Прича: Маркос Љоренте, предодређен да успије!
Реал у генима још од 1953. године, нек се забрине Каземиро! Деде су му биле легенде Краљевског клуба. Отац такође. Да не заборавимо стирчеве.
Фудбал 25.12.2018 | 22:00
Све до Светског клупског првенства мислило се да ће му случај Иско бити највећи проблем, јер момак из Малаге не добија минуте код новог шефа и све се гласније прича о његовом потенцијалном одласку у Јувентус или Манчестер Сити или ко зна где већ. После турнира у Дабу Дабију чини се да ће баш Љорентеов статус бити под лупом, јер је 23-годишњи задњи везни наговестио да би могао да се порва са Каземиром за место у стартних 11.
Истина, не може Ал Аин да послужи као огледало за процену крајњих Љорентеових домета, али признање за најбољег играча Светског клупског првенства мора нешто да значи. И тај волеј за 2:0...
“Садашњост је кад се осврнеш иза себе и сетиш шта је све било потребно да би дошао овде. Посвећујем ову победу породици која ми је била подршка и кад није све ишло како треба“, биле су прве Љорентеове речи после меча.
Разумљиве, јер да није породице не би он овде био. И не говоримо то само у уобичајеном смислу. Фамилија Љоренте се по много чему разликује од осталих. Фамилија Љоренте има нераскидиве везе са Краљевским клубом.
Још 1953. из Расинг Сантандера долази Франсиско “Пако“ Хенто. Остаће у клубу све до 1971, освојити рекордних шест титула првака Европе, одиграти више од 600 утакмица, постићи 178 голова. После смрти Алфреда ди Стефана, саиграча из те чувене генерације која је средином прошлог века харала Европом, именован је за почасног председника мадридског гиганта. Ето колико је велики био.
Пако је имао и два брата, Хулија и Антонија, обојица су били фудбалери, овај други је играо и за Реал, али најстарији из породице једини је оставио дубок траг у Мадриду. Имао је Пако и сестру Марију Антонију Хенто. А она три сина. Најстарији међу њима, Хозе Луис “Џо“ Љоренте, играо је за кошаркашку секцију Реала и такође био европски првак са Краљевским клубом. Био је и репрезентативац Шпаније и три пута са њом учествовао на Олимпијским играма. Његови синови, Серхио Љоренте и Хуан Љоренте, такође су били професионални кошаркаши, али никада нису догурали до Реала.
Зато јесте његов четири године млађи брат Антонио “Тоњин“ Љоренте. Додуше, до првог тима је стигао тек као 38-годишњак, али тих пола сезоне било је довољно да продужи породичну династију. Занимљиво, у сезони 2011/2012 био је у стурчном штабу Роме задужен за психолошку припрему играча.
И ту долазимо до трећег брата. Франсиско “Пако“ Љоренте Хенто, јасно вам је да је име добио по ујаку са почетка текста, за разлику од браће изабрао је фудбал. Почео је у Атлетику, али га је разноврност у игри брзо довела до Реала. Иницијално је играо крило, умео је и шпица да одмени, па и десног бека ако је мука. Седам година је провео на стадиону “Сантјаго Бернабеу“ од 1987. до 1994, то је онај период Мичела, Уга Санчеза и Емилија Бутрагења, углавном на клупи додуше, али у трофејној витрини има три титуле из Примере, два Купа краља...
Има и прстен на руци. Оженио је најстарију ћерку Рамона Гроса. Кога? Рамона Гроса, нападача који је пуних 12 сезона носио Реалов дрес и освојио Куп европских шампиона 1966. у оном финалу против Партизана. Гросо је за Краљевски клуб одиграо 366 такмичарских утакмица, дао 75 голова, наследио Ди Стефанову “деветку“ кад је овај отишао 1964. Звали су га Обреро, радник, а ту је особину наследио и његов унук Маркос, али о томе нешто касније, пошто још нисмо завршили са синовима Марије Антоније.
Био је ту наиме и Хулио Љоренте, двоструки шампион Шпаније са Реалом, славио их је са братом Паком Љорентеом Хентом. Поклопили су се у тиму.
Пако је, да подсетимо јер их толико има да постаје компликовано, оженио ћерку Рамоса Гроса. И 1995. године добио сина. И ту долазимо до поенте. Син се зове Маркос Љоренте. Последњи у дугачкој породичној лози у Реалу.
“Голазо Маркоса! Понос“, твитовао је синоћ Пако Љоренте Хенто.
Први после 71 утакмице за први тим Реала. Маркос Љоренте се око првог тима мота још од 2015. када је и дебитовао за први тим, али није баш лаган пут до Реалове најјаче селекције. Сезону 2016/2017 провео је у Алавесу. Тамо је био сјајан, али Зинедин Зидан му је прошле сезоне подарио свега 541 минут у Примери. Код Ђулена Лопетегија скоро да није ни играо, али кад је Каземиру страдао зглоб фудбалски свет је коначно дочекао прилику да Маркоса види на делу.
Валенсија, Уеска и Рајо, све по 90 минута. Ни на једној од тих утакмица Реал није примио гол. Па онда Светско клупско првенство. Каземиро се већ опоравио, али је Солари искористио прилику да види какав је Љоренте под притиском. Добио је одговор каквом се надао.
Маркос Љоренте је навикао да се бори за своје место под сунцем. У млађим селекцијама скоро да није играо све док није стигао до У17 екипе. Тада га је извукао легендарни Фернандо Моријентесприметио, померио у везни ред, а овај је био толико добар да га је већ следећег лета Зидан пребацио у резервни тим.
Кажу да има радне навике попут Кристијана Роналда, они који га прате по друштвеним мрежама сведоци су сталних клипова на којима демонстрира професионалну посвећеност раду. Није додуше талентован као Роналдо, али некад то и није пресудно. Педантни статистичари већ су израчунали да Маркос Љоренте противницима узима више лопти него Каземиро, занимљиво, и да их губи мање не само од Бразилца, већ и од Тонија Кроса и Луке Модрића. Успешнији од све тројице је иако бројимо проценат тачних додавања, али да се не лажемо, Маркос ипак игра са мање ризика него поменути носиоци Реалове игре.
То ипак не мења чињеницу да је Каземиро после дуго времена добио праву конкуренцију. Како сам Љоренте каже...
“У фудбалу као и у животу ситуација се промени преко ноћи. Зато мораш увек напорно да радиш и да не одустајеш“, саветовао је после победе над Ал Аином наследнике из Реалове Ла Фабрике.
Све приче о јануарској селидбу у Роми тако су и усахнуле: преко ноћи. Реал је Љорентеовабудућност. И прошлост.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар