Крстио се у очевом крају

Завичајна носталгија осјећање је и те како познато нашим људима у иностранству. Код неких ишчезне након неколико година живота изван земље у којој су рођени, код других након неколико деценија, код трећих – никад.

Република Српска 07.01.2019 | 17:24
Крстио се у очевом крају
Психолози тврде да нове генерације, рођене у туђој земљи, ријетко када имају ту врсту чежње. Ипак, прича Стојана Симића из Струмице у Македонији демантује њихове ставове.

Стојан Симић из Струмице у Македонији никад није заборавио своје коријене. Отац војно лице, рођен у Великој Обарској, у равној Семберији о свом родном крају често је приповједао сину Стојану.

“Мој се отац одселио одавде и био је више година у Македонији, а иначе цијела родбина од мога оца је овдје”, прича Стојан.

Након 60 година живота, Стојан је успио да се крсти и то баш у родном крају свог оца.

Каже да га је повукло то што је његов отац крштен у истој цркви.

Стојан истиче да није било тешко организовати крштење у Обарској иако живи стотинама километара далеко, а подједнако лако нашао је и кума. Мико Терзић одмах је прихватио позив за кумство.

Крштење је према православном вјеровању за свакога новорођење, а у то искрено вјерује и Стојан Симић.

У она времена с обзиром на то да му је отац био војно лице није се смио крстити, али је ту своју давнашњу жељу успио остварити у 61. години живота.



БН ТВ