Двије деценије европске валуте

Евро данас пуни 20 година. Упркос сумњама и кризама кроз које је пролазио, стекао је "пунољетство", поставши друга валута у свијету и један од симбола европског пројекта.

Свијет 01.01.2019 | 22:41 Креирање монетарне уније се сматра једним од најважнијих догађаја након пада Берлинског зида, заједно са стварањем јединственог тржишта, распада Совјетског Савеза и уједињења Њемачке.

Када су 1998. потписани споразуми о увођењу заједничке валуте, сматрало се да ће успјешна монетарна унија "свуда промовисати слободну и ефикасну трговину", јавља Радио Слободна Европа.

Економиста и нобеловац Роберт Мандел (Мандл) је својевремено написао у Волстрит журналу (Тхе Wалл Стреет Јоурнал) да ће "бенефити произилазити из транспарентности утврђивања цијена, стабилности очекивања и смањење трошкова трансакција".

Предсједник Европске централне банке (ЕЦБ) Марио Драги упоредио је својевремено евро са бумбаром - "чудом природе" - који није у стању да лети, али ипак то некако чини.Он је то изјавио на врхунцу грчке дужничке кризе када су многи бринули хоће ли се еврозона убрзо распасти. Међутим, осигуравањем великих количина готовог новца, ЕЦБ и Драги су успјели да очувају сан о заједничкој валути.

Евро је у почетку постојао само као виртуална валута у рачуноводственим и финансијским трансакцијама и користило га је 11 држава.

Три године касније су у промет ушле евро кованице и новчанице. Касније се придружило још осам земаља, а могло би се укључити још седам након што испуне критерије.

Заједничку валуту користи 340 милиона људи у 19 земаља. Још 175 милиона људи изван еврозоне или користе евро или своју домаћу валуту равнају у складу с евром. Око 38 процената популације у еврозони није користило ниједну другу валуту у свом животу.

На почетку је било отпора његовом увођењу јер се сматрало да ће довести до раста цијена. У Њемачкој је чак добио надимак "тевро", по њемачкој ријечи за скупо.

Ипак, након двије деценије жестиких критика и предвиђања да ће пропасти, јединствена европска валута је успјела да опстане.

Евро ужива популарност као никада до сада, а владе најзадужењих земаља еврозоне уштедјеле су хиљаде милијарди евра због смањених трошкова позајмљивања које омогућава чланство у овом блоку.

Европска централна банка се показала много флексибилнијом и иновативнијом у вријеме периодичних криза него што су најватренији поборници заједничке валуте могли и да замисле у вријеме њеног конципирања у другој половини 1990-их.