Џеко: Најљепше и најтеже је бити отац!

"Када ти скандирају, тапшу, пјевају имаш осјећај поноса и среће, али када те твоје дијете загрли то је најљепши осјећај на свијету", рекао је најбољи спортиста БиХ, Един Џеко.

Фудбал 20.12.2018 | 18:00 Иза Едина Џека је још једна у низу сезона и календарска година за памћење. Предводио је репрезентацију БиХ до пласмана у елитни ранг Лиге нација, головима у мечевима са Сјеверном Ирском стигао је до бројке 55 у дресу са државним грбом и ушао међу 10 најбољих европских стријелаца свих времена.

Осим што је најбољи стријелац у историји бх. селекције, ове године је постао и рекордер по броју наступа. У утакмици с Аустријом уписао је 95. наступ (већ их има 99) те је на тај начин престигао свог претходника Емира Спахића.

У октобру је избио на девето мјесто листе најбољих стријелаца Роме свих времена са 80 голова, а за овај учинак било му је потребно само 150 утакмица, што је најмање у односу на све који се налазе међу 10 најбољих стријелаца свих времена. Такође, тренутно је трећи стријелац ове сезоне у Лиги шампиона (пет погодака), у којој је његова екипа изборила пласман у осмину финала.

Због свега овога Џеко је заслужено изабран за спортисту године у 18. избору “Независних година”, по други пут.

“Поносан сам што сам успио, прије свега као човјек, да испуним сва очекивања својих родитеља, а послије тога сам сретан што јавност, навијачи, медији и сви остали препознају мој труд и залагање у мојим настојањима да промовишем БиХ у Европи и свијету. Дакле, изразито сам поносан на ово признање”, рекао је Џеко у интервјуу за “Независне новине”.

Капитен “змајева” истакао је да ужива у улози тате.

“Бити отац је најљепша и најзахтјевнија улога коју сам икада имао. Свјетла позорница, рефлектори, 50 или 100.000 људи на трибинама, све је то заиста лијепо. Као и скандирање имена, аплаузи, тапшање по леђима, пјесме и све остало. То ми даје осјећај поноса и среће. Међутим, када те твоје дијете зове, загрли, пољуби, е то је тек посебан осјећај и најљепши осјећај на свијету. Они који имају дјецу знају о чему причам, јер сада када дођем кући, а послије пораза сам увијек нерасположен и љут, дочека ме породица и врате ми осмијех на лице. Са њима је све немогуће могуће”.

Признање за спортисту године БиХ добио је и 2009. Тада је носио дрес Волфсбурга, с којим је и освојио шампионску титулу у Бундеслиги.

“Промијенило се све (смијех). У међувремену сам промијенио два клуба, срушио неколико рекорда, освојио неколико титула првака, постао најбољи стријелац репрезентације, рекордер по броју наступа, што ме чини посебно сретним, оженио се, засновао породицу и постао отац Уне и Данија, што је и најсретнији тренутак мог живота. Укратко, остарио сам”.

На питање “Како бисте у кратким цртама окарактерисали годину на измаку?” одговорио је:

“Борба, жеља, хтијење, радост, туга, срећа. Све се саставило у овој години, која је била заиста пуна дешавања. Ни сам не знам шта се све није десило, како у Серији А, тако и у Лиги првака, али и у репрезентацији. Што се мене тиче, ја сам наставио да дајем све од себе, као и претходних година и тако ћу и наставити све док будем играо”.

Прошле сезоне Рома је играла полуфинале Лиге шампиона, а Џеко је постигао један од најљепших голова у каријери.

“Да нам је неко рекао да ћемо играти полуфинале Лиге шампиона прије почетка прошле сезоне, насмијао бих му се. Међутим, када је такмичење почело, полако смо сакупљали самопоуздање и вјеровали у наше могућности. На крају, одиграли смо једну од најбољих сезона у Роминој историји, а ја сам одиграо своју најбољу сезону у Лиги шампиона, у којој сам постигао заиста неколико сјајних погодака. Можда је тај гол против Челсија и најбољи у мојој каријери, али када се све завршило, осјећао сам помало и жал, јер сам увјерен да смо могли играти и финале, да није било неких грешака на нашу штету. Међутим, десило се то што се десило и ове сезоне ћемо покушати поновити нешто слично, иако сматрам да се прошла сезона не може поновити. Била је јако чудна, поготово те утакмице против Барселоне и Ливерпула, које су биле фантастичне и неизвјесне до самога краја”, истакао је Џеко.

Бх. нападач стигао је до вјечне листу најбољих стријелаца Роме у историји и то за свега три године.

“Мој посао су голови и у којем год клубу да играм, дајем све од себе да свој посао радим на најбољи могући начин. Срећан сам заиста што сам за тако кратко вријеме уписао своје име у историју клуба какав је Рома, која је у својој прошлости имала заиста врхунске нападаче. Међутим, то је само подстрек да и у будућности дајем још више. Очекивања навијача су велика, али и моја очекивања су огромна”.

Осим што је најбољи стријелац "змајева", постао је и рекордер по броју наступа за БиХ.

“Пресрећан сам, али и помало тужан, с обзиром на то да то значи да је иза мене више година играња него што је испред мене, а репрезентација ми је увијек била велики мотив”.

Репрезентација је имала успјешну годину, пласирала се међу 12 најбољих селекција у Европи. Колико то значи за бх. фудбал и колико је за то заслужан Роберт Просинечки?

“Па не знам колико то значи за бх. фудбал, али знам колико то значи екипи, с обзиром на то да смо поново вратили вјеру навијача у наше могућности. Атмосфера на нашим утакмицама је поново фантастична, а добар дио заслуга носи и Роберт Просинечки, који је донио једну нову енергију у свлачионицу. Имао је незахвалан задатак да направи смјену генерација и засад то функционише доста добро. Велика је ствар што смо изборили улазак у Лигу А Лиге нација, али прави посао тек предстоји у квалификацијама и ту морамо наставити са добрим играма и са градњом екипе, како бисмо се још једном пласирали на једно велико такмичење”.

БиХ још чека наступ на Европском првенству, можда то 2020. буде са капитеном Едином Џеком.

“На то бих само рекао, ако бог да”, прокоментарисао је капитен “змајева” у интервјуу за "Независне"  и на крају рекао да не размишља о томе гдје ће завршити каријеру, јер још није вријеме за то.

Извор: мондо.ба