"Када сам схватио са ким седим"

Пословни систем "Свислајон-Таково" од 2006. године у Херцеговину је уложио више од 200 милиона конвертибилних марака (око 100 милиона евра).

Србија 03.01.2019 | 07:43 Тиме је постао највећи инвеститор у том делу Републике Српске, каже за Вечерње новости Родољуб Драшковић, председник пословног система "Свислајон-Таково" и истиче да је бизнис у Српској почео куповином ИАТ.

"У лето 2006. године, у проласку кроз Херцеговину, свратио сам у Требиње. Случај је хтео, да се сретнем са владиком Григоријем. Замолио ме је за разговор, а ја сам га прихватио. И данас памтим његове речи: "Знам да можеш помоћи Херцеговини, молим те да то учиниш." Испричао ми је да је Требиње град у коме издише привреда, да су сва индустријска предузећа у стечају, изузев ИАТ-а коме такође следи стечајна судбина. Исељава се народ из Херцеговине, јер у Херцеговини нема животне перспективе. Владају криминал и безакоње, мафија хара. Над Херцеговином се надвио облак и без помоћи озбиљних људи, небо над Херцеговином никада се неће разведрити. Нисам остао равнодушан на речи владике. Искрено, тај разговор сам доживео дубоко емотивно. Одговорио сам му: "Уприличи ми састанак са Милорадом Додиком, тадашњим премијером Републике Српске, да купим ИАТ", каже Драшковић.

Како наводи, ускоро је уследио састанак и конкретан договор.

"Договорено је да ја преузмем обавезу куповине државних акција у ИАТ, да извршим докапитализацију и да са тим капиталом измирим све обавезе ИАТ, кредите, повериоце, добављаче, што је износило више од 30 милиона КМ. Влада РС се обавезала да отпише дуг по основу пореза и доприноса све до момента преузимања ИАТ кад преузме нови власник. У том моменту нисам сумњао да ће тадашњи премијер изиграти договор. Расписан је тендер о продаји државног капитала ИАТ-а, на који сам се јавио и био једини учесник. Платио сам државне акције 1,5 милион КМ и одмах инвестирао у "ИАТ" 17,5 милиона КМ", каже Драшковић.

Међутим, договор није испоштован јер се и даље воде обавезе ИАТ за неплаћене порезе и доприносе из времена када је држава била власник.

"Ниједног момента нисам се покајао ни због чега што сам учинио у Херцеговини и за Херцеговину. Никада у животу нисам имао празан ход. Или сам учио или сам радио. Даљи ход кроз Херцеговину је празан ход који себи не могу дозволити", наводи Драшковић и тврди да је у политичарима имао највеће непријатеље.

"Нажалост, имао сам у свима њима противнике. У доброј намери, окупио сам их на једној пословној вечери где сам инсистирао на чињеници да не смеју продавати интересе привреде Херцеговине ради својих личних интереса ...

То вече сам направио инцидент када сам схватио са ким седим. Преврнуо сам сто, напустио вечеру и идућег дана материјалну штету надокнадио власнику ресторана. То се десило пре три године и до данас ништа се није променило", закључује Драшковић.

(Новости)