спарсима, Грега Поповића. Тамо су их чекали торњеви близанци, Тим Данкан и Дејвид "Адмирал" Робинсон. Лишени помоћи Јуинга, сви су већ унапреди отписали Никсе. Лери са својим леђима није могао много против инспирисаног Данкана. Торњеви су доминирали у оба правца, чак ни нова аквизиција Никса, Маркус Камби, није могао много да помогне. Мали тренутак инспирације Спрјуела, Хјустона и Џонсона је донео једну, почасну победу за Никсе, али ништа више од тога. Истина у петој утакмици су били јако близу победе, али је Спрјуел промашио последњи шут после сјајне одбране Шона Елиота на њему. И тако је Сан Антонио освојио своју прву од укупно пет титула са тандемом Грег Поповић - Тим Данкан. Мислим да многи жале за овом приликом Никса, навијачи Њујорка поготово. Јако је готиван тим то био. Не можете да не волите тим у коме играју Хјустон, Спрјуел, Јуинг, Лери Џонсон, Камби, скоро па близанци Чарли Вард и Крис Чајлдс. Штета због свих њих, због Пата Јуинга, а највише због Лерија Џонсона.
После тих 10 сезона леђа више нису могла да издрже. Постала су мање поуздана од "југа". Само што нису могла да се поправе брзо као "југа", већ је поправка значила паркирање у гаражу. Са његовим телом могао је да игра много дуже од 32 године. Његово повлачење је прошло неопажено, па тако ето још једног разлога да се осврнемо на каријеру овог човека. Да му дамо још неки тренутак славе. Лери није желео славу када се повлачио. Није желео турнеју као Коби. Ниј сазивао конференције за штампу. Само је отишао са паркета. Он као да је вежбао вештину невидљивости, само је нестао. Не лажем кад кажем да свакоме прија журка за крај каријере. Каква год она била. Можда ако се Лери предомисли. Не око повлачења, то сигурно не. Него око те журке. Журке на паркету, са звездама његовог доба. И бар једном четвртином. За нека стара времена.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар