Звезда у Лиги шампиона: Шта је било добро, а шта не?!
"Сецирамо" наступ Црвене звезде у Лиги шампиона - како је екипа "порасла" у великим утакмицама, шта је највећи проблем са 17 примљених голова, ко је "заказао" и одиграо испод очекивања, а ко је био "бели лук" за притисак?
Фудбал 13.12.2018 | 23:45
На семафору је писало (пре)високих 4:1 (2:0) за Пари сен Жермен, али ни то није покварило утисак и коначни биланс од четири бода освојена у групи са вишеструко богатијим клубовима какви су поред шампиона Француске и Ливерпул и Наполи.
Сан је остварен у Салцбургу головима Ел-Фардуа Бена, док је додатних шест мечева са гигантима светског фудбала био само "шлаг на торту" и мало више од тога...
Наравно, није све било савршено у "кампањи" Црвене звезде у најелитнијем европском клупском такмичењу, али мало ко ће се сећати негативних појединости када за неколико година буде сабирао утиске о јесени 2018. године; било је и више него довољно позитивних ствари које ће "загрејати" срца навијача, али нису превладала туробна осећања у високим поразима, када је деловало да су ривали с друге планете.
Ми смо истакли десет најјачих утисака...!
ЕКИПА ЈЕ "ПОРАСЛА" У ВЕЛИКИМ УТАКМИЦАМА
Календар каже да је између утакмице Црвене звезде и Флоријане на Малти (3:3) и данашњег дана прошло 524 дана, али је исто тако протекло 30 европских утакмица, за шта је Звезди пре тога било потребно 2904 дана да "накупи" исти број мечева.
Односно - толико је прошло од сусета са Рударом у квалификацијам за Лигу Европе (2009. године) до дана када је Владан Милојевић сео на клупу тима.
Оно што је посебно важно јесте да се у наступима Црвене звезде у Европи значајно "осети" разлика након сваких нових 90 минута - одлуке које доносе играчи попут Филипа Стојковића или Вујадина Савића, исправније су, храбрије и прецизније из утакмице у утакмицу, као на видео-игри када се скупљају "скилл" поени за "апгрејд" ваших ликова.
Међутим, тога нема у живот, искуство је нешто што се не може осетити под прстима, али ако се на прави начин складишти у вама и следећи пут искористи на бољи начин - онда је драгоцено.
Управо тако је Владан Милојевић "обликовао" своје играче који су напредовали индивудуално, чак и тимски у смислу тактичке обучености. Свако "искакање" из одбране у мечевима против рецимо Наполија или Ливерпула на "Маракани" деловало је као унапред познато свим играчима у тиму:
Није било више непредвидивости која је одговорност Марка Марина када Милош Дегенек осети да може да пресече пас по дубини за Мохамеда Салаха - зна се да мора да оде линију уназад, није више потребан сигнал Бену куда треба да утрчи када Милан Павков скочи на испуцану лопту Милана Борјана - већ "ласерски" може да је види како се телепортује, није више потребан позив Филипу Стојковићу да крене у контру када Ненад Крстичић освоји лопту на средини терена и креће да тражи дијагоналу...
Све су то аутоматизми у игри за које је потребан рад, квалитет и заједништво, а чини се да велики мечеви још више могу да обликују екипу и натерају је на напредак.
Посебно када "запливате" у непознато.
Црвена звезда је тако имала проблем против ПСЖ-а, Наполија и Ливерпула у контроли игре и била је у подређеном положају - потпуно супротно од онога што игра у Суперлиги - али, мало по мало, видело се како од страха у организацији игре и противниковог пресинга долази до нових механизама у игри и дозе ризика - јер, само се тако нешто и може научити у Лиги шампиона од бољих.
Шест, ако рачунамо и невероватни Салцбург, онда осам утакмица од непроцењивог значаја је за Црвеном звездом која ће следећи пут знати како против ривала тог ранга.
