Џала, Буба, Маја и Раста тинејџерска божанства

Актуелни музички идоли младих у Србији изазивају контроверзе, али и пуне велике хале. Комерцијална варијанта репа са турбо-фолк мотивима главни тренд.

Забава 31.12.2018 | 10:20 ГОДИНА 2018. дефинитивно је потврдила да Србија, бар кад је млађа популација у питању, има нову генерацију музичких идола чији се стил описује на разне начине - новокомпоновани реп, треп, денсхол, регетон... Лавина коју предводе Џала Брат и Буба Корели, Раста, Маја Беровић, Цоби, Николија, Ем Си Стојан и многе друге њихове колеге (да не заборавимо утицајне "Елитне одреде" који више не постоје), котрљала се годинама све озбиљније и сада је попримила огромне размере.

Комерцијална варијанта репа као светски тренд, измешана са турбо-фолк мотивима и чувеним "аутотјун" певањем, нашла је плодно тло у нашим крајевима, а у све то су се уклопили текстови који пропагирају раскалашан живот, богатство, уживање у пороцима... Продуцентска кућа ИДЈ Видеос умногоме је допринела да се прегледи њихових спотова на "Јутјубу" броје милионима, и да ови извођачи као од шале, без неке велике медијске кампање, на својим концертима испуне у Београду просторе као што су "Арена", "Ташмајдан"...

СТАСАЛА је, дефинитивно, нова генерација конзумената музике који је упијају на савремене начине. Док за њих Раста, Џала, Буба и остали представљају права божанства, они које такав звук готово згражава питају се како је могуће да су ти извођачи за тако кратко време стекли огромну популарност. По њиховом мишљењу - без песама које вреде и које ће о(п)стати. Један од њих је популарни радио- -водитељ Игор Бракус. Као поштовалац рокенрол идеологије и промотер урбане културе већ више од 20 година, има изразито негативан став о овом тренду.

- Фасцинантна ми је сама чињеница да људи за које апсолутно никад нисам чуо, а мислим да сам сасвим солидно информисан, могу да напуне "Арену" - резигнирано прича Бракус. - У Србији тренутно преовлађује неки врло бизаран мејнстрим, чији квалитет је поприлично упитан. Да ли се под квалитетним музичким изразом уопште може подразумевати нешто што има велики број прегледа на друштвеним мрежама? Наравно да не може. Телевизије, пре свега оне са националном фреквенцијом, а пронародњачки оријентисане, у први план гурају квазимејнстрим попут Џале, Бубе, Беровићеве и још милион истих таквих.


Сличног је мишљења културолог и професор књижевности Невена Миљановић Петковић, аутор студије "Феномен ријалити програма".

- ПОПУЛАРНОСТ ових извођача слика је општег стања у култури - каже она за наш лист. - Нема разлике између њих и оног о чему сам писала у књизи, о ријалити програмима. Важно је само бити познат, по сваку цену. То је императив данашњег времена, који не прати квалитет. Та популарност је невероватно брза. Код певача се приказује кроз огроман број прегледа на "Јутјубу", али с тим је несразмерно њихово кратко трајање. Сад су актуелни, међутим, питање да ли ће за три године ико знати ко су ти ликови. Свако данас може да постане неко, али накратко. Знам да Раста има микрофон који прави неки посебан звук. Мене то све подсећа на деведесете. Деци се пласира музика која оживљава време у ком они нису живели, и то се посматра из носталгичне перспективе.

С друге стране, годинама познате естрадне звезде су брзо "сабрале два и два" и успоставиле сарадњу са новим идолима омладине. Стога није ни чудо што популарни фолк певач Ацо Пејовић бираним речима за "Новости" говори о Џали и Буби, који су му написали две песме:

- ОНИ су сјајни, веома талентовани. То што раде - раде одлично и ја волим да их слушам. Увек су се у музици појављивали неки нови правци и увек ће их бити и у будућности. То је потпуно у реду. Не бих, додуше, више улазио у ту причу, од мене су доста две песме. Није, ипак, то музика коју ја преферирам. Дао сам себи слободу да направим "излет", испоставило се да је било добро.

Згражавање са једне, обожавање са друге стране. На уснама често питање: "Побогу, ко то слуша?". "Арена" без празне столице као одговор. До неког новог тренда.


УЗОРИ НЕКАД И САД

* ОТКАД је музике, идолопоклонство је прати као незаобилазна појава. Имиџ поп звезда свог времена имали су и класичари - Бах, Лист...

* ОСАМДЕСЕТИХ, у Југославији, клели смо се у новоталасне хероје - "Идоле", "Шарла", "Филм", у "Бијело дугме", "Рибљу чорбу", "Парни ваљак"... Додуше, и у Лепу Брену која, по многима, представља зачетак турбо-фолка на овим просторима.

* ВЕЋ у деведесетим, турбо-денс је господарио медијима, али је, са друге стране, бујала и алтернативна рок сцена са "Гоблинима", "Атеист репом", "Директорима" и многим другим бендовима. Много тога је остало и испоставило се као трајна вредност, понешто се враћа кроз трендове.

Новости
фото:интернет