Интервју - Мајкл Оџо: Ја сам булдожер!

Волим Карађорђеву шницлу и дижем 1000 килограма из бенча! “Нисам гледао Тунџија Авоџобија у Звезди, али сам га срео у Нигерији једном. Рекао сам му том приликом да ми је био идол“!

Кошарка 04.01.2019 | 22:20
Интервју - Мајкл Оџо: Ја сам булдожер!
Ако тражимо шта то може да буде опасно на овом свету, вероватно ћемо прво помислити на оружје, тешку дрогу, ујед змије отровнице или нешто томе слично. Али можда постоји нешто опасније од свих претходно наведених ствари заједно. Рецимо, предрасуде.

Правимо их свакодневно, живимо у складу са њима и налазимо их свуда. Од боје косе, до тога ко какав аутомобил вози. Из тога извлачимо закључке, процене…

И сада, ако размишљамо онако стереотипно, какав би, на папиру и да не знате ко је у питању - могао да буде човек по имену Мајкл Оџо, човек од 140 килограма и 216 центиметара висине, с патикама број 56? Неки прек тип кога не смете попреко да погледате јер ће вам здробити кости једним ударцем? Ма ни близу.

Оџо је нешто потпуно другачије, велики лаф, с великим срцем и још већим осмехом који не скида са лица. Скроман, добродушан, велики гурман. Разговарали смо с њим о Звезди, играма, животу, шалама, храни, српској музици, дизању тегова, Деда Мразу…

За почетак оне важније и озбиљније теме.

„Озбиљно, до сада је одлично. У доброј смо позицији тренутно у АБА лиги и у Еврокупу где смо се пласирали у ТОП 16 фазу што је важна ствар за нас. У АБА лиги гурамо одлично, али то није оно што желимо и где желимо да будемо. На крају сезоне желимо да се окренемо уназад и да видимо колико смо далеко отишли и шта смо остварили. Све што је урађено до сада је резултат тешког рада“, каже Оџо за МОЗЗАРТ Спорт.

Изгледа као да се и он и цела екипа Звезде навикла да побеђује, посебно на Јадрану.

„Узећу сваку победу ако ми се нуди било ког дана. Не можеш да се умориш од побеђивања, а-ха-ха. Уживам у томе. Али схватамо да ако у било ком моменту дођемо неприпремљени, свако може да нас победи“.

Зато је ту Милан Томић да вас спреми.

„Аааа, тренер, оуу... Јако је искусан, играо је кошарку, разуме игру, био је асистент дуго времена у великом клубу. Освојио је Евролигу. Он зна шта ради. И то сви могу да виде. Од нашег начина игре, стратегије, свега. Срећан сам и драго ми је што могу да радим са њим у мојој првој години у Звезди“.

Не крије Оџо да му је циљ док је био у ФМП-у био да једног дана заигра у Звезди. Чак је и долазио на утакмице црвено-белих у Евролиги како би уживао у атмосфери, а мало и научио неке потезе од играча високог квалитета.

„Откако сам дошао у Београд и заиграо за ФМП, када сам схватио шта се догађа овде, било ми је јасно да бих једног дана волео да заиграм за Црвену звезду. Радио сам вредно, јако, с циљем да заиграм за Звезду. Остварио сам тај циљ и драго ми је да сам овде“.

Освајање Еврокупа? Има навијача који прижељкују тако нешто иако се Звезда налази у тешкој групи са Уникахом, Валенсијом и Лиможом. Два тима иду даље.

„Навијачи ће увек желети да њихов тим побеђује у свему, сваком такмичењу. Али ми схватамо да то неће бити лак задатак. Нисмо фаворити у Еврокупу. Разумемо свој посао. Победе су добре, али се ниједно такмичење не осваја у децембру, него на крају сезоне“.

А ево како и Оџо види себе на терену. Наравно, није искористио прилику да се нашали. Зна и сам да понекад делује као да ће мучити своје чуваре и малтретирати их, јер јасно је да је снажнији од њих.

„Ууу, ја сам булдожер, насилник, а-ха-ха! Моја игра је напредовала од прошле године. Има доста напретка, али и простора за додатно усавршавање. Сваки дан је шанса за мене да боље разумем игру и да будем бољи саиграч мојим момцима. Сваки пут када се пробудим слушам тренера и искусне играче. Купим знање од њих кад год могу“.

Чули смо да си ти највећи шаљивџија у свлачионици, да ли је то тачно?

„А-ха-ха, нее, нисам највећи шаљивџија. Кеш иде први, па онда Џо Регланд, па Мо Фаје. Они су највеће шаљивџије. Праве шале, као кловнови... Џо стално хоће да се ´туче´ са мном. Можете ли то да замислите? Џо са мном да се бије, а-ха-ха“.

Баш нас интересује како то изгледа?

„Само замисли то у својој глави. Кад Џо крене на мене. Стално се шалимо“.

Осмех је свеприсутан код Звездиног центра и када је ван паркета, али и када је на њему. Зашто је Оџотако добро расположен?

„Па некада живот не можете да схватите превише озбиљно. Увек се трудим да нађем начин да ставим осмех на лице. Да нађем најбоље решење. Да се смејем, да видим шта могу да урадим. Осмех долази као плод менталитета“.

Има ли ту утицаја поднебља одакле Оџо долази. Можда се тамо ипак живот схвата на мало радоснији начин него овде?

„Можемо то тако да кажемо, да је и до начина како сам васпитаван. Мајка нас је увек саветовала да да гледамо најбоље стране онога што имамо. Да искористимо  шансе које нам се пружају. Нико не зна шта ће бити сутра. Види шта можеш данас да урадиш. И извуци највише што можеш“.

Последњи пут када смо правили интервју с Оџом, док је био играч ФМП-а, рекао нам је да је носио број патика 56. Сећате се приче о томе како је посебно за њега направљена машина која може да прави толике патике. Да ли се нешто променило од тада?

„И даље су исте величине, ха-ха. Мислим да сам до сада престао да растем. Да, то су добре вести, ха-ха. Видим себе, своју величину као благослов од Бога. И добро је користим. Имао сам довољно среће да будем на колеџу где су се бринули о играчима. Захваљујући Најкију, имам патике које праве по мојој мери. До краја живота ћу им бити захвалан. Помогли су ми много. То је један од кључних разлога због чега могу да радим оно што волим. Без тих патика не бих могао да играм, не могу никако бос да играм. Захвалан сам, захвалан“.

Оџо вероватно највише на свету воли своју породицу, девојку и кошарку. Али у његовом великом срцу постоји (доста) места за још једну љубав. Погађате о чему је реч.

„Дааа. Погледај ме, погледај, морам да једем. Али разумем свој посао, као што ти радиш интервјуе. Не смем превише да се угојим. Поштујем традицију, имам код себе афричку храну коју кувам и уживам у томе. Знам неке ресторане у Београду у које волим да одем. Највише једем традиционална јела, месо. Карађорђеву! Има добар ресторан у Жаркову где волим да одем. Трудим се да балансирам, тражим савете од тренера на ту тему“.

Време је празника.Таква је и атмосфера, а ми питамо Нигеријца како му је у ово доба године у Србији.

„За Божић волим да пуштам ватромет, то сам имао обичај увек да радим у Нигерији. Али имао сам сада осећај да сам једини то радио у мом комшилуку јер сам католик, а овде су православци, ви славите Божић 7. јануара. Тако да сам имао осећај да само ја славим, а-ха-ха. Али сви су ми пријатељи честитали, сви ме овде прихватили као неког свог. Тако ћу и ја 7. јануара свима честитати. Све је то лепо и забавно“.

Шта ти се овде највише свиђа, у Србији?

„Уф, то је тешко питање. Тешко. Па љубазност, људи. Сви те овде лепо дочекају иако си странац. Као да си њихов. Људи желе да ти помогну, па и око превода када неко не говори енглески. Та гостољубивост... Волео бих да људи дођу овде и сами се увере. И наравно храна, уживам у храни“.

Колико Оџу његов габарит (који му помаже на паркету), одмаже у свакодневном животу? Има ли проблема са ципелама, оделом, аутомобилима, тако тим стварима?

„Да, за нас велике момке може да буде проблем летење, улазак у ауто... Нема места. Али, брате, погледај ове прсте (показује шаку леве руке). Они нису једнаки.  Мораш да се навикнеш. Захвалан сам на мом телу. Јер, многи би волели да су на нашем месту. Захвалан сам на привилегији и трудим се да то вратим друштву кроз добру игру“.

Колико због своје снаге има проблем са прелаким свирањем фаулова?

“Аууу, не желим да улазим у проблем са судијама, али генерално сам у лошој позицији. Нижи играчи су аутсајдери у тим ситуацијама. Не додирнем играча, не направим никакву кретњу, а они мисли да ми велики мучимо ове ниже ха-ха. Али сви смо ми људи, нисмо савршени, па тако нису ни судије“.

Како ти иде са учењем српског језика?

„Како си, јеси добро? Срећан рођендан! Христос се роди! Знам тако неке речи, највише поздраве, али српски је јако тежак језик. Можда ћу за годину дана знати више“.

Навијачи су против Бреше тражили Оџу да шутира за три поена. Хоће ли им можда у неком моменту испунити жељу?

„Нисам сигуран да сам их чуо, али свакако, ја сам најбољи шутер за три поена у овом тиму. Бољи сам од Билија Берона, а-ха-ха“.

Познат си по својој конституцији. Колико можеш да подигнеш килограма из бенча?

„Уф, 1.000 килограма“, на кеца ће Оџо у свом стилу.

Велики си фан “50 Цента”, зато и носиш број 50. Како ти се чини српска музика?

„Волим ритам. Слушао сам и неке старије песме, као што су оне од Мирослава Илића. Некад слушам Мају Беровић. Али и даље не разумем најбоље језик. Тешко ми је да знам о чему певају, али уживам у ритму“.

Где видиш себе за пет година?

„Е, то је тек тешко питање. Рекао бих да ће ми циљ бити да будем бољи играч, да играм у Евролиги. У Звезди, или неком клубу где ме каријера одведе. Да играм на врхунском нивоу. Да ли то била Евролига или НБА. Али и да се скрасим, да имам породицу. Имам девојку у Америци“.

Можда тада буде и малих Оџа?

„Има да трче свуда около. Мали Оџо, ооо, не... Пре ће бити да ће то бити велики Оџо“.

Познаје ли центар Звезде Тунџија Авоџобија, још једног Нигеријца који је играо у Црвеној звезди 2005. године?

„Он је једна од легенди у Нигерији. Знам да је играо за Звезди, играо је и за репрезентацију. На такве играче се угледаш док одрасташ и играш кошарку. Он ми је био један од идола због интензитета игре. Нисам га гледао у Звезди, али сам га срео у Нигерији. Рекао сам му том приликом да ми је био идол“.

Какав би то новогодишњи разговор био, а да нисмо питали Оџа верује ли у Деда Мраза?

„Сада не, јер сам стар за тако нешто, али сам дуго веровао. Слао сам му писма и надао се поклону“.

Најбољи поклон који си икада добио је?

„Сваке године је најбољи поклон осећај када је породица на окупу, да постоји то заједништво и сваке године се томе радујем“.

Има ли снажни центар Звезде неки хоби, рецимо пецање, сакупљање салвета?

„А-ха-ха… Највећи хоби ми је да одем да спавам. Јер после тренинга само гледам шта ћу да поједем и да легнем да спавам. Волим некад да слушам музику, одиграм игрице... Одем некад на пиће са саиграчима, али не волим превише да их гледам у слободно време јер их гледам сваког дана по неколико сати“, у свом стилу ће Оџо.

Какав тип.

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт

Коментари / 0

Оставите коментар