Скривени свијет Дједа Мраза

Дјед Мраз је симпатични дједица који у различитим културама доноси поклоне уочи најзначајнијег зимског празника, било да је у питању Бадњак, Божић, Дан св. Николе или, као код нас, Нова година.

Свијет 30.12.2018 | 10:24 Бројне легенде о Дједу Мразу почивају на древној хришћанској традицији по којој дјеци поклоне дијели свети Никола пред Божић. Лик старца са бијелом брадом и црвеним огртачем осмислио је славни амерички карикатуриста Томас Наст (1840-1902).

Наст се прославио својим карикатурама, а Американци су толико вољели његове илустрације, да се сматрало како његови цртежи могу да подстакну војни морал и патриотизам.

Лик божићног вилењака са бијелом брадом Наст је први пут објавио 3. јануара 1863. године на насловници часописа "Харпер'с Wееклy", с идејом да пошаље божићну поруку усред америчког грађанског рата.

Касније, Наст је урадио више илустрација Дједа Мраза и оне су почеле да постају дио опште културе.

Савремена прича о Дједу Мразу настала је након публикације пјесме "А Висит Фром Ст. Ницхолас" (познатије као "Тхе Нигхт Бефоре Цхристмас"), у којој се први пут спомињу његови ирваси (Рудолф, Дашер, Дансер, Прансер, Викен, Комет, Купид, Дондер и Блитзен) који вуку санке ноћ уочи Божића.

Боје његовог костима су се мијењале, док црвена најзад није постала општеприхваћена након што се такав појавио у на божићној честитки и у дјечјој књизи Л. Френка Баума "Живот и авантуре Дједа Мраза", 1902. године.

Приказ дједице "зацементиран" је сликом Хадона Сундблома за рекламну кампању "Цоца-Цоле". Популарност таквог лика створила је урбану легенду да је Дјед Мраз њихова творевина.

Костим Дједа Мраза понајвише произлази из руске традиције, која га приказује обученог у црвени или плави капут и крзнене чизме, што је логично за једну тако хладну земљу. Црвена боја његовог капута је "превагнула" јер је повезана уз бискупски плашт св. Николе. Током времена Дјед Мраз се мијењао, у себи задржавајући атрибуте фолклора разних земаља. Тако неки научници сматрају да су модерни атрибути Дједа Мраза произашли из атрибута сибирског шамана који је за вријеме зимског фестивала улазио у куће кроз димњаке и остављао печурке јаркоцрвено-бијеле боје, које су људи качили на огњиште (камин). Печурке су повезане и с ирвасима који су их јели, а сам шаман је могао и да лети.

За разлику од лика, име Дједа Мраза није глобално - оно се разликује у различитим земљама и културама. Негдје га називају Санта Клаус, Санта Николас, Божић Бата и слично.

Његово име је често повезано са Божићем, али још чешће са Светим Николом, што је иначе религиозни празник који претходи новогодишњем весељу.

Назив Дјед Мраз, који се код нас користи, иначе је југословенски производ - осмишљен тако да не фаворизује ниједну религиозну варијанту у некадашњој заједничкој држави.

Легенде у народима широм свијета:

Холандија...

Прича о савременом Дједу Мразу је варијација холандске приче базиране на историјској личности св. Николи, који је био познат по својој дарежљивости сиромашнима. Св. Никола је, обучен у своје бискупске црвене мантије, даровао дјецу, сиромашне и болесне. Холандска прича повезује га са Шпанијом из које је бродом долазио до њихових обала и домова. Тамо су му помагали робови познати као Зварте Пиет (Црни Петар) који је св. Николи био исто што и вилењаци Дједу Мразу, само што је неваљалу и злочесту дјецу Црни Петар кињио и шибао. Св. Никола је дијелио поклоне на свој дан (Дан св. Николе), али се временом приближио и самом Божићу. Године 1969. папа Павле ВИ наредио је да се св. Никола избрише из римокатоличког календара, иако је као светац остао.

Њемачка...

У њемачком фолклору постојале су приче о богу Одину, који је сваке године за вријеме зимског солстицијума одржавао велику ловачку забаву са другим боговима. На тај дан дјеца би објесила своје чизме близу димњака, а у њих су стављали мркву и шећер за легендарног Одиновог коња Слеипнира. Один их је за њихову дарежљивост награђивао слаткишима. Ова традиција је преживјела и повезала се са св. Николом. Што се тиче изгледа, Один је приказиван такође као брадати старац.

Русија...

Ту је лик и митске личности из руске паганске традиције. У питању је опаки Старац Мраз (одатле му код нас долази име Дјед Мраз) који је отимао (касније злочесту) дјецу и односио их далеко у шуме сјевера, гдје их је везивао за дрвеће… Касније се Старац Мраз "продобрио" па је почео да дарује добру дјецу, а ону злочесту је престао да кажњава. Тако се ликом и карактером постепено приближио и св. Николи.

(Независне новине)