Титова жена имала само 14 година

Била је згодна и плаха, али необразована млада жена. Идеје које је имала, али и брак са Титом, умало је коштали живота

Забава 15.12.2018 | 19:40 Прва супруга Јосипа Броза била је жена изузетне лепоте, Рускиња Пелагија Денисова Белоусова - Полка с којом је ступио у брак у Сибиру. Оно што би у данашње време било у најмању руку чудно је доб када је млада девојка рекла судбоносно да - са само 14 година.

Јосип Броз Тито био је у Русији у заробљеништву царске руске војске током Првог светског рата. Као војник аустроугарске војске је 1915. тешко рањен на источном фронту. Опоравак је трајао годину дана а у том периоду је у Омску упознао младу Пелагију.

Полка је рођена у сељачкој породици, 1904. године, у селу Михајловка код Омска. У време заљубљивања имала је свега 13 година, док је Јосип имао 24 године. Склоност према млађим женама задржао је током целог живота. То је уједно била и најмања разлика у годинама између Тита и његових жена.

1916. године Полка постаје Брозова законита супруга. Венчали су се у локалној православној цркви, а само четири године касније преселили су се у Југославију.



" То су била тешка времена за младу породицу; Брозова мајка Марија умрла је од шпанске грипе, отац Фрањо се пропио, а од петеро деце коју је Полка родила, на животу је остао само Титов син Жарко," прича Миро Симчић, аутор књиге Тито без маске.

Тада су је описивали као згодну и плаху, али необразовану и бојажљиву особу. Сина Жарка родила је 2. фебруара 1924.

 Средином двадесетих година прошлог века доселили су се у Загреб. Полка је у то време била домаћица, а касније се запослила и радила као продавачица у трговини Ботхе и Ехрманн у Иици. Живели су у великој неимаштини.

Године 1926. и сама је приступила Комунистичкој Партији Југославије. Годину дана касније била је у истој партијској јединици са супруговим пријатељем и познатим хрватским писцем Мирославом Крлежом. Учествовала је у демонстрацијама и више пута била хапшена.

Броз постаје професионални револуционар и све га више заокупља политички рад због чега је и 1928. ухапшен у "Бомбашком процесу". Осуђен је на шест година строгог затвора. Кад је схватила да ће јој супруг завршити у затвору Пелагија је одлучила да се врати у Совјетски Савез у чему јој је много помогао Крлежа.



Након што се вратила у своју земљу одлучила је да затражи службени развод, а то је Брозу дала до знања пославши му писмо у затвор.

Да ли је само чињеница да јој је супруг у затвору довело до одлуке да покрене развод или је тој несрећној причи претходило нешто сасвим друго још увек је мистерија.

Нагађа се и да је на тај чин била присиљена, али ништа није потврђено.

Након одслужене казне Тито се 1935. године запутио у Русију како би видео жену и сина. Службено су се развели у априлу 1936.

Чим је стигао чуо је вести које баш и није очекивао. Наиме, Полка му је објаснила да им је син збогхулиганског понашања завршио у поправном дому јер је формирао уличну банду малолетника звану "Златни зуб".

Броз је повукао руске везе те је Жарка успео извући из поправног дома. Пелагија се после развода удала за фотографа Коминтерне Руса Петра Измаиловича Рагуљева. Студирала је на Комунистичком универзитету националних мањина. 1938. године Пелагија је изненада ухапшена током Велике чистке и оптужена да "саботира увођење социјализма у СССР".

''Иако су се разишли, она је тамо баш због њега пала у немилост, па је чак била и на присилном раду'', рекао је Момчило Јокић, аутор књиге Тајни досје – Јосип Броз.

"Она је брак с Титом и живот у Југославији платила с две десетогодишње интернације у Сибиру.”, закључује Миро Шимчић.

За то време Тито је Жарка сместио у интернат из којег је упорно бежао да би се најпосле 1941. са само 17 година јавио у совјетску војску. До краја Другог свјетског рата син Полке и Тита живео је Совјетском савезу борећи се као официр Црвене армије. Двапут је одликован и тешко рањен. Приликом једног рањавања изгубио је руку. Отац и син поновно су се срели тек 1944. на Вису, тадашњем војном средишту нове Југославије.

Занимљива је чињеница да се Жарко, баш као и његов отац женио више пута, био склон проводима и прељубима. 

Почетком рата Пелагија је пуштена из логора. С другим супругом 1944. добија кћерку Нину која је касније постала инжењер. Пелагија је двапут хапшена, а 1948. послије Титовог сукоба са Стаљином и на монтираном процесу осуђена је на 10 година затвора. Тито је веровао да је Полка умрла, тачније да је убијена. Када се вратила из прогонства, после Стаљинове смрти, 1957., након што ју је помиловао Никита Хрушчов, није смела да живи у Москви, већ су је протерали у оближњи градић. Тек 1966. године сазнаје да је син Жарко, који се у међувремену вратио у Југославију, жив.

Пре него што је умрла посетио ју је Жарко, који се тада први пут сусрео са сестром Нином.

Пелагија је умрла у Москви 12. априла 1967. године, а урна јој је положена на Новдевичјем гробљу у Москви.

Извор: Курир/Стил