Интервју - Бајро Жупић: Кад сам Пиксија бацио у рекламе!

Легендарни фудбалер Партизана Бајро Жупић у новогодишњем интервјуу за МОНДО присетио се дана када је освајао срца Гробара својом борбеношћу, а они му враћали песмом. . .

Фудбал 04.01.2019 | 22:00 У то време фудбал још није постао "глобални" и мултимилионски бизнис.

То је било доба у којем клинци нису у паузама "блејања" у телефон и видео игара, пикали лопту у дресовима Мохамеда Салаха, Кристијана Роналда, Лионела Месија или Килијана Мбапеа, већ су слушали радио преносе Прве лиге Југославије испред зграде.

У зависности од резултата, задиркивали су другаре кад победе њихови, а измишљали мали милион оправдања за пораз (читај, играли смо добро, али зај**** нас судија), настала је једна легенда.

"Кад он удари, брале, ту више трава не расте", шапутало се међу навијачима Партизана осамдесетих година прошлог века којима је посебно прирастао за срце, иако никад није постигао гол у дресу Партизана на званичним утакмицама.

Ако неко није укапирао, реч је о легендарном дефанзивцу и миљенику Гробара Бајри Жупићу, актуелном тренеру омладинског погона Новог Пазара.

"Бајро ис тхе анимал, анимал, анимал, Бајро ис тхе анимал, го, го Бајро", била је песмица у енглеском фазону скована за тадашњег љубимца навијача Партизана. Или: "Wе лове yоу Бајро, wе до, Wе лове yоу, Бајро, wе до".

Бајро је био члан славне генерације београдског клуба, која је после 32 године "поста" освојила Куп Маршала Тита и Суперкуп, а допринео је и освајању две шампионске титуле црно-белих кад је, без увреде тренутној Суперлиги Србије, то било неупоредиво теже остварити.

"Био сам стрелац 12 голова за Партизан, али у пријатељским и припремним утакмицама, али није ми се дало да затресем мрежу у неком званичном сусрету. Било је и пречки и статива, још прилика након прекида јер сам играо 'позади' , али ето нисам постигао ниједан", почео је Жупић причу за МОНДО.

Такав неславни биланс вероватно је изузетно необичан млађим навијачима Партизана с обзиром да је Жупић постао играчка легенда са некада стадиона "ЈНА".

"Највише сам навијаче 'купио' својом борбеношћу и то већ на једној од својих првих званичних утакмица - било је то на утакмици јесењег дела првенства 1985/86, против Хајдука у Београду. Добио сам задатак од тренера да чувам Блажа Слишковића и то сам успешно завршио. Видео сам 'Баку' пре две године у Сарајеву па смо се присетили тих догађаја и уопште причали о фудбалу некад и сад. Слишковић је мало више прошао у каријери од мене, али се није сетио да ме једном закачио лактом, наравно ненамерно".

Бајро Жупић није био фудбалски Моцарт, далеко од тога. Али је био гладијатор - срчан, борбен, бескомпромисан. Зато су га навијачи Партизана заволели. У једном интервјуу за некадашњи спортски магазин "Темпо" наслов је био: "Кад станем - ја се уморим".

"Јесте, трчао сам доста на свакој утакмици, али добро, такво је било време, такав фудбал, а ја сам имао доста снаге. Иначе, добро памтим да је то био мој први интервју за неки лист и ево и дан-данас имам сачуван тај интервју".

Одиграо је Жупић прилично "вечитих дербија" против Црвене звезде и признао да су најтежи за "чување" били Драган Стојковић Пикси и Роберт Просинечки.

"Чувао сам Пиксија и Просинечког, то је било исто мање више. 'Залепиш' се за њега и јуриш га по терену. С обзиром да су обојица били добри техничари, не смеш да допустиш да приме лопту, зато сам био стално уз њих и мислим да сам их добро чувао".

У једном од вечитих дербија настало је и чувење "кошење" Пиксија...

"Било је то на мом другом дербију на 'Маракани'. Пикси је изводио корнер помало препотентно, мало ме провоцирао: 'Хајде, Бајро, приђи ако смеш', а ја сам уклизао и 'помео' и њега и корнер заставицу и рекламе. Добио сам велики аплауз наших навијача...".

Таквих анегдота није имао против актуелног селектора Босне и Херцеговине Роберта Просинечког, за кога је додао да је можда био и мало тежи за чување од Пиксија.

"А и Роби је био тежак за чување, можда и тежи. Али, нисам много ишао на њега да га оборим, био је млађи, али јако добар дриблер. Иако помало спор".

У то доба, упркос добрим партијама и беспрекорно обављеним дефанзивним задацима и тзв. "фластерима" на углавном највећим звијездама противничким тимова, Жупић никад није добио позив у А селекцију Југославије.

"Био сам кандидат за А тим, ишао и на припреме неколико пута, али нисам никад ушао међу 'плаве'. Додуше, наступио сам за олимпијску селекцију Југославије против Румуније и захваљујући том мечу прешао у Партизан".

И даље је у пријатељским односима са већином играча Партизана с којима је наступао.

"Често долазим у Београд јер наша омладинска школа из Новог Пазара много сарађује са црно-белима. Бар једном месечно. У контакту сам са Ушкетом Вучићевићем, Слађаном Шћеповићем, Звонком Живковићем, Владом Чапљићем, Милошем Ђелмашом...".

Ипак издвојио је једно име као неприкосновен ауторитет црно-белих свих времена.

"Најбољи фудбалер Партизана у историји клуба је Момчило Моца Вукотић. Он је по мени број један свих времена од периода кад сам ја пратио, а то је од 1970. године. Оне раније нисам гледао, а Моца је у моје време био неприкосновен. У целокупној СФРЈ најбољи свих времена је по мени Сафет Сушић".

Према његовим речима, остајањем у фудбалу добио је шансу да у раду са младима допринесе стварању нових фудбалских звезда попут Адема Љајића, који је прошао његову омладинску школу.

"Љајић је тренирао у мојој школи фудбала до 14 године пре одласка у Партизан. И у томе сам учествовао јер сам га препоручио Душану Трбојевићу, тадашњем тренеру омладинског погона црно-белих".

С обзиром да је Љајић један од најбољих играча репрезентације Србије, Жупић се дотакао и учешћа "орлова" на Мундијалу у Русији.

"Недостајало нам је самопоуздања. Мало смо и потценили екипу Швајцарске, од које смо неспорно боља екипа, али смо је мало потценили. После изједначујућег гола смо се повукли, селектор (Младен Крстајић) је ту мало погрешио и са изменом, али највећи кривац је мало самопоуздање".

Такође, пратио је и наступе репрезентације БиХ у Лиги нација, као и у неуспешним квалификацијама за Светско првенство и уверен је да БиХ неће пропустити ЕУРО 2020.

"Прави потез је што је Просинечки именован за селектора и надам се да ће БиХ успети да се пласира на Европско првенство. Да ли кроз квалификације или Лигу нација, сасвим је свеједно".

На крају је упутио новогодишњу честитку са посебним акцентом на навијаче Партизана.

"Пуно среће и здравља бих пожелео својој породици у Новој години, а навијачима Партизана да увек буду свим срцем уз свој фудбалски клуб".

НАЈДРАЖЕ ПОБЕДЕ

"Има их неколико, тешко је издвојити. Рецимо, она против Звезде из сезоне 1986/87 када смо их победили 2:0 на нашем стадиону, или она из финиша 1985/86 када смо у Загребу савладали Динамо 3:2. Ето, те две ми прве падају на памет, а сигурно их је било још."

Извор: мондо.ба