Интервју - Марко Марин: Српски конзул ме послао у Звезду!

Љутим се када чујем да је Србија за мене казна! Бивши репрезентативац Немачке за МОЗЗАРТ Спорт прича о Лиги шампиона, повредама у Фјорентини и Андерлехту, Владану Милојевићу, као и о томе да ли би играо за Републику Српску и зашто је одушевљен људима из Трабзона. . . ?

Фудбал 02.01.2019 | 23:00
Интервју - Марко Марин: Српски конзул ме послао у Звезду!
Ту је класичан гастарбајтерски дијалект, тако својствен за оне који су одрастали под сунцем туђег неба. Ту је светла пут и плава коса као биолошка игра судбине која осликава немачки карактер. Ту је и типична фудбалерска грађа која му помаже да ниским тежиштем помера ривале и ставља саиграче у зицер позиције.

Много тога је типично и карактеристично код Марка Марина, осим основног квалитета. Онај мекани додир са лоптом, још мекше њено миловање откривају да је Звездин плејмејкер фудбалер посебног кова. Знало се то много пре последњег дана летњег прелазног рока када је задужио опрему Црвене звезде и навијаче српског шампиона бацио у стање транса.

Зна бивши немачки репрезентативац да је у Београду било скептичних, те да су му предвиђали да ће у дресу Црвене звезде, под тегом великих очекивања, потписати капитулацију испод резимеа озбиљне каријере. Међутим, десило се оно што је Марко Марин очекивао секунд након што је Звездану Терзићу стиснуо руку и пристао да постане део Звездине екипе за Лигу шампиона.

Марко Марин и елитно клупско такмичење на свету – то је тако природан спој.

Зато се смеши када чује констатацију да је показао да још може да игра на високом нивоу. Исто тако се осмехује када прелистава спомен своје врло турбулентне каријере и присећа се дана проведених у Челсију, Севиљи, Трабзону. Само се љути на помен тога да за играча његовог калибра српска лига представља својеврсни корак уназад - да не кажемо казну.

„Чуо сам већ за те приче како сам себе морао да натерам да играм у Звезди и Србији. То је тотално погрешно. За мене је Звезда више од клуба, навијао сам за црвено-беле од малена. Али нисам битан само ја већ моји пријатељи и породица. Осетио сам да је ово лето тај тренутак. Много пута сам се у каријери посвећивао другима, дошао је ред да се посветим себи. Односно да заиграм за клуб који волим“,поручује на почетку интервјуа за МОЗЗАРТ Спорт Марко Марин.

КАД НИСАМ ПОВРЕЂЕН, ЗНАМ ДА САМ ЗА ЛИГУ ШАМПИОНА

Да би момак из Босанске Градишке испунио своје емотивне планове, било је потребно да се остваре снови једног клуба. И опет је та Лига шампиона, такмичење које припада Марку Марину, донела поноћно појачање у Љутице Богдана. Почетком лета све је било на дугачком штапу, Марин у Звездином дресу.То је деловало баш апстрактно.

„Два месеца су трајали преговори са директором Звезданом Терзићем. Био сам и код њега у кући, вечерали смо неколико пута заједно. Баш ме је убеђивао, или што би се овде рекло 'барио'. Није било у почетку реално да дођем у Звезду, али када је обезбеђен пласман у Лигу шампиона... То је била права прича. Осим што се ја нисам питао. На крају се све свело на пар сати последнег дана прелазног рока. Испоставило се да је кључни човек у трансферу био српски конзул у Атини. Он нам је отворио врата канцеларије и помогао нам на тај начин да завршимо папирологију. Баш је била права борба са временом“.

Звездина публика га је заволела на први фантастичан пас. На том мечу с Радником разиграо је екипу и себи купио кредит. Јасно је било да је Звезда добила озбиљно појачање.

„Увек имате у глави шта ако разочарате. Посебно, не би било добро да се то десило у Звезди. Емоције ме вежу за тај клуб. Може да не крене добро у новом клубу из милион разлога. Једна лоша утакмица све окреће. Посебно, јер се око мог имена створила велика еуфорија. Срећом, па сам пуцао од самопоуздања, то ме је красило кроз читаву каријеру. Рекао сам себи: 'Еј, ја идем у Звезду да покажем да имам озбиљан квалитет'. Богу хвала добро је прошло.“

Питање је одакле је Марин извукао то самопоуздање. Добра сезона у Олимпијакосу није допуњена тимским успехом. Пре тога је играо у Трабзону, мучио се у Фјорентини и Андерлехту. Тек је повремено подсећао на дане када је газио све пред собом у Менхенгладбаху и Вердеру.

„Када се подвуче црта, имао сам три добре сезоне. Нисам имао проблема са повредама. У Олимпијакосу сам играо одлично. Дао сам највише голова у каријери. И то врло важне голове, оне за Лигу шампиона. Код мене је то тако. Када нема повреда, када ми је тело у добром стању, онда 'пуцам'. Знам да када сам здрав не могу да изгубим квалитет. То је просто немогуће“.

МИШИЋИ, ТЕТИВЕ И АНДАЛУЗИЈСКО СУНЦЕ

Да може да врати време, поново би тамо 2012. године изабрао Челси мада можда није био спреман за ТОП ниво. И поново би изабрао Фјорентину и Андерлехт као тимове где је покушавао да успостави газдовање на терену. Верује да би му се други пут коцкице посложиле.

„Много тешко сам то преживљавао, Мишићи, тетиве. Исте повреде. Онда почињеш да размишљаш што се све ово мени дешава. Немаш поверење у сопствено тело, бојиш се да идеш у дуел, да спринташ. Онда си далеко од максимума. Баш тежак период у каријери. Изашао сам из тога“.

На андалузијском сунцу Марин је почео да се враћа. Ипак, као један од кључних детаља каријере напомиње прелазак у Турску.

„Када сам прешао у Севиљу играо сам можда и најлепши фудбал у каријери. Посебно на почетку. Освојили смо Лигу Европе. Али одлазак у Трабзон ми је посебно драг . У Фиренци и Андерлехту уопште није било добро. Дешавало се да за целу сезону одиграм свега десет утакмица. На одлазак у Турску гледао сам као на нови старт у каријери. Тамо сам видео нешто сасвим другачије“.

Страст Трабзонових навијача натерала га је да игра изнад свих очекивања.

„Могу да потврдим да су то најлуђи људи у Турској, али позитивно луди. То није лош град, људи из Трабзона који живе у Немачкој су много поносни на своје порекло, град и клуб. Они живи за тај тим. На пример тамо нисам могао да излазим. Одмах ти прилазе навијачи. Овде је слично, али је симпатичније. Тамо те одмах љубе, грле, скачу на тебе“.

Оно што су Звездине велике генерације, за које су играли Немања Видић и Дејан Станковић, узалуд чекале, бивши репрезнтативац Немачке је дочекао после 16 дана. Деби са Звездом у Лиги шампиона. А на крају и позитиван биланс. Четири бода, гол у Паризу, асистенције Бену и Павкову.

„Поносам сам на много ствари из Лиге шампиона. Чак и на овај меч против ПСЖ-а у Београду. Они су после нашег првог гола променили филозофију игре. Били су до тада сигурни у себе. Лопта је ишла из последње линије. Тада су почели да испуцавају лопте, да шутирају у аут... Баш су били у паници, док нису постигли трећи погодак. Сви који дођу овде осећају неку посебност Маракане. Ето и њих смо намучили. Мада ја људима често објашњавам какав индивидуални квалитет имају играчи ПСЖ-а. Види се то на телевизији, али убрзо је то све много брже. Колико сам себе пута ухватио у размишљањима како сам имао среће што нисам дефанзивац. Замислите да вас нападају Нејмар и Мбапе“, уз осмех прича Марин.

ЗНАМ ДА ДЕЛИЈЕ ВОЛЕ ЧАРОБНЕ ПАСОВЕ

Да сутра оде са Маракане зна шта би памтио?

„Оно кад смо повели против Ливерпула. Неописиво. Баш неописиво. Осећаш како грми са свих страна, видиш срећу и неверицу на лицима људи. Лудо“.

Многи се питају како ће Марко Марин пронаћи мотивацију за играње на домаћем фронту.

„Ја волим да играм фудбал, онако баш волим. То ми је довољно, као и податак да можемо да освојимо првенство и куп. И опет понављам: толико волим фудбал да ми је свеједно против кога играм. Мада, та Лига шампиона са Звездом је нешто посебно. Ја ћу имати и додатни мотив“.

Као да нас је предухитирао у жељи да му напоменемо да навијачи од њега очекују да постане најбољи Звездин фудбалер у 21. веку.

„Они воле мајсторе, лепу игру. Воли Маракана онакве пасове, као што сам дао Бену у Напуљу. Мада је у каријери било и лепших. Трудићу се да ме запамте по томе“.

Као неко ко је играо у четири најбоље европске лиге сигурно зна шта недостаје Звезди да буде још конкуретнија у односу на топ клубове из Лиге шампиона.

„Више ствари. Није само до финансија, има и до домаћег такмичења. Ево, даћу вам само један пример. Играли смо у Суботици на новом терену, лопта је ишла као подмазана. Одмах се види разлика. Много је већи квалитет утакмице ако имаш добар терен. Онда је лакше и навијачима да то гледају. Тако се напредује. Звезда мора да држи овај ниво, или да побољша тим. Ове сезоне смо баш јаки као земља. Имамо озбиљан квалитет. Али треба ићи напред“.

Жали због још једног податка из Лиге шампиона наш саговорник.

„Кад већ ми нисмо могли да прођемо, жао ми је што то није урадио Наполи. Много леп фудбал играју, најлепши у групи. Остало им је нешто од Сарија, сад их је надоградио и Анчелоти. Много су лепо играли против Париза и Ливерпула. Убијали су их пасом“.

МИЛОЈЕВИЋ АНАЛИЗИРА НА ТОП НИВОУ

Једног дана, можда већ овог лета, Марко Марин ће отићи из Звезде. Међутим, волео би и из иностранства да гледа црвено-беле са Милојевићем на клупи.

„Знате и сами где сам све играо. Сваки тренер има своју филозофију, али када говоримо о начину Милојевићевог рада онда је то топ ниво. Невероватно је како Владан Милојевић и његов стручни штаб припремају утакмице. Знамо све о ривалима. Не говорим само о Ливерпулу, ПСЖ-у и Наполију. Када играмо против друголигаша у купу, све нам је нацртано. Тачно, знамо шта нас очекује. Против кога играмо. Искрено очекивао сам овакав рад у Звезди. Да је другачије, не бих дошао. Милоја знам још из Грчке, знам колико је посвећен послу и да ће учинити све да Звезда буде још већа.

АЗАР, НАЛДО, МЕРТЕЗАКЕР

Није баш лепе успеомене понео Марко Марин са Стамфорд Бриџа. Ипак, тамо је упознао фудбалера који је по њему и даље испред свих.

„Рећи ћу да је Азар најбољи фудбалер са којим сам играо. Све ради са осмехом. Крајње је опуштен“.

Када говори о дефанзивцима присећа се дана из Вердера.

„Тамо у том клубу је цео свет могао да ме види. Моћан тим, био је ту и Душко Тошић. Али имали смо два нестварна штопера. Налда и Мертезакера. Нестварно је како су били синхронизовани. Налдо је био бржи, све су стизали. Били су невероватан тандем“.

Занимљиво је да је Марко Марин по месту рођења комшија са Звјезданом Мисимовићем...

„Велики звездаш, страшан играч. Сви се сећамо његових слободњака“.

Постоји још играча који би са Марком Марином могли да чини репрезентацију Републике Српске. Замислите у истој екипи плејмејкера Црвене звезде, затим Луку Јовића, Мијата Гаћиновића, Срђана Бабића...

„Озбиљна екипа. Било би лепо да одиграмо неки меч 'хуманитарног карактера'. Баш бих се радовао“, закључио је Марин.

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт

Коментари / 0

Оставите коментар