Звезда пробудила лава у Кешељу!

Где сам био и шта сам радио? Нисам лежао на плажи и хладио се палмом. . . ! „Исти сам, само сам мало старији. Мој стил игре се није променио много. Драго ми је да добијам шансу и да је користим како треба. Надам се да ћу је добијати и у утакмицама испред нас, јер сваком играчу је најважније да игра најбитније сусрете и остави неки печат на њима“.

Кошарка 08.01.2019 | 15:30 Када у необавезним кошаркашким разговорима поменете лик и дело Марка Кешеља, обично прва асоцијација буде Мундобаскет 2010. године и како га је само неколико центиметара делило од тога да понесе ореол националног хероја. Упркос годинама које су прошле, мало ко може да заборави оне бравуре и рафалну паљбу против Шпаније у четвртфиналу, чиме је Милошу Теодосићу отворио пут да се прослави оном ванвременском тројком преко Хорхеа Гарбахосе за историјски судар са Турском. И тадашњи домаћин је добио своју порцију Маркових препознатљивих отровних стрелица са велике удаљености, да би велика неправда касније онемогућила Орлове да оду по заслужену медаљу.

Чекали су стрпљиво навијачи Црвене звезде још од лета 2017. да Душан Алимпијевић запали ту стару искру и пробуди Кешеља каквог сви добро памте. Није млади тренер успео у томе, али је пошло за руком његовом наследнику - Милану Томићу. Оних 20 поена Крки, уз готово савршен учинак ван линије 6,75 метара, дошли су као упозорење да у Марковим рукама и даље има барута и да може да пружи још доста тога доброг.

Пронашао се у новој улози, на позицији крилног центра, све под командом и идејом Милана Томића. Требало је тако, јер у одсуству повређеног Мохамеда Фајеа млади и талентовани Бориша Симанић није могао да изнесе велики терет на својим леђима. Ускочио је далеко искуснији саиграч да помогне и готово преко ноћи пронашао нови кошаркашки живот. Признаје да му промена јако прија. А, ми га питамо - зашто се није ослободио раније?

„То није питање за мене“, одговара нам Кешељ, па у даху наставља:

„Сви знају за кога је то питање... Имали сте прилику (новинари) да то исто питате неке друге људе, али нисте. Моје је да тренирам, да радим и чекам своју шансу. На то питање не могу да одговорим. Где сам био и шта сам радио? Сигурно нисам лежао на плажи и хладио се палмином граном. Радио сам свој посао“.

Прво питање изазвало је снажну реакцију. Али, с толиким кошаркашким искуством навикао се на све ситуације. Зато нас је интересовало - шта се променило у његовој игри од неких прошлих времена, с почетка деценије?

„Ништа посебно. Исти сам, само сам мало старији. Мој стил игре се није променио много. Драго ми је да добијам шансу и да је користим како треба. Надам се да ћу је добијати и у утакмицама испред нас, јер сваком играчу је најважније да игра најбитније сусрете и остави неки печат на њима. Искрено, добро радим, квалитетно, трудим се, дајем све од себе и чекам своју шансу“.

Навијачи су од тебе видели врло добре партије у последње време. Убацио си неколико кључних поена против Лиможа, био најбољи против Крке у Новом Месту... Рекло би се да ти прија улога коју си добио од тренера Милана Томића?

„Не бих волео себе да истичем. Мени, а и целом тиму најважније је да публика долази у халу, да нас подржава, да има позитивних емоција међу нама. Тада је лакше да се терет пребаци на противник и да ми као Црвена звезда остварујемо победе у низу. Искрено се надам да неће изостати подршка и у кључним утакмицама, које нам долазе у јануару и касније“, рекао је Кешељ за наш сајт и додаје:

„Што се мене тиче, стицајем околности десило се то да смо пробали мене на позицији крилног центра, испоставило се да ми та позиција лежи. Ту се осећам комфорно, добро. Можда сам раније имао неки страх од различитости, пошто сам одувек крило. Сада је супер и драго ми је да са те позиције могу да се ставим на располагање тренеру“.

Пред Црвеном звездом је ново тешко гостовање, прво у ТОП 16 фази Еврокупа у 2019. години. Противник је Уникаха, а место одигравања - дворана Хозе Марија Мартин Карпена (ТВ Спортклуб, 20.45).

„После утакмице против Лиможа, где је притисак био на нашој страни, али и оне тешке утакмице против Будућности и онда преласка у 2019. годину, сусрет са Уникахом нам долази у растерећенијем периоду. Притисак би сада требало да буде на њима, а на нама је да направимо брејк у нешто растерећенијој атмосфери, што би нам много значило у даљим напорима за пролаз у наредну фазу“.

Уникахин терен важи за један од најчвршћих у Европи. У Еврокупу још немају пораз код куће, али су зато у претходна два кола АЦБ лиге доживели поразе од Басконије и Тенерифа...

„Не видим разлог да не уђемо у меч с доста оптимизма. Ми смо у доброј играчкој форми, сви су здрави, комплетни. Звезда је правила велике победе у Евролиги претходних година, па не видим разлог да не направимо брејк, односно позитиван резултат и против Уникахе. Они су квалитетна екипа, атлетски одлична, шпанско првенство је можда и најбоље у Европи. Квалитетни јесу, али су имали два лоша резултата на почетку ове године – пораз од Валенсије на почетку ТОП 16 фазе Еврокупа, онда и од Тенерифа у домаћем првенству. Због тога верујем да ће против нас хтети да се изваде. Верујем да можемо да направимо добар резултат“.

С утакмицом у Малаги доћи ћете на половину серије од четири гостовања, где вас касније чекају још Игокеа и Валенсија. Колико вам представља оптерећење овакав ритам?

„За нас је ово савршена прилика да екипа покаже карактер, да се очврсне. Свака победа на страни је значајнија, јер се до ње теже долази. Ако успемо да позитивно изађемо из ове серије гостовања, верујем да ће карактер овог тима бити још већи. Мали тест за нас“.

Откако се завршила репрезентативна пауза, Црвена звезда и даље у успону форме и не зна за пораз. Да ли та серија победа позива и на опрез пред тешко гостовање?

„Ту паузу смо добро искористили за рад, тренинге, подизање физичке припремљености. Тај период смо квалитетно искористили. И играчи који су били у репрезентацијама успели су да ухвате ритам. Додуше, када се навикнеш да играш на два-три дана, таква пауза може донекле да те поремети. Нама је баш било супротно. Како смо ушли у паузу, тако смо из ње изашли, наставили са победама, добрим резултатима и играма“.

Оно што Црвену звезду ове сезоне краси јесте разноврсност, односно да је тим довољне ширине да у сваком тренутку може да извуче квалитет да се одржи баланс на терену и задржи позитиван резултат...

„То је одлика екипа које играју тимски. Код нас нема суперзвезда, појединаца који дају по 50 поена. Ми се боримо тимски у оба поља. Можда је тај стил резултирао управо овим серијама победа од почетка сезоне. Надам се да ће и даље бити тако. Атмосфера у тиму је добра, што се види на утакмицама и по резултатима, а ми се само надамо победама“.

Звезди је сада то јако потребно...

Извор: моззартспорт