Божић у Чикагу: печенице у парку

Срби у Америци и поред тога што су десетинама хиљада километара удаљени од родног краја не могу да се одрекну својих обичаја, ма колико то у новој средини било чудно. Један од тих је да се на Божићној трпези обавезно мора наћи и прасе печено на ражњу.

Свијет 08.01.2019 | 12:35 Набавка прасенцета иде релативно лако, али како, а нарочито гдје га испећи. Власници кућа ту су у предности јер у гаражама праве пецаре на гас или струју, а понегдје и на угаљ, наравно док то комшијама Американцима не засмета.

Када се из гараже вије дим то је већ добар разлог да ревносне комшије позову и ватрогасце. А у потезању за градске и или државне параграфе слављенци често извуку дебљи крај и ватра мора да се гаси, а слиједи велика казна.

А и власницима станова не понестаје идеја само да се испоштује ова српска традиција. Са елекричним гријачима прасенце, додуше мање, испече се и на тераси која по правилу треба да буде заклоњена од комшијских погледа и подаље од комшија осјетљивих на мирисе.

Ипак, за префињене српске укусе, најљепше је прасенце печено на дрва или на угаљ. Дани око овогодишњег Божића у највећем „српскогм граду“ у Америци – Чикагу, традиционално хладном, били су неубичајено топли, прољеће као да је уранило (најтоплије у посљедњих пола вијека).

Била је то добра прилика да се пецаре са прасетом изнесу у паркове, гдје се иначе преко љета викендом и празником са друштвом заложи риштиљ. Тако је један наш довитљиви Србин поранио овогодишњег Бадњег јутра и пецару смјестио у парк, заложио ватру, ражањ прикачио на акумулатор, појачао музику и препустио се уживању у српској традицији.



Али, само што је пресенце почело да цврчи на ватри, бану полиција све са ротацијом. Тачније полицајка. Почиње права “паљба” разних питања: Шта радиш? Да ли смијеш да печеш у парку? Гдје си купио прасе? Којим поводом печеш? Уз слијегања раменима наш (не)сретник науми да гаси ватру, свјестан да се у Америци “није играти ватром” и да би док трепне могао да добије казну у вриједности печених прасића за сљедећих двадесет година.

Тек тада “проговри” полицајка на течном српском и отркије да и њени родитељ који су доселили у Чикаго из Војнића на Кордуну, за Божић пеку прасенце. Најавила је да ће у сљедећој патроли да наврати на који залогај намочен у свињској масти. Препоручила је да по завршетку посла добро провјери да ли је ватра потпуно угашена!

Тако су Срби, досељеници у Америку, за Божић ипак нашли начин да надмудре своје домаћине.

Извор: Српскаинфо