Ко управља вилом Аурора?

Вила Аурора поред Дубровника испод које су снимане и поједине сцене популарне серије Игра пријестоља, а која спада у споменике нулте категорије према УНЕСЦО правилима, ускоро ће потпуно пропасти.

Регион 08.01.2019 | 07:51 Луксузна вила у Трстеном уз море, са приватном плажом, базеном и плацем од 2.000 метара квадратних, за чију је куповину, према незваничним наводима хрватских медија, био заинтересован и глумац Јохн Малкович, власништво је државе БиХ. Вилу која је од времена дубровачких племића мијењала приватне власнике, комунистичке власти су конфисковале 1955. године.

Према свједочењима тадашњих функционера, Владимир Бакарић поклања седамдесетих година вилу Централном комитету Савеза комуниста БиХ, али је право кориштења виле 1976. године пребачено на Извршно вијеће Социјалистичке Републике БиХ, чији је фактички насљедник Савјет министара БиХ.

Данас је вила Аурора, у којој су се некада одмарали властелини, а затим највиши комунистички функционери, напуштена руина. Након што је не зна се ко из виле опљачкао вриједна умјетничка дјела и средњевјековне старине, вила је страдала у пожару. Ситуација није много боља ни када су у питању вила Ерика (Босанка) у Дубровнику, бивши хотел Вис ИИ на дубровачком Лападу, те болница у Цавтату.

Након што је Влада Хрватске донијела одлуку да се некретнине које падају под сукцесију могу давати на кориштење трећим лицима, ситуација би, међутим, ускоро могла да се промијени. Ове би резиденцијалне објекте на кориштење могао добити неко други, те на имовини државе БиХ зарадити новац. На основу исте одлуке Владе Хрватске је, на примјер, недавно већ објављен јавни позив за давање у закуп некретнина у власништву правних особа из БиХ на подручју Макарске ривијере.

Нико не управља, а нико нема ни "сазнања"

Позив је расписало Министарство државне имовине, једино и надлежно за тако нешто. У том истом министарству, међутим, о вили Аурора не знају у каквом је стању, наводећи у одговору на упит Радија Слободна Европа да то министарство "не управља тим објектом". Такође, како тврде, не управља ни другим објектима који су власништво државе БиХ на дубровачкој ривијери - вилом Ерика бившим хотелом Вис ИИ, нити болницом у Цавтату. На подручју хрватског приморја још су у власништву државе БиХ, уз остало, и земљиште површине 745 квадратних метара у насељу Груж, земљиште у Сребреном у непосредној близини тог хрватског града површине 1.980 квадратних метара, те кућа и земљиште у Омишу површине 1.064 квадратних метара.



Вила Аурора (на фотографији горе на врху) само је један од објеката државе БиХ на дубровачком подручју

О томе у каквом су стању и да ли неко користи резиденцијалне објекте државе БиХ на дубровачкој ривијери Управни одјел за просторно уређење и градњу Дубровачки неретванске жупаније нема сазнања. Прочелница Одјела Николина Краљевић за РСЕ је навела како "не може одговорити на постављене упите јер не располаже затраженим информацијама и исте нису у надлежности овог тијела".

У Граду Дубровнику одговор је сличан. Службеник за информисање Града Дубровника Маријана Аксић Витковић за РСЕ је казала да Град Дубровник "нема сазнања везано за виле Аурора и Ерика", као ни за Болницу у Цавтату, уз напомену да се та болница и не налази на подручју Града Дубровника.

"Везано за објект Вис ИИ можемо вас извијестити како у њему тренутачно бораве бескућници. Град Дубровник у завршној је фази преговора за објект у којем би социјално угрожене особе убудуће требале бити смјештене, тако да вјерујемо да би проблем бескућника на овом простору у наредном раздобљу требао бити ријешен", наведено је у дијелу одговора који се односи на објекат бившег хотела Вис ИИ.

Судски процеси

У Правобранилаштву БиХ такође не знају у каквом је тренутно стању вила Аурора, али кажу да је, колико знају, не користи нико. Према информацијама које је РСЕ добио у Правобранилаштву БиХ, једино што је њима познато је "да је вилу Ерика (Босанка) узурпирало треће лице без било каквог правног основа", те да је да је Вис ИИ трећим лицима на кориштење дао Град Дубровник.

Дакле, када су у питању и вила Аурора и сви наведени објекти и земљишта који су у власништву БиХ, држава Босна и Херцеговина није ушла у посјед ниједног од њих.

"Поступци се воде за све некретнине, осим некретнина у Омишу, гдје никада није формиран предмет у Правобранилаштву БиХ и сљедствено томе нису предузете било какве процесне радње. Сами поступци се налазе у различитим фазама (фаза главне расправе, фаза поступка по правним лијековима). Што се тиче стања некретнина и посједа ситуација је различита: неки објекти су у посједу трећих лица, а неки су без посједника и у лошем су грађевинском стању", казао је за РСЕ секретар Правобранилаштва БиХ Младен Драганић.

Када су у питању објекти државе БиХ на дубровачком подручју подаци Правобранилаштва БиХ су слиједећи:

-вила Аурора Трстено-вођен поступак ради укњижбе права власништва БИХ у земљишним књигама-захтјев одбијен

-вила Ерика (Босанка), Дубровник-уложена ревизија на другостепену одлуку парничног суда

-хотел Вис ИИ на Лападу, Дубровник-у току првостепени парнични поступак

Правобранилаштво БиХ иначе има податке само о некретнинама о којима су покренути парнични поступци пред надлежним судовима ради предаје тих некретнина у посјед БиХ. До сада је Правобранилаштво БиХ заступало БиХ и њене институције у седам парничних поступака пред надлежним судовима у Хрватској, с циљем поврата имовине БиХ. Судови у Хрватској пред којим су до сада вођени поступци су, међутим, били јасни – нема враћања имовине док не буде потписан билатерални споразум БиХ и Хрватске, предвиђен Споразумом о сукцесији бивше СФРЈ.

На питање да ли је и шта учињено по одлуци Савјета министара БиХ из јула ове године према којој је Правобранилаштво БиХ задужено да интензивира активности на заштити имовине БиХ у Хрватској и Србији", Драганић је одговорио да је Правобранилаштво обавило службену посјету Државном одвјетништву Републике Хрватске ради утврђивања могућности сарадње у заштити имовине Босне и у Хрватској", те да планирају на исту тему и посјету Правобранилаштву Србије.



Правобранилаштво БиХ иначе има податке само о некретнинама о којима су покренути парнични поступци

Ни у Комисији за државну имовину БиХ о свему овом ништа не знају. На упит - да ли је Савјет министара БиХ познато да ли су власти Хрватске већ уступиле на кориштење трећим лицима објекте на дубровачком подручју који су власништво Савјета министара БиХ у Хрватској - виле Аурора и Ерика, те хотел Вис ИИ и Болница у Цавтату? - Џемаил Ћибо из ове комисије одговорио је како "Комисији наведено није познато". Ћибо је иначе и директор Канцеларије за законодавство Савјета министара БиХ, тако да се може закључити да ни том уреду ништа није познато.

Ко не да вилу у Трпњу?

Једини објекат на подручју Дубровачко-неретванске жупаније који је био враћен властима у БиХ, али никад није укњижен, је вила уз море Трпњу - такође луксузни објекат са 12 апартмана и 2.000 квадратних метара земљишта, у којем су љетовали запослени и функционери некадашњег Извршног вијећа и Скупштине Републике БиХ.

Након што је вила враћена БиХ, Федерација БиХ је у њено реновирање уложила око од пола милиона еура. Међутим, када је 2009. године затражена категоризација објекта, Хрватска је тражила прво да се укњижи, а како је то државно власништво, вила се није могла укњижити на Федерацију БиХ. У уреду премијера Федерације БиХ Фадила Новалића кажу да је Влада неколико пута писала Савјету министара БиХ и Комисији за државну имовину, али да одговор никад нису добили. Предлагано је да се вила укњижи на државу БиХ па да је уступи Федерацији на кориштење или да се одмах укњижи на Федерацију БиХ, што заправо није могуће јер ентитети не би могли бити титулари државне имовине.

Џемаил Ћибо за РСЕ потврђује да је Комисија за државну имовину још 2013. године добила захтјев Службе за заједничке послове органа и тијела Федерације БиХ захтјев за изузеће државне имовине када је у питању објекат Дом одмора у Трпњу. Овај захтјев никада се није нашао пред Савјета министара БиХ. Како наводи Ћибо, захтјев је стављан на дневни ред 35. сједнице Савјета министара која је заказивана чак пет пута у 2013, 2014, 2015. и 2016. години. Када је коначно сједница одржана, захтјев није ни уврштен у дневни ред. Захтјев се поново нашао у планираном дневном реду 37. сједнице заказиване два пута у 2017, али та сједница до данас није одржана.



Питање виле у Трпњу није разматрано нити на једној сједници Савјета министара БиХ (Фотографија са једне од сједница у 2016. години)

Такође, питање имовине БиХ у Хрватској у мају ове године скинуто је са сједнице Савјета министара БиХ, те је речено да се о том питању прво чека став Комисије за државну имовину. За коју је, пак, како сазнаје РСЕ, у току процедура именовања нових чланова. Тако да нико не зна да ли ће и када уопште питање имовине БиХ у Хрватској бити разматрано.

Експерт за државну имовину и бивши члан Комисије за државну имовину БиХ Мухарем Церо за РСЕ каже како је све око објеката БиХ у Хрватској "ушло у сиву зону ћутања", када су у питању и власти Хрватске и власти БиХ. Хрватска је према Споразуму о сукцесији била обавезна да призна, чува, заштити и врати имовину, напомиње Церо, те констатује како ниједна од тих обавеза није испуњена, а државним институцијама БиХ није било дозвољено да уђу у посјед имовине.

"Тако да је та имовина постала лак плијен свима који су жељели да се окористе. И раније је било покушаја да се уђе у посјед Ауроре, да се почне газдовати. Долазили су људи са лажним доказима о власништву, не само из Хрватске, него и из Босне и Херцеговине", каже Церо.

Он наводи како је уз виле Аурора и Ерика, те бивши хотел Вис ИИ и болницу у Цавтату на том подручју било и пратећих пет до седам станова за особље које је тамо радило. Као још један значајан резиденцијални објекат у власништву условно речено државе БиХ и њених институција, односно бившег Секретаријата унутрашњих послова (СУП) БиХ, Церо издваја одмаралиште у Млинама. Већ је, каже, било покушаја да се тај објекат присвоји.

"Ради се у покушају нових власника Угоститељско-туристичког предузећа (УТП Леотар из Требиња, који су купили ту фирму, да кроз пасивни подбиланс УТП Леотар право кориштења претворе у право власништва. Врло је интересантно да је тај нови власник Српска православна црква, у периоду када је њом у Требињу управљао владика Григорије", наводи Церо.



Уз виле и друге објекте на подручју Дубровника било је и станова (Фотографија: локација снимања једне од сцена серијала Игра пријестоља испред виле Аурора)

Како на нивоу државе БиХ не постоји министарство унутрашњих послова, у овом је случају врло упитно ко је легитимни власник имовине бившег републичког СУП-а - да ли је то Министарство сигурности БиХ, или би то требала бити министарства унутрашњих послова ентитета.

Још један сличан примјер, условно речено, имовине БиХ на дубровачком подручју без јасно утврђеног стварног власника, је барокна вила са комплексом дјечијег села у Лозици код Дубровника, чији је заправо власник био републички Црвени крст (организација на буџету РБиХ). Сада на нивоу БиХ не постоји јединствен Црвени крст, него Друштво Црвеног крста/крижа БиХ, у које су удружени Црвени криж Федерације БиХ, Црвени крст Републике Српске и Црвени крст/криж Брчко Дистрикта. Дакле, и у овом случају упитно је ко би требао бити власник имовине код Дубровника.

На овим се примјерима види коријен проблема са државном бх. имовином у Дубровнику и цијелој Хрватској, као у самој БиХ и другдје. Враћање имовине не би било спорно да је БиХ усвојила закон о управљању државном имовином БиХ. Тај закон омогућио би, наиме, да се сачини јединствен попис имовине и да се утврди ко је стварни власник сваке појединачне некретнине на коју у другим државама полажу право правни субјекти из БиХ. А то је оно што тражи Хрватска, како од БиХ, тако и од свих држава сукцесора – да се докаже ко је био стварни власник сваке од некретнина на дан 31.1.2 1990 и ко је његов правни сљедник који је "црно на бијело, на папиру" власник те имовине данас.

"Закон о управљању државном имовином треба да оговори на питање ко је на дан 31.12. 1990 у односу на дан доношења тог закона титулар одређене имовине и са доказом о власништву чак ни судови у Хрватској не би могли да не врате имовину", наводи Церо и додаје како Хрватска не спори да је то имовина БиХ, односно правних лица из БиХ, али траже титулара те имовине коме би је вратили у посјед.

"А до тога се долази законом о управљају државном имовином. А тај закон је у ладицама десетак година", напомиње Церо.

На закон се заправо чека од како је 2005. године тадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун у складу са својим овлаштењима наметнуо Закон о привременој забрани располагања државном имовином БиХ. Тим је наметнутим законом било дефинисано да ће привремена забрана располагања државном имовином остати на снази до ступања на снагу закона којим ће се утврдити и права власништва и управљања државном имовином, а који ће се донијети најкасније у року од једне године, што је било, дакле најкасније 2006. године.

Канцеларија високог представника већ је раније изнио став како је "добро позната чињеница да Закон о државној имовини није усвојен због непостојања политичке воље и политичког консензуса".

Извор: РСЕ