Најбољи тенисер у историји? И зашто Федерер то није?

Роџер Федерер је по многим параметрима неприкосновен, по многима је и најбољи играч тениса свих времена. Али, да ли смо неправедни према Боргу, Конорсу, Сампрасу. . . ? Прочитајте занимљиву анализу!

Тенис 31.12.2018 | 19:30 Ђоковићев повратак на врх обележио је тениску 2018. годину, и поново покренуо расправе да ли ће у наредниом периоду надмашити Роџеар Федерера и постати најбољи у историји овог спорта?! Право питање заправо је, да ли је Федерер аршин тениске историје?! И да ли је ико?!

Ко је, када и зашто прогласио Швајцарца носиоцем титуле "најбољег у историји" - одговори припадају домену медијских и спонзорских маркетиншких потреба за стварањем супер-хероја. Психологијом масе данас је лакше управљати него икада. У индивидуалном спорту какав је тенис, у којем је једино битно изаћи на терен и победити, прогласити једног играча за најбољег свих времена је апсурдно.

Данас се само расправља о Федереру, Ђоковићу и Надалу, а заборавља да су само пре двадесетак година тениским теренима једнако доминирали Сампрас, Агаси, Лендл, а генерацију пре њих, Борг, Мекинро и Конорс. И тако редом, у историју.

РЕКОРДИ И СТАТИСТИКА

О укусима, као и навијачким страстима нема сврхе расправљати. Као једини аргумент остаје статистика. А статистика је и компликована и превртљива работа којом се може лако манипулисати, и у тој игри апсолутних бројева лако се губи суштина. Поготово данас, када савремена технологија у свему, па и у спорту, може да измери све, до наситнијих детаља, и тако понуди "доказе" онима који их траже.

Када се прелистава обиље расположиве статистике рекорда на интернету (Ултимате Теннис Статистицс, са 1.400 категорија), Роџер Федерер је често помињан али ни много више ни много мане у односу на своје директне ривале или играче из прошлости. Такво обиље података, мада даје могућност увида у све детаље, ипак гура у други план оне најважније параметре (овог) спорта - број победа, проценат успешности и скор са ривалима.

Највише титула у тенису, у мушкој конкуренцији, има Џими Конорс, Американац који је играо чак 27 сезона и одиграо највише сингл мечева на туру, дуже и више од било ког играча са листе најбоље десеторице.

Следи га Федерер са 99 титула, али ни један ни други нису међу три најуспешнија играча по укупном учинку. И Рафаел Надал и Новак Ђоковић су испред Швајцараца, а на врху је Борг.

Слично је и када је реч о титулама “Играч године” Међународне тениске федерације (ИТФ) и Удружења тениских професионалца (АТП). Сампрас је највише од свих - шест пута - понео ову титулу у обе категорије, с тим што број ИТФ титула дели са Ђоковићем.

Федерер, Надал и Ђоковић су још активни играчи, и незахвално је прогнозирати да ли ће и ко од њих тројице имати прилике да промени редослед на овој листи. Исти случај је и са бројем недеља проведених на самом врху.

Иако је Федерер играч који је навише времена провео на врху АТП листе - укупно 310 недеља (237 за редом, а следе га Конорс и Лендл, са 160, односно 157), једино Ђоковић и Надал, под условом да се Надал врати у форму, и обојица наставе добре игре, имају могућност да престигну четворицу првопласираних. 

Ђоковића, рецимо, од рушења овог Федереровог рекорда дели 18,5 месеци, а Надала мало теже
остварљивих 27 месеци. 

ЗАМКА АПСОЛУТНИХ БРОЈКИ

Као што су својевремено Борг, а затим Сампрас имали периоде апсолутне доминације на туру, тако је свој зенит имао и Федерер - од 2004 до 2008, када је и провео 237 узастопних недеља на врху АТП листе. Након тога су га, најпре Надал, а касније и Ђоковић, истиснули са врха.

У периоду 2004-2009, Швајцарац је остварио највише победа и поставио многе рекорде који и данас стоје уз његово име. У време када су најбољи из претходних генерација одлазили а неки клиници се тек назирали. И мада је од тада увек био при врху, никада више није поновио резултате из претходних година.

Број Гренд слем титула се најчешће истиче као разлог Федереровог недодирљивог статуса најбољег. Ако се већ титуле на четири највећа турнира узимају као параметар за проглашење најбољег играча у историји, битно је поменути да је од тих 20 рекордних титула, Швајцарац чак 15 освојио закључно са 2009. годином. До тада је освојио и 4 од шест завршних мастерса, и већину од својих АТП 1000 турнира. Надал је у професионалне воде закорачио 2003, а Ђоковић 2005 - у то време били су само неки нови клинци који долазе. 

Када су постали достојни ривали Федереру, ствари су се комплетно промениле.

Да ли је 20 Гренд слем титула достижно за Надала и Ђоковића, показаће време: Надалу недостају три, а Ђоковићу шест. Међутим, и шпански и српски тенисер већ су претекли Федерера по броју освојених турирна из Мастер серије 1000. Шансе да Федерер њих (пре)стигне, делују мало вероватно.

ГРЕНД СЛЕМ СТАТИСТИКА

Осим по броју титула, Федерер држи рекорд и по броју укупно одиграних Гренд слем турнира у каријери, броју одиграних и броју добијених мечева, као и броју одиграних завршних мечева- финала, полуфинала и четвртфинала на четири најпрестижнија турнира. Ђоковић и Надал, са по 55 одиграних Гренд слемова, нису се нашли ни на листи десет првопласираних, али су на другом, односно трећем месту и по броју одиграних и по броју добијених мечева.

Ипак, статистика успешности на Гренд слем турнирима не иде Федереру у прилог. Испред њега су, ма како мали проценти били у питању, Борг, а и Надал и Ђоковић.

НАЈВЕЋА РИВАЛСТВА

Када се погледају сви претходни параметри, Федерер нема довољно “квалификација” да буде најбољи  играч у историји. Нити било ко од десеторице који су оставили највећи траг у овом спорту. Ђоковић, Надал и Федерер су вероватно највећи “трилинг” који је тенису могао да се догоди, и треба уживати у њиховој игри док су још ту.

О томе сведочи и број њихових међусобних дуела, што се никада раније није догодило.

Њихова разноврсност и као играча и као јавних личности је додатни зачин који данашњем тенису даје драж. Навијачи имају своје фаворите, и то нико не може да им оспори. Као што и бројке говоре за себе.

текст и подаци: ДатаМедиаМаркет/