Израел: Преминуо писац Амос Оз

Амос Оз, један од највећих израелских књижевника свих времена, преминуо је у 80. години.

Свијет 29.12.2018 | 10:17 Поред књижевности бавио се и новинарством, а служио је и као професор књижевности на Универзитету Бен-Гурион у Бер Шеви (Бе'ер Схева). Био је међу најеминентнијим лијево оријентисаним активистима за рјешавање палестинско-израелско и уопште арапско-израеслког сукоба.

Оз је аутор 30 књига на хебрејском, међу којима 20 романа, те око 450 чланака и есеја. Његова су дјела преведена на четрдесет свјетских језика и сматра се најпознатијим и најчитанијим израелским писцем у свијету.

Упоредно с романима објављивао је и есеје о политици, књижевности и миру.

Поред домаћих објављивао је за Неw Yорк Ревиеw оф Боокс. Међу дјелима која су преведена на наш језик могу се наћи: Црна кутија, Како излијечити фанатика, Мој Михаел, Прича у љубави у тмини, Пантера у подруму, Изненада у дубини шуме и Јуда.  

Половина Озових романа смјештена је у јерусалимској четврти у којој се родио - Керем Аврахам. Упркос томе што му је породица била дистанцирана од религије, похађао је вјерску школу која му је омогућила богат увид у коријене јеврејске духовности и филозовије током књижевног рада.

По самоубиству мајке, у 12. години живота, прелази у кибуц Хулда гдје бива усвојен од породице Хулдаи, чији је син Рон данас градоначелник Тел Авив-Јафе. У кибуцу живи и ради све до 1986. када се са супругом и троје дјеце сели у Арад под обронцима Јудејске пустиње, изнад Мртвог мора, због синовљеве астме.

Тиме је имао прилику да употпуни спознају три разнородне израелске друштвене атмосфере коју је на виртуозан начин описивао и представљао. Борио се у Шестодвневном (1967.) и Јом-кипурском (1973.) рату. Студирао је филозофију и хебрејску књижевност на Хебрејском универзитету у Јерусалиму.

Дјела су му издавана, углавном од издавачких кућа Ам овед и Кетер. Оз је добитник најпрестижнијих националних награда – Награде Израела, Израелске награде за књижевност, Бјаликове награде, те престижних међународних Гетеове награде града Франкфурта, којом су своједобно награђени и Зигмунд Фројд и Томан Ман, те руске Награде за баштињење Толстоја.  

На Универзитету  Бен-Гурион основана је студија која се бави Озовим опусом. Више година се очекивала Озова Нобелова награда за књижевност.

Амос Оз је један од најутицајнијих и најцјењенијих интелектуалаца израелске љевице. Ово га је често доводило на насловне стране и жестоке полемике. Био је борац за мир и социјалну правду.

Већ је у години Шестодневног рата, којим су заузети источни Јерусалим, Јудеја, Самарија, појас Газе, Синај и голанска висораван заговарао одрживо рјешење сукоба својим чланком Земља праотаца (Бе еретз авот) у нованама Давар.

Био је међу оснивачима покрета Шалом ахшав (Мир сада), подржао Мировни споразум из Осла, али се не мање жестоко сукобљавао са пост-ционистичком љевицом неголи са десницом генерално.

Подржао је градњу сигурносне ограде за коју је држао да треба бити што ближом зеленој линији, будућом границом Палестине и Израела.

Противио се насељавању на територијима Западне обале и појаса Газе од самог почетка. Био је близак радничкој (лабуристичкој) странци, а лично са Шимоном Пересом, а потом и странком изразито лијеве оријентације Мерец (Меретз).

Предсједник Државе Израел, Реувен Ривлин, изразио је жалост ријечима "Прича љубави и свјетла, а сада дубока тмина. Жалост се спушта на нас уласком Шабат-а. Књижевни и духовни див, понос нашег стваралаштва. Почивај у миру наш драги Амосе". 

Александар Николић, бивши почасни конзул Босне и Херцеговине у Израелу, рекао је за БН да је имао јединствену привилегију да још као студент, а потом на књижевним вечерима, свечаностима и разговорима пред позоришне представе ужива у крепким мислима и елоквентним изражавањима великана интелекта, духа и пера Израела, Амоса Оза.

Непоколебљив борац за мир и друштвену правду, који је природним језиком повезивао историју са будућношћу, базирајући се на историјски период који му је присан. У својим се упозорењима није освртао на популизам.

У много чему је предњачио времену у којем је живио, а његова присутност у реномираним медијима широм свијета и када је критиковао политике израелских власти биле су чин патриотизма.

Виртуоз описа атмосфере, шароликим избором ликова који су отпадници састављени у својим војевањима, маестрално проучава мозак, његове умотворине, противречности и напослијетку очајање.

Реалност, иронија и критика слиједили су и срединама којима је био захвалан попут кибуца. Увијек ће ми остати урезана његова порука да "што је прича аутентично локалнија то је универзалније поуке и глобално прихватљивија", рекао је Николић.  

(БН)