О Шекију: Пикси, Караси, Савић, Филе, свјетски медији...

Овако Драган Стојковић-Пикси, Станислав Караси, Дуле Савић, Паја Самарџић и Зоран Филиповић говоре о другој Звездиној звезди, а од чувеног дриблера опростили су се и многи познати светски медији.

Фудбал 06.01.2019 | 18:45 Драгослав Шекуларац је био уметник у копачкама, виртуоз, по многима један од најбољих фудбалера које је ова земља имала. 

Био је Друга Звездина звезда, одмах после Рајка Митића, по којем стадион Црвене звезде данас носи име. У родном Штипу популарном "Шекију" су подигли споменик. Живео је за дриблинг, за фудбалски виц, због њега је публика долазила на стадионе...

Оно што је Шекуларац урадио на Мундијалу у Чилеу 1962. године ушло је у фудбалске анале. Играо је тако да је уврштен у тим Светског првенства.

"На Светско првенство у Чилеу нико нас није испратио. Штампа нас је већ била прежалила, називали су нас "губитницима" и нико није рачунао да ћемо нешто озбиљније одиграти тамо. Стигли смо тамо месец дана пре прве утакмице и вредно тренирали сваки дан. Аклиматизовали смо се и били спремни за турнир у којем смо победили Западну Немачку и Уругвај и изборили пласман у полуфинале првенства. На мечу са Уругвајем наместио сам два гола, апротивнички играчи направили су шпалир кроз који сам праћен аплаузом изашао са терена. То се више никада није догодило ни на једној утакмици светских првенстава у фудбалу. Те године сам уврштен у најбољи тим света", говорио је једном приликом Шекуларац.

Ово су о њему рекли бивши легендарни играчи Црвене звезде:

Драган Стојковић-Пикси (пре неколико дана у интервјуу за МОНДО): "Шекуларац - магично фудбалско име. Чим сам постао председник Црвене звезде инсистирао сам да се врати у клуб и постане део нашег ’стафа’. Такве легенде су потребне Звезди. Имао сам част да ми буде тренер у опроштајној сезони на 'Маракани.' Једна фантастична генерација са Дејом, Робијем, Дарком, Мркелом, Југовићем... Брзо је наметнуо ауторитет и освојили смо 'дуплу круну'. Ван терена велики шармер".

Станислав Караси: "Имао сам једну љубав - Шекуларца и он је то био и остао. Захваљујући њему и љубави према њему, кад сам почео да играм у Звезди 1959. године могао сам после школе и тренинга да испричам друговима кога сам од играча видео. И стално сам им причао о Шекију. Он им је био најинтересантнији и заиста 'хигх, хигх' играч за све... Док год је био у Звезди, ја сам му чистио копачке. Нико није могао да му чисти копачке осим мене. Долазио сам у седам и чисто сам их, гланцао, чистио... Он је то знао, знала је и већина мојих другара и то је за мене било задовољство и љубав без краја".

Спасоје Паја Самарџић, легендарни фудбалер ОФК Београда и југословенске репрезентације: "Испричаћу вам анегдоту из 1962. године када је Шеки био на врхунцу славе и популарности. Мени је истицао уговор са ОФК Београдом и Звезда је по сваку цене желела да ме доведе на Маракану. Стицајем околности, пар година раније нисам прошао пробу на Маракани. Тренер Жарко Михајловић сматрао је да се не бих снашао у великој конкуренцији, али се касније покајао када сам био најбољи на терену у дресу омладиснке репрезентације Југославије на утакмици у Марибору. По повратку у Београд догодио се случајан сусрет на Теразијама који је могао да преломи моју каријеру. Налетео сам на Шекија и он ми је предложио да прошетамо Кнез Михајловом и попричамо о неким стварима. И тако реч по реч, дођосмо и до Звезде. Шеки је био, пре свега, искрен и поштен човек, али је знао фудбал и умео је да процени доброг играча. Каже ми у једном тренутку да би за мене и моју каријеру било најбоље да дођем на Маракану. Ја му опишем ситуацију са Жарком Михајловићем, али он и даље упоран: ’Ма пусти Жарка, ти си играч за Звезду и то је свима јасно’. Међутим, дешава се нешто што мене оставља без текста и што ћу памтити док сам жив. Корак по корак, како смо одмицали од Теразија, иза нас се стварала колона деце. Најпре њих десетак, па двадесетак, педесетак, да би се до Калемегдана бројка попела на око стотину најмлађих обожавалаца. Неки су само корачали и смешили се, неки убрзали корак да би пришли свом идолу и додирнули га, а неки били довољно смели да затраже и аутограм. Тада сам дефинитивно схватио колико је био популаран Драгослав Шекуларац. Вероватно најпопуларнији југословенски фудбалер свих времена“.

Душан Савић: "Моје прво фудбалско сећање почиње са Шекијевом генерацијом из Чилеа. Шеки је за нас био светско чудо, као клинац сам му се дивио, заволели смо фудбал, прво због Шекија, Боре Костића, Војкана Мелића и те генерације, касније због Џајића. Само они који су имали прилику да играју и гледају Шекија могу да схвате његову величину. Дивили смо се његовим мајсторијама, виртуозности, сви су желели да буду маштовити као он. Био је непревазиђен мајстор на терену".

Зоран Филиповић: "Тужан дан за све нас, за све љубитеље фудбала, не само код нас, него у региону, целој Европи. Шеки је био посебан лик, посебан играч, посебан карактер, легенда Црвене звезде, али то је живот, против природе се не може ићи. Имао сам ту привилегију да играм са Шекијем на отварању рефлектора на Маракани, против Бенфике. На полувремену смо водили 2:0, Шеки и ја смо дали гол, касније смо изгубили. Често смо се виђали и ван терена, никад нећу заборавити кад нас је током турнеје у Колумбији дочекао, био је тада тренер у Боготи, дивна личност, кажем опет, посебан карактер и штета што смо изгубили такву легенду", рекао је Филиповић Тањугу и додао: "Таквих играча мало је било у оно време, а да не говорим данас у савременом фудбалу. Он је желео и хтео да га људи препознају, да га виде, био је интересантан за сваког. Слажем се са Дулетом Савићем да је Шеки био личност, због кој се заволи фудбал. И после завршетка каријере, млађе генерације Звезде су увек имале задовољство да га виде, увек је имао времена за њих, имао је добру причу, био је релан, практичан, кажем, посебан човек који се више се не рађа", истакао је некадашњи голгетер црвено-белих.

Америчка новинска агенција АП: "Вест о смрти фудбалског виртуоза, једног од најбољих фудбалера на овим просторима икад и симбола једног времена потврђена је на сајту црвено-белих. Популарни Шеки, друга Звездина звезда, фудбалер је чије ће се име увек, на свим меридијанима, изговарати са посебним поштовањем".

"Њујорк тајмс" је Шекуларца описао као "краља дриблера", француски "Лекип" донео је опширан текст о смрти легенде Црвене звезде, а престижна шпанска "Марка" на свом сајту има наслов "Драгослав Шекуларац, бели Пеле".

Од чувеног Шекија, преноси Тањуг, опростили су се и амерички "Вашингтон пост", британски "Дејли мејл", бројни немачки и италијански медији, али и сви медији региону, са веома сличним насловима и коментарима да је био непоновљив шармер и фудбалски виртоуз.

Извор: мондо.рс