Интервју - Комљеновић: Морали смо '98. да добијемо Нијемце!
Са Хрватском би било фифти-фифти! Прослављени репрезентативац Југославије у великом разговору за МОЗЗАРТ Спорт евоцирао успомене на златно доба Плавих, Мундијал у Француској и ону Мијатову пречку. . . Али нам је говорио и о разлозима посртања Панцера у последњим годинама.
Фудбал 10.01.2019 | 23:00
Требало је, али није, пошто ју је у осмини финала зуаставила сјајна Холандија и она Мијатова чувена пречка. Игром судбине, најбољи стрелац Плавих баш на том првенству био је Слободан Комљеновић (два гола), некада одлични универзалац Ајнтрахта и бундеслигашких клубова.
Слоби, како га Немци из милоште зову, више не долази у наше крајеве, ретко посећује Београд и Србију, али је зато увек отворен када се нађете у Франкфурту и вољан да евоцира успомене на можда најлепше дане нашег репрезентативног фудбала у протекле три деценије.
„Ја сам био тада експеримент”, кроз смех констатује Слободан Комљеновић на почетку великог интервјуа за МОЗЗАРТ Спорт.
После тебе није ишло лако с нашим играчима „странцима”. Како је теби све то изгледало када си почео да играш за Југославију?
„Како је изгледало... Мени је позив за Југославију био сан. Сањао сам као клинац тај плави дрес. Кад су ме позвали из Београда, мени је Јуп Хајнкес овде рекао да не идем тамо, да останем да играм за Немачку, да ће он с Бертијем Фогтсом да ми среди да играм за Панцере. Ја сам му одмах рекао: 'Види, ја сам као клинац сањао позив Југославије и не могу да играм за Немачку.' Сећам се оне турнеје у Јужној Амерци после ембарга и две утакмице. Нисам тада знао никога осим Дубају (Слободан Дубајић) и то је била за мене нека врста експеримента да видим како креће то уклапање. На почетку је тешко било,нећу да лажем, иако су ме играчи лепо прихватили. Био је то тим препун мегазвезда. Ја сам долазио из Ајнтрахта који није блистао у то време, али временом сам се прилагодио и све је било супер.”
Играо си с Пиксијем, Дејом, Мијатом… сигурно ти је била велика част?
„И Миха и Југа и Јокан... То су били све играчи које сам знао с телевизије из великих клубова, тако да је било мало нервозе када сам отишао. На крају крајева, све су то одлични момци који су ми помогли да се прилагодим.”
Ниси ни ти тада био анонимус, напротив, био си један од играча године у Бундеслиги?
„Да, да, јесте. Били су у репрезентацији махом асови из Шпаније и Италије, а у оно време из Бундеслиге само Дубајић и ја. И мени је била у почетку мало фрка. Јако се добро пратила Бундеслига код нас, али опет није било пуно играча у репрезентацији. Сећам се кад је покојни Чича (Миљан Миљанић) био овде против Вердера да ме гледа уживо и после тога сам добио позив и кренуо је тај експеримент.“
На крају си био и најбољи стрелац наше репрезентације '98. године у Француској. Када је требало, ти си даваоголове?
„Наша генерација је била феноменална. Она је могла да победи свакога. Налетели смо на феноменалну Холандију с Давидсом, Овермарсом, Ван дер Саром и изгубили у 93. минуту са 2:1, пре тога промашили пенал. Једна од најбољих екипа на свету, али лакши пут би био да смо ишли на Мексико, па на Хрватску сигурно у четвртфиналу. А то што сам ја давао голове, тако се потрефило.”
Како то десни бек, а најбољи играч Југославије поред оноликих звезда?
„То је зато што сам стално ишао напред на прекиде. Имали смо тада добре извођаче прекида, пре свих Михуи Пиксија, и сваки је прекид био фактички пола гола. Наши офанзивци нису били прецизни на том Мундијалу, тако се поклопило, да су били концентрисанији, било би вероватно и више голова.”
Да ли је та генерација могла више?
„Не само могла, већ је и морала. Гледајући имена у тој екипи, да смо били први у групи и победили Немачку,па отишли на Мекиско у осмини финала, имали бисмо веће шансе да их победимо и онда против Хрватске утакмица фифти-фифти и све је могуће. За ону екипу у оно време резултат на Светскм првенству у Француској је неуспех.”
Да ли ти још одзвања она Мијатова пречка?
„Како не. И дан-данас. Али није само било до пенала. Ми смо прво полувреме много лоше играли и тек у другом смо се пробудили. Срећом, ја сам дао гол за 1:1, онда имали и пенал и још две три шансе, али нисмо успели да дамо гол.”
Јеси ли икад помислио у себи - што га ја нисам шутирао?
„Не, нисам никада помислио то. Нисам ни посумњао да ће Пеђа промашити у том тренутку, најбољи нападач планете, шампион Европе, мислио сам сигурно вођство од 2:1 и крећемо даље. Али, ето, таква је судбина.”
Имамо у Србији талентоване играче, али зашто немамо успех?
„Више је талената у Србији него у Немачкој дефинитивно, али успех почиње од огранизације. У Немачкој је све професионално и организација и све око екипе је 100 посто окренуто ка успеху. Код нас је све мало овако ћемо, онако ћемо... То код Немаца нема. И председништво и цели савез су тотално професионални, то се преноси на тренере и на играче, тако да то све функционише како треба. Када бисмо ми имали такву организацију и такво мишљење били бисмо с нашим талентима сигурно бољи од Немаца.”
А фудбалски менталитет, немамо га као Немци?
„Мислим да и ми Срби имамо добар менталитет на терену. Немци имају оно до краја и ако губе са 2:0 у 90. минуту, то није изгубљено за њх. Можда нам то мало фали, али наш менталитет код играча је супер, само треба организација око екипе и да све функционише 100 одсто.”
Шта данас ради Слободан Комљеновић?
„Тренирам Рот Вајс Франкфурт, локалну екипу у шестој лиги. То је клуб који има велику традицију у овим крајевима, који је био надомак Цвајте једно време, а сада је због финансијских проблема пао у шестулигу. Ја сам дошао ту да се вратимо, стабилизовали смо се. Очекујем да ћемо се у догледно време вратити на фудбалску мапу у Немачкој.“
Твој син Никола игра за кадете Ајнтрахта, кажу биће добар десни бек?
„Он је штопер или задњи везни, али су се у екипи повредили десни бекови, немају ниједног, па је он овуполусезону играо десног бека. Дао је и гол. Те У-17 и У-19 екипе играју Бундеслигу и клинци живе професионални живот . Тренирају пет пута недељно, имају утакмице и мало слободног времена. Он већ живи као фудбалер. Нека ужива.”
У Бундеслиги ће можда брже добити шансу него у некој другој лиги?
„Видећемо… Имате екипе као Леверкузен или Хановер које традиционално форсирају и гурају своје играче из омладинске школе. У Ајнтрахту се задњих година у подмлатку мало лошије радило, нису имали своје играче да гурају, али се надамо да ће ускоро добити прилику да дебитује и у првом тиму.”
На кога је Никола повукао фудбалске гене - на тату или на деду (Драгослав Степановић)?
„Одлично му дође да је са обе стране повукао.”
Може ли да се деси да заигра за Србију и тако настави лозу?
„Лепо би било. Ако дође званични позив из Београда, зашто да не. Постоје индиције да ће се то и десити, али да сачекамо...“
Пратиш сигурно Бундеслигу, како ти се чини?
„Гледам, пратим, навијам... Ја сам Ајнтрахтово дете. Бундеслига је као лига интересантна, али је пала наинтернационалном нивоу и то доста, јер су се одмарали на успеху ових последњих година. Од Светског првенства у Бразилу тачно се види и на клубовима, и на репрезентацији да се одмара, да је све лепо и фино… и у Русији су добили рачун. Све им је наплаћено. Зато сада мора да се крене из почетка, да се засучу рукави и да се ради. Да се другачије размишља. Сви играју исто, нема више индивидуалности, дриблерима су забранили да дриблају, стављају их у тактичке калупе. Морају да се врате на ниво генерације која је у Бразилу освојила Светско првенство.”
Може ли Јоахим Лев то да доведе у ред?
„Не знам, искрено, јер је доста живео на свом успеху из Бразила и није ништа променио. И сада ће му бити тешко. Али за ДФБ и за Савез је ОК што су рекли нема везе, имали смо неуспех хајде да пробамо из почетка. Тај континуитет је сјајан. А код нас у Србији то би било...”
Како си видео Србију на Мундијалу у Русији и све што се десило тамо?
„Кренули смо супер, није требало да изгубимо од Швајцараца, јер бисмо онда сигурно прошли у други круг ибило би све лакше и Крстајићу, јер не би нико тада говорио о неуспеху. Штета...”
Да ли би резултат на Мундијалу био бољи с Муслином?
„Не верујем. Ја мислим да је Крле добро све направио и водио добро тим. Да је све било у реду тих 15 или 20 минута против Швајцарске, сви би данас говорили како је било одлично. Али сада је стварно припремио за будућност једну добру екипу и заиста имамо чему да се надамо.”
Како ти се чине Срби у Ајнтрахту?
„Феноменално. Одлично.”
Ко ти је омиљени играч?
„Филип Костић. Сви причају о Јовићу који је врхунски шпиц. Ретко сам видео шпица који тако лако улази у шансе и даје голове као Лука, али Костић који је у Штутгарту био ‘онако’, у ХСВ-у су рекли флоп, не ваља ништа. Дошао је овде и сада је поптуно други играч. Он 95 минута трчи горе доле, центрира, клиза, шутира, свака му част. Види се да је Франкфурт за Србе добра средина.“
Шта мислиш о Мијату и Ребићу?
„Одлични. Ребић је, што је нормално, пао у рупу мало после Русије. Дошао са Светског првенства, играо финале, био повређен. Функционише феноменално та офанзива, само бих ја желео да Мијат игра више него што је играо у задње време. Последње две утакмице је одлично одиграо, али пре тога је седео на клупи. Али и он је феноменалан играч и склопили су се у Ајнтрахту супер.”
А тренер Ади Хутер, како ти се чини?
„Не знам. Успех је ту, засад је све ОК. Нисам му гледао ниједан тренинг. Код Ковача сам гледао неколико тренинга својевремено, па сам лако стекао утисак о квалитету.”
Нико Ковач и Бајерн, изгледа да је прошао проблематичан период?
„Супер је Нико. Ми смо играли један против другога када је био у Берлину и Леверкузену. Нормално је у Бајерну да, ако не побеђујеш, одмах настане проблем, али ако изгура ову кризу може да буде велики победник јер онда има целу екипу иза себе и крене то.“
Жали ли Слободан Комљеновић за нечим у каријери?
„Не. Има неких одлука које би можда сада биле другачије другачије него у оно време. Као рецимо када је Ајнтрахт испао из Бундеслиге, звао ме је Шалке дан и ноћ. Звао ме бивши тренер и помоћни који су ме тренирали у Ајнтрахту, па генерални менаџер Руди Асауер, звали су ме нон стоп. Али ја сам имао уговор, ишао с Ајнтрахтом у другу лигу зато што сам седам година био ту и мислио сам да никада нећу отићи одавде. Али се онда променила ситуација, дошаоје тренер који ме је склонио и ја променим клуб. Тако да сада овако, када се размишља, да сам у оно време отишао у Шалке можда би било боље. Никад се не зна, али да могу да вратим време, ја бих отишао, иако је моја каријера била супер и без тога.”
Шта мислиш о Борусији и трци за титулу?
„Играју одличан фудбал, пун темпа и брзне, имају стравичне играче, само да ли ће то издржати целу сезону, ја не верујем. Изгубили су од Диселдорфа, тешко победили Менхенгладбах… Срећа па сада има мала пауза, зимска, али мислим да неће издржати темпо у Лиги шампиона и Бундеслиги и да ће на крају опет завршити иза Бајерна, бити други или трећи. Ја тако мислим, али видећемо у мају.”
Јеси ли у контакту с неким из репрезентације Југославије?
„Чујем се редовно само са Савом Милошевићем. За ове друге не знам ни где су.”
Како си видео Звезду у Лиги шампиона?
„Гледао сам утакмицу у Паризу када је немачки репортер рекао да је Звезда ниво друге немачке лиге. А на крају Звезда има четири бода, Хофенхајм рецимо има три, а Звездина група је била много јача од Хофенхајмове… И како онда, ко је ту ниво друге лиге? Звезда је одрадила максимално своје утакмице.Стварно победити Ливерпул и узети бод Наполију - топ. Сада треба направити следећи корак, да се ово што се зарадило мало инвестира у играче да може опет да се игра Лига шампиона.”
Твој земљак Марко Марин је фудбалски оживео на Маракани?
„Он има доста искуства, зна да игра Лигу шампиона, то све помаже клинцима око њега. Звезди треба више таквих играча, да ови млађи који долазе имају од кога да уче. Тако је Партизан некада радио, вратио Батицу Мирковића, Крстајића, Савељића... Сви су имали искуство да помогну младима.”
Шта је сад проблем с Партизаном?
„А ко то зна... Нервира ме то. Сама помисао...”, закључио је, евидентно, велики партизановац Слободан Комљеновић.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар