Прича: Мурињов највећи гријех је...

466. 000. 000 евра на играче који би сад да беже! Појачања која то нису била!

Фудбал 19.12.2018 | 00:00
Прича: Мурињов највећи гријех је...
Чим је вест објављена острвске медије преплавиле су реакције званих и непозваних. У мору сличних Гери Линекер је имао занимљиво запажање.

“Претпоставићу да је један од главних разлога за отпуштање Муриња покушај да се спречи масовни егзодус најбољих играча следећег месеца“ .

И заиста, иако се у медијима највише потенцира незадовољство Пола Погбе јасно је да није он једини који није био импресиониран Мурињовим стилом. Шта да кажемо за тренутно повређеног  Алексиса Санчеза? У Арсеналу је деловао да би могао да поједе сваку противничку одбрану, на Олд Трафорду ни сенка играча. Нису баш одушевљени ни Маркус Рашфорд и Џеси Лингард, које је Мурињо баш недавно назвао размаженима. Генерално, његов однос са играчима у Манчестеру, супротно онима из Челсија или Интера у златно доба Мурињове каријере, једна је од ствари које су Посебном највише замерали на Театру снова.

Ретки су код њега напредовали, многи назадовали, игра је спора, монотона, Театар снова то не трпи. Мада има и друга страна медаље. Гери Невил баш њу акцентује.

“Мурињо је био готов још оног тренутка на почетку сезоне када управа није желела да финансијски стане иза његових жеља у прелазном року. Нашао је једног или двојицу штопера, клуб наравно има право да одбије те предлоге, али мора да разуме и последице. Оног тренутка кад си поткопао тренера кренуо си против њега. Нека буде и да је и са основом, али из тренеровог угла, посебно ако говоримо о Мурињовој класи тренера, онда је то проблем”.

И био је проблем. Мурињо сматра да му клуб није обезбедио довољно финансијских средстава да парира Пепу Гвардиоли у Манчестер Ситију или Јиргену Клопу у Ливерпулу. Клуб и пре свега директор Ед Вудворд са друге стране сматрају да су учинили више него довољно. За две и по сезоне у Манчестеру Мурињо је потрошио чак 466.000.000 евра на десеторицу нових играча. И ту не рачунамо Златана Ибрахимовића, који је стигао за џабе.

Погба је коштао 105.000.000 евра, првог лета дошли су и Ибрахимовић, Ерик Баји (38.000.000) и Хенрих Мхитарјан (42.000.000). Лета 2017. године придружили суи м се Виктор Линделеф (35.000.000), Немања Матић(44.700.000) и Ромелу Лукаку, а он са ценом од 84.700.000 евра можда и највише боде очи. Онда у јануару 2018. Алексис Санчез за 34.000.000, али ту су већи проблем његова гигантска примања (основа 16.000.000, са бонусима може да нарасте и до 28.000.000 годишње) која су трошкове за плате играча на Олд Трафорду повисила за невероватних 12,3 одсто.

Овог лета значајно умереније је куповао Јунајтед, Фред је стигао из Шахтјора за 59.000.000 евра и био једино право појачање. Диого Далот је плаћен 22.000.000, резервни голман Ли Грант са ценом од 1.700.000 је ту само да би попунио број. Управа је окренула леђа Мурињу. И није се он либио то и јавно да каже. После тога није било натраг.

Локални Манчестер ивнинг њуз, близак управи клуба, тврди да ће управа после искуства са Мурињомименовати и спортског директора (фудбалског, како кажу у Енглеској). Наводно, сметало јој је то што код Муриња није било дугорочног плана. Жозе је додуше и познат као тренер који гарантује резултат одмах (преко Лиге Европе је већ у првој сезони и вратио Јунајтед у Лигу шампиона), али често су после њега остајали кратери у свлачионици. Млади играчи га не занимају превише, ако не доносе моментални резултат. Шесторица их је дебитовало код Муриња, од њих само Скот Мектомини има неку иоле значајнију минутажу.

Старији су се ипак више бунили. Наводно, пише даље манчестерски дневник, већ у септембру су – баш након што је Мурињо скинуо Погби звање капитенско звање – на састанку код Вудворда тражили рокаду на клупи.

Сад су је и добили. Па да видимо ко је био у праву.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс

Коментари / 0

Оставите коментар