Интервју за крај 2018. године...
Ти си Ћави, ако те смене, бићеш незапослен само 0,1 секунд! Боље Саријев Челси него Чолов Атлетико, нисам уживао у Француској на Мундијалу, Нејмар мора да учи, тренери се плаше грешке.
Фудбал 24.12.2018 | 23:00
Прича о фудбалу, а о чему другом (!?), са толико страсти да му се мора веровати. Један од најцењених везиста света свих времена. Једно опд првих питање тиче се централног догађаја у години на измаку, Светског првенства у Русији.
Некадашњи ас Барселоне је децидиран:
„На Мундијалу су се селектори плашили за посао. Једна грешка и бивши си. Могу то да разумем, међутим, припадам другој школи, која воли да има лопту код себе. А у Русији сам видео 80 одсто репрезенатција које не нападају, већ чекају једну једину прилику да дају гол. Штета! Крајњи резултат вам оставља могућност да убедите људе да сте у праву. Мада, Француска није нешто посебно показала, иако има доста квалитета. Кад погледате, Гризман и Мбапе су ракете од играча, враћају се у одбрану, али ме Галски петлови нису одушевили“.
Ко јесте, имајући у виду ваше схватање фудбала?
„Нисам апостол истине, али морам да браним стил ком припадам. По мом схватању то значи имати лопту. Патим кад није у мом поседу. Играти добро значи разменити 20-30 пасова како би се пронашао слободан простор или слободан играч. За неког тренера добра игра значи одупрети се ривалу, смањити му простор за игру и одузети му лопту. И то мора да се поштује.“
Конкретно, ко игра добро?
„Челси под Маурицијем Саријем. Волим да гледам како доминира са лоптом. Исто важи за Бетис са Кикеом Сетијеном, Арсенал са Унајем Емеријем, затим Барселона, па Шпанија под палицом Луиса Енрикеа или Тотенхем са Покетином. Да не помињем Пепа Гвардиолу, који је за мене број један. Појам тренера“.
Не чуди нас. Ћави је обликован Гвардиолином тренерском руком, па је позван да прича и шта одликује овај Манчестер Сити?
„Играчи напредују под Пеповом палицом. На пример, Фернандињо је научио шта значи квалитетан пас. Штопери Отаменди, Стоунс или Лапорт сваки час причају како им је Пеп дао алат који им је омогућио да се уздигну на виши ниво“.
У малопре поменутој групи изостављен је Чоло Симеоне. Намерно?
„Може мени његов стил да се допада или не – као што ми се и не свиђа – али је чињеница да му играчи лете као ракете. Изузетан мотиватор. Често кажем да Барса и Реал, посебно мој бивши клуб, не смеју да дозволе да играју као Атлетико. Кад би, на пример, Чоло сео на клупу Каталонаца не би га схватили. То би било противно нашој култури. Јохан Кројф нам је показао пут, а евентуално довођење Симеонеа би значило да искачемо из калупа. Чоло јесте изванредан тренер, међутим, пропагира другачији стила од онога што је Барси потребно“.
На пример, нема уживања на утакмицама Атлетика?
„Најпре морамо да погледамо где је тај тим некад био, а где је сад. Додуше, играо бих другачије и покушао бих да докажем да може другачије од овог сад. Мада, у фудбалу је лакше уништити, него створити. Лако је само нешто порушити. Много теже иде кад мораш да комбинујеш, тражиш игру, пас... На крају све се сведе на уживање у победи. И да побеђујеш уживајући, тако што су супериоран у односу на противника кад је реч о поседу лопте“.
Лепо објашњено. С тим да види и Ћави квалитет у саставу Јорганџија, па летошњег новајлију из ВиљареалаРодрија уздиже на пијадеста.
„Бруталан је! Да је у Барсином систему био би још бољи. Толико је добар да игра у Атлетику тако што краде лопте, врши пресинг, тражи линије паса... А Барси би „легао“, јер попут Серхија Бускетса држи главу усправно и види комплетан терен. Блауграна би требало да га доведе“.
Централна тема је, ипак, Барселона. И њен најбољи играч, Лионел Меси.
„Шта још да кажем о њему? Стратосфера фудбала. Дао бих му Златну лопту сваке године“.
Новинари се питају да ли се протоком времена великан са Камп Ноуа удаљио од освновних постулата. Ћави узвраћа.
„Не, не и не. Барса увек жели лопту у свом поседу и користи висок пресинг да је освоји. Та есенција се никад није изгубила. Чак ни под палицом Тата Мартина, иако код Аргентинца ништа није освојено. Луис Енрике је, на пример, волео брзу транзицију лопте, што смо код Гвардиоле једва и радили. Валверде практикује систем 4-4-2, тим му је организован и после притиска на противника. Ту је кључна улога Артура. Дечко, једноставно, не губи лопту“.
Али, не ризикује с њиом...
„Нисам ни кад сам имао 20 или 21 годину. То је питање поверења. Долази с годинама. То ће Артур стећи временом“.
Време полако истиче Лео Месију. Има 31 годину, прешао је зенит, те је легитимно запитати се како без њега једног дана.
„Приметиће се, као што се примети кад је повређен, јер разара линије противника, дрибла, супериоран је у нападу. Није само стрелац, већ организатор игре, човек који даје одлучујући пас, спаја вас са голом, обележава утакмицу... Кад оде или заврши каријеру мора да се настави неговање Барселониног стила, тако што ће фудбалери попут Кутиња, Дембелеа, Серђија Роберта, Умтитија или Тер Штегена направити помак“.
Марка, наклоњена Реалу, подсећа да је краљевски клуб освојио четири од пет последњих Лига шампиона.
„То не значи да је Месијава ера готова. Ако сагледате пажљиво, спектакуларна је. Без њега је Барса освојила само једну Лигу шампиона, са њим их имамо још четири. Није лоше, зар не? Реал је пре Кристијана Роналда, на пример, имао девет трофеја континенталног првака, што значи да је само наставио историјски ланац. А Меси је променио целу схватање фудбала. Заправо, њих двојица су монополозивали фудбал у последњих 15 година“.
Пребацујемо се сад у табор вечитог ривала. Како вам изгледа Реал?
„Игра другачије, али је освојио последње три Лиге шампиона. Кад немаш толико лопту у поседу, онда се ослањаш више на појединачни квалитет, не толико на екипу. Игра је поремећена, с тим да не говорим ово да бих критиковао Реал, већ уопштено. То вам је оно „нападаш ти, нападам и ја“. Природно, на основу квалитета који поседују, Мадриђани су освајали трофеје“.
После последњег уследио је земљотрес. Најпре у виду одласка Кристијана Роналда, потом и ЗинединаЗидана. Стигао је Ђулен Лопетеги, али није дуго потрајао, сад је на клупи Сантјаго Солари.
„Чини ми се да је Лопетеги хтео да заведе ред у Мадриду, а то није успело ником у последњих 15 или 20 година. Доста пажње посвећује игри између линија, високом пресингу, а краљевски клуб није навикао на тај стил. Осим тога, клуб му није дао времена да своје идеје примени. Тајминг преузимања Реала је био погрешан. Требало је да сачека крај Мундијала. Због тога га не разумем. С једне стране тражио је максималну концентрацију од репрезентативаца, а са друге објавио да иде у клубу пре него што је такмичење почело. Погрешио је. Мада, увек ми је жао кад смене селектора или тренера. Горак укус остаје у устима. Питам се како је то. Мада, чујем да на тренерским курсевима кажу „ти си Ћави, ако те смене бићеш незапослен само 0,1 секунду“.
Изненађен је кризом европског првака после одласка Кристијана Роналда у Јувентус?
„Надао сам се да ће Реал без Португалца боље да игра, да се ослони на колективу ЦР7 вам доноси доста као појединац, гарантује око 50 голова по сезони, међутим, чинило ми се да Мадриђани могу боље без њега. Што је изгледало добро са Лопетегијем у првом колу Лиге шампиона са Ромом или на гостовању у Москви...“
За крај, о евентуалним будућим надама светског фудбала, међу које је пројектован Винисијус Жуниор?
„Бразилца нисам често гледао, мада сам се уверио да га красе таленат и самопоуздање. Попут Нејмара је, чини вам се да је бомба од играча, способан да буде један од најбољих. Обојица морају да одрасту. Нејмар мора да учи. Паметан је и научиће. Само, тешко је наћи наследнике Кристијану или Месију. Чини ми се да не постоје такве величине, способне да праве разлику као њих двојица. Ко још може да постигне 50 голова по сезони? Ево вам пример, Луиса Суареза, једне од најбољих „деветки“ у историји Барселоне, али он добаци „само“ до 30. Не даје 50“.
Да тако завршимо. До неког новог интервјуа.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар