Коме салутирате, кад видите да никог нема?

На врху, као што знамо, стоји апсолутни газда Милорад Додик. Без њега у Републици Српској не можете радити, школовати се, размишљати и говорити, уколико он то не дозволи. Јер, као што је сам рекао, “ако нисте у систему власти, све то може да буде заблуда”!

Република Српска 09.01.2019 | 19:30 Размакни заставу и погледај јасније у поносну и вјечну! Погледај здраворазумски у Републику Српску!

На бини у центру Бањалуке, као на Олимп, попеше се господари овдашњих живота и смрти.

На врху, као што знамо, стоји апсолутни газда Милорад Додик. Без њега у Републици Српској не можете радити, школовати се, размишљати и говорити, уколико он то не дозволи. Јер, као што је сам рекао, “ако нисте у систему власти, све то може да буде заблуда”! 

Додиков систем власти функционише искључиво по његовим наредбама. То подразумијева да тужиоци процесуирају само оно за шта Додик мисли да треба, полиција хапси оне који не размишљају као он, медији постоје само да би величали његов лик и дјело, а сакривали криминал и корупцију … Све остало служи да би се паре народа слијевале у његове и џепове њему оданих тајкуна!

Уз њега је и најоданија од свих, Жељка Цвијановић, предсједница РС. Има само један задатак – да га прати у стопу и понавља мантру “Република Српска је стабилна и корача напријед”. Све остало је природа. Као и апсолутна слобода!

Да апсолутна слобода има своје границе брине се Драган Лукач, министар унутрашњих послова Републике Српске, једно од митолошких бића са Олимпа – пола нечовјек, пола трансфузија! Биће са милион глава, а све мисле као један – Милорад Додик!

Једина њихова веза са обичним смртницима је градоначеник Бањалуке Игор Радојичић, који има своје мишљење и мишљење из гепека. До подне тражи да се похапсе убице двадесетједногодишњег студента Давида Драгичевића и да институције коначно раде свој посао, а од подне пријети тужбама свима онима који то исто траже.

Има ту и тајкуна, притајених мангупа, хипнотисаних СНСД-оваца, чији је задатак био да изведу на улице све оне који су егзистенцију пронашли “под заставом Српске”.

Салутирају им они који су свој народ јуче тукли дрвеним палицама, називали хулиганима и рушитељима Републике Српске, само зато што је народ тражио да се открије ко убија њихову дјецу.

Дан Републике обилато се слави и по друштвеним мрежама. Лицемјерја ли кад заставе каче и оде пјевају они који на државним јаслама, с грбаче грађана, зарађују плате. Гадости ли кад се диве полицијском строју, истом оном ко на државним јаслама, с грбаче грађана, зарађују плате. Гадости ли кад се диве полицијском строју, истом оном који је 25. децембра на Тргу Крајине, на Давидовом тргу, тукао грађане. Цинизма ли кад се гласно пјева “поносној и вјечној”, а не смије да се писне о криминалу, корупцији, непотизму, ампутираној правди, одласку младих, уништавању свих вриједности, суноврату морала...

Данас, господо ухљеби, политичари, тајкуни и криминалци, на Дан Републике Српске пензионери преживљавају од 187 КМ мјесечно, радници од 470!

Дјецу убијају, бацају у канализацију и крију убице!

Пред словеначким конзулатом стоје најбоље радничке руке!

У “најбољем регионалном клиничком центру” нема ко да лијечи пацијенте, љекари одлазе!

За гладне и болесне доступни су хуманитарни бројеви!

Пониженима се сервирају застава и “национални понос”!

Коме ће желудац сутра бити пун кад завири у новчаник? Колико ће суза исплакати након што се с дјецом чује преко Скyпеа? Оде им на гробове? Је ли застава довољна да их угрије, плати све теже намете?

Коме салутирате, кад никога више нема!

Аутор: Жана Гаук
Журнал