Сит гладном, ипак, не вјерује

У БиХ постоје бројни доброчинитељи и организације које настоје да помогну гладнима, сиромашнима и занемаренима, али без обзира на то често се поставља питање колико смо заиста солидарни.

Босна и Херцеговина 21.12.2018 | 21:10 У току је Недеља солидарности, када је ова тема посебно актуелна, као и питање да ли солидарност и емпатија могу бити, ако не рјешење проблема, онда бар начин да се помогне људима који пате.

А таквих у БиХ није мало. Само у једној од неколико јавних кухиња у Бањалуци, кухињи Мозаика пријатељства, број оних који се ту хране се удвостручио. Почетком године их је било 450, а данас их је 950, међу којима има читавих породица, и што је нарочито поражавајуће, више од 200 дјеце.

Ова фондација, која од глади спасава скоро хиљаду људи, од града добија само 7.000 КМ годишње, а све остало се скупи од донација и друштвено одговорним радом, тврди њен оснивач Мирослав Субашић.

На казану 20.000 људи

Хуманитарни радници су почетком године процијенили да се на нивоу БиХ у јавним кухињама храни више од 20.000 људи.



Они који директно помажу сиромашнима и угроженима потврђују да солидарности међу људима још има, али и да би је требало додатно подстицати и промовисати. Најчешће прилоге за људе у невољи дају обични грађани, по принципу да су они који и сами имају мало, спремни да то мало подијеле са другима.

То су потврдила и бројна досадашња искуства, од оних са донаторских вечери до акција заснованих на хуманитарним позивима.

"У недјељи солидарности упутили смо, рецимо, апеле свим школама у Бањалуци да се укључе у акцију прикупљања помоћи за угрожене и до сада смо од помоћи које су сакупиле само двије школе већ успјели да направимо 100 пакета помоћи које ћемо подијелити пред празнике. Људи показују добру вољу и мислим да солидарност није изумрла, али бисмо требали мало више радити на томе да се она пробуди. Међу људима који помажу има и оних који имају, али рекло би се да је више оних који имају мање новца, али више саосјећања за оне који немају", каже секретарка организације Црвеног крста Бањалука Жељкица Илић.

На дну Европе

Анализе УНДП-а и других агенција Уједињених нација у БиХ  показују да скоро половина становништва БиХ живи на граници апсолутног сиромаштва или испод те црте, што значи да се свакодневно буквално боре да преживе.

УН истраживања, такође, показују да су у Европи, од грађана БиХ сиромашнији једино становници Молдавије, Украјине, Косова и Албаније! Већину сиромашних у БиХ, према истом извору, чине запослени људи који имају дјецу. 

Мигранти се смрзавају и гладују

Уз домаће становништво, у БиХ су нарочито угрожени мигранти. Тренутно их има око 5.300 и већина њих гладује и смрзава се у околини Бихаћа, у мјестима уз границу са Хрватском и ЕУ.

Од почетка године кроз БиХ је, према званичним подацима, прошло више од 20.000 миграната и избјеглица са истока. Помоћ за њих, а првенствено зимску обућу и одјећу, ових дана прикупљају у организацији Хелсиншки парламент грађана Бањалука.

Из њиховог искуства, кажу да људи нису несолидарни, али да многи немају времена да се тиме пуно баве.



"Нису људи несолидарни, али просто не размишљају о томе. Што се тиче конкретно солидарности према мигрантима, ту је проблем и слика о њима као терористима и људима који праве проблеме. Али локално становништво у Бихаћу и Кладуши највише нам је својим односом према њима и хуманошћу сачувало образ", каже Александар Жоља из ове организације.

Дјеца сиромашна и обесправљена


 
Из НВО “Здраво да сте” упозоравају да у БиХ живи више од 1,2 милиона дјеце, што је четвртина укупног броја становника, а да се више од 178.000 малишана злопати у сиромаштву.

Такође, наводе стручњаци из ове организације, сиромашна дјеца су најчешће и обесправљена и изложена насиљу. А да је кршење људских права, које често иде “у пакету” са сиромаштвом, једно од највећих проблема у БиХ, више пута су указали и из институције Омбудсмана БиХ.

Извор: Српскаинфо