Ти висок и леп, ја мали и ружан...!

Па да видимо кога ће препознати више људи! Владе Ђуровић о свом пријатељу и шаховском колеги Драгославу Шекуларцу. . .

Фудбал 06.01.2019 | 14:45 Људи се повезују из различитих побуда, а када их споји игра, посебно тако умно захтевна као што је шах, онда то мора да траје. И трајало је. Јако дуго. Много пута су фудбалски човек ДрагославШекуларац и кошаркашки зналац Владе Ђуровић седели један преко пута другог. Гледали у очи, смејали, надмудривали, дружили. Живели.

И сами знате да у таквим свакодневним, опуштеним ситуацијама можете најбоље да упознате неку особу. Упознате његове врлине, мане. Видите га какав је када губи. Кажу, то је много битно. Па и када побеђује. Тек то је битно. Не понети се у добру. Прича о чојству и јунаштву…

Е, зато је Ђуровић знао у душу Шекуларца. Играли су шах од Београда до Аустралије. Па и против велемајстора Карпова.

"Недавно је била симултанка Карпова. Тад сам га возио, ишли смо тамо. Причали. Био је ведар и доста добро расположен. Као и увек. Њему је увек да пецка некога и каже - ево идемо сад у Кнез Михајлову да видимо кога ће више да препознају људи, мене или тебе. Ти висок и леп, а ја ружан, мали. Ал´, нема, Шеки је Шеки", прича нам Ђуровић.

Једноставно, шах их је повезивао. Био им је у крви.

"Одиграш му неки потез, а он каже - то играш великом Шекуларцу? Е, такав је он био. Био је велики играч, био је прва звезда у бившој Југославији".

Пријатељство је трајало јако дуго.

"Види, знали смо се доста дуго. Од моје 25, а он је тада имао 36. Када је дошао у ОФК Београд играо је са Милошем Милутиновићем. И они су у клупским просторијама играли шах. Ја сам их гледао. Нормално, ја сам био за њих у то време и млад и непознат. Знали су они да сам ја кошаркаш, а пустали су ме да их гледам јер су видели да знам”.

Било је важно показати се у шаху пред таквим величинама.

"Једанпут је Милош закаснио, а Шеки каже ´Ајде, брате, да видим шта знаш´. И ми одиграмо. И ја га добијем ту прву. И он каже ´У мали, бре, добар си. И тако сам почео да играм са њим. Једанпут је после Шеки закаснио па сам почео да играм с Милошем. И тако су обојица почела да ме ужавају као играча".

Било је такмичарског духа…

"Играли су у паре. Контра, реконтра. Нико тако није играо. Ако си у бољој позицији даш контру и то је дупло.  Кад је реконтра, онда четвородупло. И тако... Увек је био хазардер".

А играо се шах широм света.

"И у Аустралији када је играо, ишао сам тамо са неким екипама. Са Црвеном звездом, Будућности. И тако када завршимо посао преко дана, он тренинг, ја утакмицу, целу ноћ играмо шах. Стварно никада није ни пио ни пушио. Никада".

Има она чувена када је Шеки причао о себи и рекао да има фонд од 300 речи. Међутим, сви знамо да није било тако. Управо супротно.

"Он је то претеривао. Он је одрастао у Београду, ишао је у средњу школу у Београду, није био тако необразован. Знао је доста да каже, па оно његово ´Ти великог Шекуларца...".

Добро, морамо да питамо, ко је био бољи?

"Објективно, онако, када бисмо узели 10 партија, било је отприлике 6:4 за њега или 5,5:4,5 за њега. Нормално, неких дана сам га ја... Али, он увек призна. Каже, ´нема, данас си ме разбио´".

Питања није било потребно ни постављати…

"Био је већ оронуо, имао је проблеме са срцем, са ногама... Једва је стајао на ногама, није могао да хода два метра. Малтене смо га носили. Али, глава му је и даље била бистра. И ово ме изненадило и страшно погодило".

Још мало о Шекуларцу као особи и његовим омиљеним играчима…

"Он је, шта ја знам, у оно време, у Београду... Волео је те неке гегове, много је пара прошло кроз његове руке, увек је био галантан. Увек је давао бакшише, био је такав. Од фудбалера, рекао бих да је за њега најбољи фудбалер Југославије био Јосип Скоблар. А он је играо у ОФК Београду и није због тога могао да досегне те висине. Касније је у Француској показао, па тамо три града имају улице по његовом имену. Ценио је и Вукаса из Хајдука. Од тих великана - Бобек, Зебец, Беара... Али, Вукас и Скоблар су му били најбољи".

Занимљив је то био спој - фудбал, кошарка и шах.

"Он је долазио на кошарку кад је био највећа звезда, гледао је кошарку. Кораћа је изузетно ценио. Али, он рецимо дође на базен ташмајдански, а тамо седе Кораћ, Николић и то друштво. Репрезентативци Југославије у то време. Али, тада се играло за мале паре, тада је само фудбал имао неке паре. Дође и каже оним у бифеу ´Иди однеси оним момцима по пиће, сок, тада се Кокта пила. И кажи - то је од Шекија´. Знао је да немају. Иначе је и у кафанама био галантан. На пример, попијемо два пића док играмо шах, то кошта рецимо 350 динара, он да 1000. Каже - добро је”.

Велики господин Драгослав Шекуларац. За пријатеље Шеки. Оне праве пријатеље. Рецимо, са шаха.

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт