Инсајдерска прича - зашто је пао Жозе Мурињо?

Састанци Скајпом, брљавост 52 скаута Манчестера, како је пропао покушај довођења Боатенга, зашто је тражио да се прода Марсијал. . .

Фудбал 19.12.2018 | 21:40 Чувена трећа сезона дошла му је главе. У Реалу, Челсију и ево сад и у Манчестер јунајтеду није „саставио“ до краја мандата Жозе Мурињо. Како је радио и понашао се није ни могао да рачуна да ће добацити до циља, мада после отказа урученог у уторак јутро, креће полако да се одмотава клупко несугласица са управом клуба, које је кад-тад морало да резултира растанком.

Несугласице су биле свуда. У свлачионици са играчима, у разговорима са челницима, са новинарима, противничким тренерима и(ли) навијачима, те није чудо што је, као по обичају, Посебни сам себи створио толико непријатеља да се само постављало питање кад ће пасти. Склизнуо је после пораза у највећем енглеском дербију, међутим, у опширном чланку ЕСПН уверава да су проблеми далеко сложенији од 1:3 на Енфилду кад је Ливерпул показао Португалцу да (тренутно) није за модеран фудбал и Јунајтеду да мора да се мења.

Према инсајдерским информацијама ЕСПН-а, први озбиљнији сукоб Жозеа Муриња и извршног директора Еда Вудворда десио се летос. Сујетном Мурињу нису се допали коментари Двајта Јорка о томе како би Манчестер јунајтед био првак Премијер лиге само да је на клупи седео Пеп Гвардиола. Наводно је Португалац због таквих изјава некадашњег нападача тражио да се овај смени за функције клупског амбасадора, међутим, на Олд Трафорду нису били спрмени да удовоље Мурињовом захтеву.

Био је то окидач невоља. Ако је веровати ЕСПН-у, Жозе је играо двострку игру тако што је у припреми летњег прелазног рока клупским оперативцима задуженим за праћење и анализу могућих појачања достављао једну листу жеља, они је у својим програмима обрађивали, а затим дизао притисак појединцима уз управе тако што је на виртуелним састанцима – посредством Скајпа!? – тражио потпуно друге фудбалере, за које малопре поменути аналитичари нису ни чули. На једној од тих сесија запитао се и како је Манчестеру као великом клубу, са чак 52 скаута, промакао Хари Мегвајер док је играо за Хал. Разлог за Мурињов бес је чињеница да је Јунајтед могао да купи штопера по знатно повољнијој цени пре него што се овај преселио у Лестер, а Лисице после само једне сезоне тражиле обештећење од око 50.000.000 евра.

А Мурињо је читавао лето кукао за појачањем у одбрани. С тим да је сам крив што је уопште дошао у позицију да тражи нова решења, јер су се његови изуми попут Виктора Линделефа и Ерика Баија испоставили као промашаји. Решио је да нападне Џерома Боатенга, међутим, управа га није подржала. Конкретно, ЕдВудоворд је сматрао да репрезентативац Немачке није вредан потписа, све у страху од честих повреда које су га у последњих годину дана одвајале од терена. Као и због подсећања да су последња двојица новајлија из Бајерна, Овен Харгривс и Бастијан Швајнштајгер, показали мање од очекиваног. Кад м је Вудворд саопштио да од потписа Боатенга нема ништа, Мурињо је наводно у лобију хотела у Мајамију, током летњих припрема, само узвикнуо у слушалицу:

„Све је с...“

Исти извор наводи како је баш Мурињо тражио не само Линделафа и Бајиа, него и да су свих 11 играча које је Манчестер ангажовао за време његовог мандата избор тренера, а не управе, што баш и није у сагласју са пређашњим извештајима, како су му одређена решења наметнута. Тек, потрошено је 446.000.000 евра за појачања у последње три године. Резултати? Пехар Лиге Европе, трофеј Лига купа и један Комјунути шилд. Мало за амбиције Јунајтеда.

Кад смо већ код боравка на Флориди, ЕСПН је изричит да је Мурињо после једне конференције за медије извукао новинаре ван сале и после званичног дела им се поверио да би био „срећан ако клуб што пре прода Антонија Марсијала“. Јасно је да су односи већ тад почели да се урушавају и да је касније давање, па скидање траке Полу Погби, имало за последицу још већи јаз између свлачионице и шефа струке. Почело је да куља на све стране, створио се фронт против тренера и на крају су му играчи дошли главе.

Исто важи и за запослене и тренинг центру Карингтон, јер их Мурињо држао на дистанци не допутшајући да му се обични радници приближе. Тај негативни став према запосленима и(ли) колегама из стручног штаба створио је климу незадовољства. Сумњао је да неко из свлачионице одаје тимове новинарима дан пре утакмице, упињао се да пронађе кртицу, али му није ишло, иако ЕСПН наводи детаљно неколико случајева „истраге“ коју је покушао да спроведе.

Кад се на то надовежу лоши резултати, неубедљиве игре, огроман заостатак за Ливерпулом, морао је врх куба да реагује и да тренерсу столицу повери једној легенди – Оле Гунар Солскјеру.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс