Интервју: Српским инатом до "Броја 1" у Хрватској!

Хрватски медији доделили су му титулу "цар Запрешића", звао га је Динамо - али, уместо тога, српски ас Комнен Андрић је око руке ставио капитенску траку Интера. Своју причу испричао је у интервјуу за МОНДО.

Фудбал 04.01.2019 | 23:15 Када баците поглед на листу најбољих српских голгетера током минуле јесени у Европи, једно име је посебно занимљиво, заинтригирало би вас за даља истраживања.

И јесте, сигурно. Комнен Андрић је био веома запажен у дресу крагујевачког Радничког и ОФК Београда пре него што је у лето 2016. године отишао у Белененсес, где је његова каријера кренула силазном путањом.

После неуспеђне епизоде у Португалу, па у Литванији где је за Жалгирис играо као позајмљен фудбалер, стигао је позив из Хрватске који ће, испоставиће се, променити све.

Комнен Андрић је сада као 23-годишњак заборавио на све лоше ствари које су му се десиле у каријери уз лажна обећања и повреде, па је као капитен - или како би у Хрватској рекли, капетан - Интера из Запрешића јесен завршио као најбољи стрелац тамошњег шампионата.

Постигао је десет лигашких голова, уз још један у Купу, заслужио је место и у идеалном тиму ХНЛ-а, а за МОНДО је тим поводом говорио о искуству играња у Хрватској.

"Лепо ми је овде, могао сам да бирам између Загреба и Запрешић и на крају сам одабрао мањи град. Има тек око 30.000 становника и заиста никаквих непријатности није било. Наравно, увек може да се нађе нека будала као и код нас, али осећам да ме овде људи гледају са поштовањем", испричао нам је Андрић пред Нову годину, када је имао много обавеза према медијима.

Истиче да се добро носи са тим, иако није навикао да је у центру пажње.

"Чврсто сам на земљи и поред тога што повећана пажња траје већ неколико претходних месеци, чак и од лета, али сам ја миран. Тренирам, радим и без тога ништа не би било".



Тешко да би се неко пред почетак сезоне "опкладио" да ће поред скупоцених играча из Динама, који се интересовао за њега током лета о чему ће касније бити речи, бити најбоље оцењени фудбалер првог дела сезоне у Хрватској.

"Наравно да ми ласкају такве похвале, ето у сваком разговору с новинарима чујем неку нову статистику о мени, али фокусиран сам на игру као и пре свега овога.  Прија ми што се сав труд исплатио и што је све сада изашло на видело. У неком претходном периоду сам имао пехова и повреда, нисам био у некако центру дешавања", признао нам је овај момак из Новог Пазара.

За поменути статистички податак није знао до сада, али за надимак "Цар Запрешића" му је већ неко од пријатеља јавио...

"Ха-ха! Чуо сам за то, то нека други причају и одлучују тако, али је и то вероватно због мог залагања на терену и пружања максимума у сваком тренутку, као и саме те поменуте капитенске траке око које се дигло доста фаме у тамошњој јавности", казао је Андрић.

Необично звучи - Србин капитен у Хрватској.

Било је примера да су играчи из Србије одлазили у Хрватску (Драган Жилић, Марјан Марковић, Марко Павловски...), као и оних у супротном смеру (Матеј Делач, Марко Шимић, Анте Павловић...), али нико од њих није носио траку око руке, био "шеф" тима.

"То се десило летос кад ми је пропао трансфер у Белгију. Вратио сам се три дана пред почетак сезоне, нисам прошао ни дан припрема са екипом, а на првом тренингу ми је тренер пришао и саопштио ту вест. Ми смо свакако имали одличан однос и полусезону пре тога када сам био на позајмици, а иако су тиму били већ момци који су два-три пута играли у клубу и доста су старији од мене, тренер је желео да то будем ја. Било је као гром из ведра неба када ми је саоопштио...".

"Било је, с моје стране, у први мах мало тензије, која год друга земља да је била у питању или - било би другачије. Добро сам се носио с тим и знам да сам то заслужио због залагања".

Да ли то значи да је било нећкања?

"Нисам се уопште много размишљао, тренер (Самир Топлак прим. аут.) је такав тип, бескомпромисан, тако да бих њега разочарао да сам се нећкао, прихватио сам то и на најбољи начин сам сваки меч представљао екипу", казао је Андрић који је од тада под "посебном лупом" јавности.

"Та капитенска трака је дигла помпу у Хрватској, било је позитивних и негативних коменара од стране њихове јавности. Они који су добро фудбалски упућени су, знајући моје залагање на терену, били позитивни. Мени је свакако ово велика част. У Интеру су играли Модрић, Ловрен и Ћорлука и нису носили траку, а ја сам постао капитен", казао нам је Андрић који на терену делује ауторитативно.

НАЈДРАЖИ И НАЈТЕЖИ МОМЕНАТ У КАРИЈЕРИ?

"Најдражи моменат је управо ово сада када сам први стрелац лиге, заиста сваки играч сања о томе, али најгори је био онај кад нисам отишао на Светско првенство за младе на и када сам остао без златне медаље. Коментарисао сам са другарима с којима сам близак, не волим да гледам толико уназад, то ми је најтужнији моменат у каријери када сам их ја испраћао на Мундијал где су освојили злато, то је неописив осећај".

Има ли нешто у том "српском" лидерству, видели смо колико је требало Луки Миливојевићу да понесе траку Кристал Паласа, повремено и Александар Митровић предводи Фулам... 

"Сигурно да има и тога. Проради тај наш српски инат, тренер је препознао вољу, жељу, борбеност и ватру у мени и ставио ме да буде капитен, иако сам Србин у хрватском клубу".

Код нас се на такве ствари, због историје у претходних тридесетак година (и више?), гледа као на незамисливе. Има ли наде да ће то постати нешто уобичајено? 

Хрватски клубови су "крцати" странцима, ту је пре свега много играча из ЕX-YУ земаља, али, очекивано, најмање је оних који долазе из Србије.  Колеге из Србије кажу да највећи проблем клубови имају са нападачима пошто су већ годинама то играчи који долазе из иностранства - или домаћи фудбалери у позним игрчаким годинама.

Када ће доћи до озбиљније сарадње клубова из две "суседне и ривалске" земље?

"Примећујем да се у Хрватској доста прати српски фудбал, чак мислим да они више прате нашу лигу него ми њихову. У Интеру сам заиста имао најбољи третман у каријери и више је то страх и 'нека прича' него како је заиста. Видите, у нашој свлачионици су Данац, Нигеријац, Хрват, Црногорац, Србин Албанац... Из наше перспективе то су све вештачке приче јер ми имамо врхунски однос, а ту су увек и интерне шале и форе на то сам ја Србин, они Хрвати или Црногорци", казао је Андрић и додао:

"Стекао сам много другара овде, прича о нетрпељивости је више напумпана у новинама и политици него што је заиста тако".

За тим из Запрешића истиче да је "стабилан клуб" и да "функционише врхунски", уз амбиције ка што вишем пласману и афирмацији младих играча који се још нису доказали.

Да ли постоји нешто што би у Србији могли да "ископирамо" из њиховог такмичења?

"Пратим стално нашу Суперлигу и могу да кажем да бисмо могли да ископирамо модел од десет клубова. Овде су су сви сличног квалитета и тако сваки меч буде на 'нож'. На првом месту је наравно то што у Хрватској имају врхунске терене, хибридне, које су летос градили, тако да сам сад у децембру играо као да је лето, а кад погледате меч Партизан - Мачва то је катастрофа. То је нешто што можемо да позајмимо од њих".

Политика "керамичара" је јасна - доведи, афирмиши, продај и заради.

Стога се већ увелико прича о томе да би Комнен Андрић могао да напусти Запрешић, а занимљиво је да је то могло да уследи још током лета, када су успостављени контакти са Динамо из Загреба, но уместо трансфера - дао им је гол.

"И клуб и ја очекујемо понуду, ако дође - променићу средину, у супротном се не бих ни бунио ни да останем у Запрешићу. Имао сам последњег дана летњег прелазног рока понуду Динама, нисмо се договорили, једноставно нам се идеје нису поклопиле. То је најбољи клуб у Хрватској, али ето испоставило се да то није био лош потез на крају", призШнао је Андрић.

Да ли су се можда распитивали највећи клубови из Србије?

"Отом-потом, то ћемо видети...", рекао нам је Андрић на крају интервјуа.

ШТА У ХРВАТСКОЈ КАЖУ О КОМНЕНУ?

Причало се у Србији о њему на крају године, али и у Хрватској.

Како су спласнуле приче о "капитенској траци", тако су испливали фудбалски квалитети Комена Андрића  кога је некадашњи тренер "модрих" Никола Јурчевић означио као "малобројне класичне нападаче" првенства Хрватске. 

Истиче да је његова најбоља улога "мантинеле", када је окренут леђима голу који напада и тако вреба прилику за упошљавање саиграча.

Мишљење о наступима Андрића потражили смо и код колеге Дина Гргића, уредника на порталу "Трибина", који је за почетак желео да истакне да је Интер из Запрешића - гледано квалитативно - једна од најслабијих екипа ХНЛ-а, која ипак бележи солидне резултате.

"С обзиром на како не играју европска такмичења, практично једини озбиљни извор финанцирања, изузев јавног новца, су излазни трансфери. Мали клубови као што је Интер морају ризиковати с довођењем играча који нису проверени не би ли преко тога 'оживили' њихову каријеру и себи зарадили новац за осигуравање опстанка те сезоне. Један од таквих је Андрић јер је у Запрешић дошао након што је комбиновано постигао један гол за Жалгирис и Белененсес. Такође, с обзиром на спортску политику, Интер измени велики број играча теком сезоне, али Андрић се већ на почетку снашао. Штавише, већ је након неколико кола показао завидан ниво игре те су почела питања што тако добар играч ради у једном од најслабијих клубова ХНЛ-а", казао нам је колега из Хрватске.

"Андрић је стасит нападач, но осим тога, има добру технику која му омогућава да сам себи створи прилику за ударац, те је прилично разноврстан јер може бити опасан у скоку или кроз дриблинг. Статистички, има скоро 4 дриблинга по утакмици са 57% успешности".

"Од укупно 20 голова, Андрић има 10, што га уједно чини најбољим стрелцем ХНЛ-а. Посебно треба истакнути да је пет од укупно 10 голова постигао из пенала. То је повезано с оном причом да је Интер клуб који ако жели опстати мора уложити све у једног играча не би ли на њему зарадио. Андрић је "алфа и омега" клуба, а извођењем пенала ће последично остварити већу цену када буде одлазио из клуба. То је везано и са капитанског траком, али и чињеницом да је у току сезоне изгубио око 12 поседа лопте, само два играча имају више од њега. То значи да се цели нападачки концепт гради око његове игре. Ако гледамо чисту статистику, он је заслужено у првих 11 лиге јер је први стрелац лиге", испричао је Гргић.

Да ли би могао да игра у Динаму и да ли може да настави у оваквом ритму?

"Динамо тренутно има 3 нападача, која су прилично различита. Гаврановић је квалитетом најбољи нападач лиге, Петковић има већи потенцијал од Андрића, а Будимир је идеалан 'бацкуп', тако да се Андрић не би превише наиграо у Динаму. Интер је тренутно седми у лиги, без њега би вероватно био девети, а Андрић може поновити овакве игре јер има довољно слободе у игри простора за погрешке, што можда у неком бољем клубу не би имао", закључио је на крају Дино Гргић.

Извор: мондо.рс