Интервју: Сер Алекс у Солскјеровој кожи...

Мало где је трава зеленија него у Јунајтеду, хоћу да играчи схвате шта значи играти за овај клуб. . .  “Искрено, чудно ми је што сам у улози коју је сер Алекс имао некада, јер навикао сам да треба да покуцам на врата када одлазим у канцеларију тренера и у столици затекнем њега, а не да ја ту седим. Он нас стално посећује, а кад год долази ја му уступам моју столицу, јер никако другачије не могу да гледам свог шефа. Он је одувек био мој ментор, учитељ, водио је рачуна о нама и увек нам давао лепе савете“.

Фудбал 01.01.2019 | 23:00 Оле Гунар Солскјер вратио је дух неких прошлих времена на Театар снова.

Убица дечјег лица, како су га својевремено прозвали навијачи и један од најбољих џокера у фудбалској историји поставио је Јунајтед на стабилне ноге после кошмара проживљеног под командом Жозеа Муриња и играчима вратио веру у њихов квалитет и наду да би сезона могла да буде макар солидна.

“Уживам овде. Долазим на тренинге и видим све те фантастичне играче коју пуцају од квалитета, а то је материјал с којим ја после радим. Зато и уживам у сваком тренутку“, рекао је Солскјер, а потом се осврнуо на прва размишљања која су му пролазила кроз главу када је долазио у Карингтон.

“Помислио сам: 'Како бих могао да створим позитиван ефекат на најбржи начин', а онда сам схватио да свега тројицу или четворицу тих момака знам лично. Већину сам у том моменту упознао, поздравио их и дао им своје виђење ситуације. Мајк Фелан и ја смо брзински поразговарали с њима и од тада смо потпуно опуштени“.

Открио је Солскјер и какве су му тактичке замисли за наставак сезоне.

“Искрено, нисам много тога мењао у смислу тактике. Само сам поразговарао са играчима и изразио неко своје мишљење, јер ми је пре свега важно да видим колико су и за шта способни, како бисмо били спремни за велике утакмице. Биће времена да се бавимо тактиком, то ћемо у јануару да прерађујемо, мени је било важно да изгледамо добро у првих неколико утакмица“.

И у томе је успео некадашњи норвешки голгетер...

“Имам утисак да можемо да доминирамо, али треба да поправимо одбрану само мало... Не желим да будем оштар према тимовима које смо победили, али мој посао је да мојим играчима усадим какав менталитет треба да имају они који носе дрес Јунајтеда када су на терену“.

Једно од питања гласило је – да ли Солскјер размишља о улози сталног тренера Јунајтеда, уколико за то буде услова?

“Мој посао траје наредних пет месеци, а онда ћу клуб оставити неком другом. То је план и мој посао тренутно, који траје до краја маја. Зато је мој задатак да утичем што више на играче Јунајтеда и вратим их на прави колосек“.

Ипак, није да о останку није размишљао...

“Засад имамо добре резултате и то ми се свиђа, јер ми је жеља да кроз годину или две видим ове момке како редовно освајају трофеје. Тада ћу знати да сам био део свега тога. Увек сам био амбициозан, али рекао сам директору Еду Вудворду и власницима да сам ту до маја, а онда нека они одлуче ко ће доћи уместо мене. Они су фантастични људи, а ако изаберу мене, сигуран сам да ћемо наћи заједнички језик“.

По острвским медијима кружи прича да ће сер Алекс Фергусон бити човек од велике помоћи за аса у кога је стари тренерски вук својевремено много веровао.

“Искрено, чудно ми је што сам у улози коју је сер Алекс имао некада, јер навикао сам да треба да покуцам на врата када одлазим у канцеларију тренера и у столици затекнем њега, а не да ја ту седим. Он нас стално посећује, а кад год долази ја му уступам моју столицу, јер никако другачије не могу да гледам свог шефа. Он је одувек био мој ментор, учитељ, водио је рачуна о нама и увек нам давао лепе савете“.

У Манчестер јунајтеду су по обичају захтеви прилично јасни и увек велики, али су годинама уназад многи тренери каљали углед великог клуба... Сада би то, коначно, могло да се промени.

“Када причамо о очекивањима, јасно је све. То је стандард за тим какав је Јунајтед, зато сви ми имамо обавезу да представљамо овај клуб најбоље што знамо – на терену и ван њега. Не желим да улазим у детаље, али имамо постављене норме и постоји култура живота овде“, каже Солскјер и додаје:

“Када имате играче који вуку остале и доводе их у ред, када имате двојицу или тројицу момака који чувају ту културу и указују другима шта не би смели да раде воде, то је велика ствар за нас. Знам да многи причају о томе како овом тиму недостају прави лидери, али овде играју момци који носе ту лидерску црту у себи“.

Упркос сталним критикама јавност, Солскјер тврди да је ситуација потпуно другачија.

“Када погледате терен, схватате да овде има великих победника. Играли смо добро у ове две утакмице, сви офанзивни играчи су постигли гол или асиститрали. Добри смо чак и позади, Џонс и Линделеф су одлгирали врло добро заједно и то ми се свиђа. Када играте за Јунајтед, очигледно је да сте у неком тренутку направили добру одлуку и схватили да желите да будете најбољи. Нико неће само тако доћи у Јунајтед, морате да имате дисциплину, таленат, жељу и глад да бисте били најбољи“.

Зато некада врло лукави шпиц има савет за своје младе пулене.

“Морају да запамте како су дошли овде, да не буду у Јунајтеду због новца и славе или чега год, већ да је фудбал њихов живот и када оду из ове куће. Када си у Јунајтеду и једног дана завршиш каријеру, онда схватиш – бар ја јесам – какав је то живот био“.

Миран, одмерен, прецизан, уверен. Такав је Солскјер био у свакој изјави коју је дао. То показује о каквој се величини ради.

“Сви ови момци чине групу фантастичних фудбалера. Неки од њих још нису довољно провели времена овде да би схватили шта је Јунајтед и колико то значи. Нисмо се осврнули у прошлост ниједном. Нећу уопште да размишљамо о томе што је било, јер није ни важно. Оно што је важно Мајку Фелану, Мајклу Керику, Кијерану Мекени и мени јесте да унапредимо овај тим и будемо поносни на оно што урадимо на крају сезоне“.

Због тога свако треба да носи своју одговорност.

“Имате различите сорте играча. Ако током каријере бар једном не понесете одговорност на својим леђима, нећете схватити колико добри можете да будете јер када сте у тиму, најлакше је рећи: 'У доброј сам екипи, са квалитетним играчима и препустићу њима сву одговорност'. Зато морате да имате тај осећај у себи, без обзира на то са колико добрих играча делите свлачионицу. Јер, када изађете кроз врата, морате да помислите: 'Требало је да преузмем више одговорности'. Играчи светске класе су ти који углавном носе терет екипе, а морају да пазе и на то да буду и сами добри на терену, али биће му лакше ако сви будемо радили заједно. Не можете само да лутате и мислите да ће све пасти с неба“.

Открио је Солскјер и каква је његова тренерска филозофија.

“Овде сам провео више од 15 година и све оно што представља моју тренерску филозофију вуче корене из искуства које сам доживео овде. Покушавамо да нападамо константно, да доминирамо и у сваки меч улазимо с вером да ћемо победдити, иако увек поштујемо противнике. Није ни да смо добијали сваку утакмицу с резултатом 5:4 када нам је шеф (сер Алекс Фергусон) био овде. Када смо имали Јапа Стама, Ронија Јонсена, Рија Фердинанда и Немању Видића, знали сте да ћете готово сигурно сачувати мрежу, што је стварало фини баланс на терену“, прича Солскјер и наставља:

“Волим када играчи умеју да се изразе. Вероватно то долази из свега што сам искуисио у фудбалу досад и зато желим да играчи доживе то исто када заврше своје каријере – да знају шта значи када победиш. Потрудићемо се да уживамо у фудбалу, чак и када не победимо“.

Осврнуо се нови тренер Јунајтеда на фудбал у данашње време и какав је посао тренера.

“Фудбал се данас све више осврће ка тренеру, не менаџера, јер је структура много другачија, толико људи је умешано у посао. Времена када је постојао један човек задужен за све су прошлост, али и даље сам ја тај који доноси неке одлуке. Мале, али их има. Сада имате директоре фудбала и власнике који желе да буду укључени у фудбалска дешавања и који су својевремено играли фудбал, али ја и даље себе звоем менаџером, јер поред себе имам изврсне тренер и заправо не радим толико тренерског посла на терену“.

Солскјер је, изгледа, нашао праву формулу како да играче чини срећним.

“Када сте на терену сваког дана и када вам играчи слушају глас свакодневно, у једном тренутку им буде мука од вас. Некада је мање заправо – више, зато се трудим да се понекад склоним и само посматрам ствари, оно што је мени важно. Јер, на крају сам ја тај који доноси одлуке о томе ко ће играти, као и тактичке ствари које ће се касније односити на коначни резултат сутра, или на крају сезоне“.

Признаје да је навикао још кроз своју играчку каријеру да не ужива превише у победама, већ да увек гледа унапред.

“Ако не победите, нисте срећни, зато не желим да се лажно смешкам. Али, ако ће та утакмица значити свима за пет година, зашто бисмо били пет или десет минута очајни? Идемо даље. Тако је и када победимо, идемо даље. То је историја и она нас учи да увек треба ићи даље“.

После свега, Солскјер открива да ће пробати да убеди Антонија Марсијала и Давида Де Хеу да остану у Манчестер јунајтеду, продуже уговор и учине клуб и навијаче поносним.

“Знам да клуб жели да они потпишу јер су у групи најквалитетнијих на свету. Све је, на крају, на играчима, али када сте играч Јунајтеда, тешко да постоји много места где је трава зеленија. Већ се налазите на најбољем месту на свету. Ово је један од највећих клубова на свету“.

Ако сте стандардни у Манчестер јунајтеду, поручује, играчи треба да ураде све да ту и остану и буду део историје.

“И ја сам својевремено имао много понуда, али ме је шеф (Фергусон) убедио да сам важан играч за тим и да ћу добити довољно утакмица да будем задовољан. Осетио сам се привилеговано. И ја сам тврдоглав, као и многи данашњи играчи. Клуб је у једном тренутку имао договор да ме прода Тотенхему, ја сам само рекао: 'Нека, хвала'. Мој агент је гурао ка томе да одем, али ја сам хтео да останем на најбољем месту на свету. Био сам сигуран да трава нигде није зеленија него у Јунајтеду. Било је то у периоду када нисам играо. Био бих љут, али онда би ме шеф ставио у тим и онда бих осећао као најважнија особа на свету. Сер Алекс је био најбољи када се ради о вођењу тима. Не причамо о било каквим играчима, него најбољим“.

На крају Солскјер је открио и како је скрајао идентитет фудбалског убице...

“Рођен сам с тим. Дуго сам проучавао вештину завршнице, како се најлакше постижу голови, који су најбољи покрети. Ментално сам јачао. Биће момената када ћете промашити отворену шансу, али морате да будете психички јаки да то не урадите и следећи пут. Зато је увек важно бити најбољи у тој следећој прилици. Када сам завршио каријеру први посао ми је био да радим с нападачима. Били су ту Кристијано Роналдо, Вејн Руни, Дани Велбек и Карлос Тевез. Није могло боље“.

Извор: моззартспорт