Лотито и Милинковић Савић, цијела прича...

Лотито је толико самољубив и егоцентричан да би и на сахрани он желео да буде покојник!

Фудбал 08.01.2019 | 23:00 Бројне гласине, делимично тачне вести, произвољне претпоставке, пласиране приче заинтересованих страна у вези будућности Сергеје Милинковића Савића по правилу запостављају или потцењују фактор Клаудио Лотито.

Председник Лација је “суи генерис” власник и председник клуба. Најбољу дефиницију Лотита је дао његов колега, газда Сампдорије Масимо Фереро. “Лотито је толико самољубив и егоцентричан да би и на сахрани он желео да буде покојник”, изјавио је питорескни челник Сампа који са Лотитом дели и љубав према Роми из дечачких дана. Разлика је што Фереро не крије своје симпатије према Ђалоросима, док Лотито јавно не сме себи да дозволи тај луксуз. Мада, кад се боље размисли, Лотитоби,  као у Ракићевој “Искреној песми”, волео само себе, без обзира за који клуб навија. Зато му ваљда и не замерају много његове младалачке заносе јер је и у њима волео себе, баш као што сада на кормилу Лација води рачуна само о себи и својим интересима.

Једина околност када Лотито заборави на своју рачуницу, или што би наши пословни људи рекли “а где сам ту ја?”, наступа када тврдоглаво жели да докаже свима да је он у праву или да мора да буде онако како је он замислио. У тим ситуацијама Лотито је спреман да иде до самог краја по цену да плати највећу могућу цену. Та његова тврдоглавост је била, условно речено, кажњена у случају Пандева или Де Фраја, али је била награђена приликом продаје Ернанеса, Кандреве, Кејте, Биље, Филипеа Андерсона.

Такво понашање Лотито себи може да дозволи јер  није потрошио један свој евро за Лацио. Политички врх Италије и покрајине Лацио је практично дао клуб у руке Лотиту јер нико није хтео да га купи са нагомиланим дуговима, а водеће политичке структуре нису могле да дозволе да нестане. Лотитовом Лацију је омогућено да “размаже” претходне дугове на 15 година и да их плаћа на рате из годишњих буџета.

Лотито се показао као врло успешан руководилац. Довео је у ред пословне књиге Лација веома брзо. Првих година је профит извлачио преко својих фирми (пре него што је постао власник Лацио је развио бизнис у сектору чишћења и хигијене). Примера ради, Лацио плаћа преко 6.000.000 евра фирмама Клаудија Лотита које се баве одржавањем и чишћењем спортског комплекса у Формелу и поспремања Олимпика после утакмица Небескоплавих.

Чињеница да ником не дугује паре, да нема кредите, да Лацио већ неколико година послује у плусу, да је “средио” навијаче пошто су вође милитантно организованих навијачких група под његовом контролом,  омогућава Лотиту да се понаша надмено. Њега не интересује да Лацио освоји титулу првака или да игра Лигу шампиона јер је свестан да је то пут са превише непознаница и трошкова који могу да измакну контроли. Лотито, као што сам воли да понавља, не продаје празне снове већ солидну реалност. Прича која одлично функционише у бизнису, али не и у фудбалу који је базиран на емоцијама и сновима.

Први велики посао Клаудија Лотита био је наш Александар Коларов. Купљен за 1.000.000 евра, капитен наше репрезентације продат је, после три године проведене у Риму, Манчестер Ситију за близу 25.000.000 евра.

Иначе, Лотито је врло тежак човек за сарадњу. Са њим нема дијалога, он води  монологе који могу да трају сатима. За њега постоји само однос надређености и подређености. Хијерархија у којој је он, наравно, на врху. Не поштује ни своје ни време других. Легенедарне су анегдоте о људима који чекају по неколико сати на заказани састанак са њим. Лотито, без пардона, уђе у канцеларију и почиње разговор као да се није појавио пар сати касније од предвиђеног времена.

У том контексту је за Лотита био дар са неба Игли Таре. Између Лотита и Тареа се успоставио посебан однос још док је Албанац био играч Лација и практично је из копачки ускочио у канцеларију спортског директора пре десет година. За разлику од других сарадника Лотита који су у Лацију само зато што су му верни или зато што нигде не би могли да нађу боље плаћени посао, Таре је један од најбољих спортских директора.

Упркос, Лотитовој рестриктивној, а понекад и нелогичној политици, Таре је кроз претходне године успевао да одржава Небескоплаве у врху италијанског фудбала и да обезбеђује профите од купопродаје играча. Албански менаџер је показао да је једнако добар у откривању талената (Сергеј Милинковић-Савић, Фелипе Андерсон, Кејта, Де Фрај), препознавању играча чије каријере могу да се оживе (Кандрева, Имобиле, Луис Алберто) и оних чије играчка златна јесен може да буде плодоносна(Миро Клозе, Лукаш Лејва).

Лотито и Таре функционишу по различитим принципима када је у питању куповина и продаја играча Лација. Спортски директор има одрешене руке да доведе фудбалере  у оквиру буџета који му је одређен, док је за продају једини и главни преговарач председник Лотито.

То значи да колико год је Таре био заслужан за долазак Милинковића-Савића у Лацио, толико ће главну реч око продаје Сергеја водити Лотито. То није добра вест ни за потенцијалне купце ни за Милинковићаи његовог менаџера. Председник Лација је најнезгоднији могући преговарач на фудбалској позорници, поготово када фиксира цену коју он сматра да треба да добије за једног играча.

За деценију и по, Лотито је изгубио само пар битака, од којих су болне само биле оне са Пандевом и Де Фрајом који су се “измигољили” његовим начелима. Индикативна су искуства последњих година са најпрестижнијим играчима Небескоплавих. Ернанеш, Кандрева, Кејта, Лукаш Биља и Фелипе Андерсонсу продати по ценама  које је тражио Лотито. Он је ишао толико далеко да је ризиковао да му играчи оду без евра обештећења због истицања уговора, али је успео да изгура своје и узме 30.000.000 за Кејту и Лукаша Биљу, колико је зацртао, или преко 40.000.000 за Фелипеа Андерсона, мада је њега можда могао и за више да је пожурио са продајом коју сезону.

Другим речима, Милинковић-Савић ће отићи из Лација само за цену коју буде одредио Лотито, ни за евро мање, и то за кеш. Лотито није желео да прода Милинковића прошлог лета и зато се забављао са испаљивањем цена које нису имале везе са реалном вредношћу српског фудбалера.

За Милинковића су се озбиљније распитивали, али никада нису започети преговори, Манчестер Јунајтед и Реал Мадрид. У Риму се прича да је Сергеј својим пријатељима послао фотомонтаже себе у дресу Реала и Јунајтеда питајући их који му дрес боље стоји. У Италији су за Сергеја били заинтересовани само Милан и Бепе Марота. Наиме, док је био у Јувентусу, Марота је желео да доведе Сергеја, али је имао велику опозицију у Фабију Паратичију и Павелу Недведу који сматрају да Милинковић-Савић није играч за Јуве.

Проблем Милана и Интера је што због финансијског фер-плеја не могу да “искеширају” цену за Милинковића, а Лотито неће ни са пиштољем на слепоочници продати Сергеја са формулом позајмица са откупом на рате, како предлажу миланских клубови.

У међувремену, верификовало се неколико нових елемената у Милинковићевој саги у Формелу. Сергеј је са Имобилеом дигнут у ранг фудбалера са највећом платом у Лацију у Лотитовој ери. Председник Небескоплавих је био приморан да повећа плату нашем репрезентативцу, али није сварио то повећање и сигурно је да нема намеру да и следеће четири године плаћа за Милинковића преко 5.000.000 евра (бруто плата и премије).

Веома је индикативно понашање организованих навијачких група Лација према Милинковићу. Ниједан фудбалер Лација није тако тешко вређан као Сергеј. Они су поставили увредљив транспарент изнад моста испод кога сваки дан пролази колима Сергеј, тако да не постоји шанса да га није видео уживо или касније на друштвеним мрежама или у медијима. 

Лотито има у шаци организоване навијачке групе Лација. После десетогодишњег рата са Лотитом, милитантно организовани тифози су капитулирали јер су њихове вође склопиле пакт са газдом Лација. Вишегодишњи судски процеси и заплена имовине приморале су вође на северној трибини Олимпика да пристану на услове Лотита. Са севера Олимпика већ неколико година нема ниједног повика против председника Лација, а вође навијача су добиле могућност да зарађују од навијачког мерчандајзинга и организације путовања на гостовања.

Лацио неће тражити купца за Милинковић-Савића, нити ће га стављати званично на продају, али председник Лотито ствара атмосферу да Сергејев менаџер тражи клуб који ће бити спреман да плати цену коју ће баш он испоставити. Добро обавештени извори у Формелу тврде да са 120.000.000 евра Лотито седа за сто да закључи трансфер. Такође, Лотито би више волео да Милинковић-Савића прода клубовима у Енглеској, Шпанији или ПСЖ-у, опција Италија је последња, само ако не постоји друга.

Извор: моззартспорт