Наравно, ако остане на окупу заједно са тренером Милојевићем.
ВЕЛИКИ БРОЈ ПРИМЉЕНИХ ГОЛОВА, И ЈОШ КАКО СУ ПРИМЉЕНИ...
Гол разлика 5:17 је далеко од добре.
Ако узмемо у обзир да су примљени голови на само 360 минута фудбала, пошто су мреже на "Рајку Митићу" мировале на две, тај податак је онда још драстичнији и јасно наговештава највећу мањкавост у игри Црвене звезде.
Ипак, и он се не може узети "здраво за готово" пошто говоримо о екипама светске класе које су навикле да "мељу" и које су се баш због гол-разлике наоштриле против Звезде.
ПСЖ је био најнемилосрднији и током обе утакмице чинило се да им је "свака победа мала", али управо тај менталитет им је донео и прво место у групи. Нису били стрпљиви, желели су гол по сваку цену, нападали су из свих оружја без велике опрезности у одбрани и казнили Милана Борјана са десет примљених голова. Ако је на првом мечу у Паризу примио шест и одбранио још толико, у Београду није имао толико ни среће пошто су гостујући играчи били далеко прецизнији...
Голман Црвене звезде је био најсветлија тачка одбране и "регистровао" је највише одбрана од свих голмана у Лиги шампиона, мада су саиграчи морали више да га заштите.
Број примљених голова није толики проблем колико начин на који је већина примљена - наивно, тако је ПСЖ у оба меча повео после великих грешака; неопрезног фаула за "слободњак" Нејмара, а потом у Београду после изгубљене лопте на средини терена, вероватно и фаула.
Наполи је на "Сан Паолу" повео после корнера, а Ливерпул после брзопотезне акције (после изгубљене лопте на средини) и школског додавања за усамљеног играча на "кречу".
Утисак је да је и Црвена звезда рано дозвољавала ривалима да дођу до првог гола што им је омогућавало да "лакше дишу" и да не дођу до нервозе, па су тако у сва четири пораза голови долазили два пута у 10. и два пута у 20. минуту!
То је, ипак, недопустиво за такмичење попут Лиге шампиона...
ДОМАЋИ ТЕРЕН - ОНО ПРАВО!
Ако је проблема било на гостовањима, домаћи терен је био баш оно што је потребно екипама каква је Црвена звезда, о чему се данима причало и у медијима земаља ривалског клуба који је долазио пред фанатичне навијаче.
Управо они су до последњег места испунили "Маракану" у све три утакмице групне фазе, а утисак је да би и већи капацитет био распродат какво је интересовање владало...
Прошло је без већих инцидената, УЕФА ове јесени није кажњавала Црвену звезду сем због улетања у терен током славља у Салцбургу када су забрањена два гостовања, а "Маракана" је потврдила због чега је често на топ-листама најневероватнијих атмосфера, што се посебно осетило када су играчи црвено-белих близу гола противника.
Таквих десетак минута дало је "ветар у леђа" и у уторак против Пари сен Жермена када се славио гол наде Марка Гобељића, што су јасно апострофирали играчи оба тима.
Маркињос је истакао да је "врела атмосфера" владала након тог поготка и да су они што пре желели да голом "утишају" навијаче, не желећи да понове грешку какву је направио Ливерпул када је у кратком размаку два пута примио гол на "Маракани".
Домаћи терен је у читавој "кампањи" Црвене звезде био велики ослонац - ту су "завршени" послови против Спартакса и Судуве, успешно су неутрализовани Салцбург, Наполи и Ливерпул, док су само Пари сен Жермен - са чак четири гола - и Спартак Трнава "нашли рецепт" како против шампионског тима Владана Милојевића. Свако на свој начин, једни силовитим нападом, други одбраном...
Управо ово мора бити ослонац Звезде и у наредним сезонама у Европи када буде играла квалификационе мечеве, посебно због правила гола у гостима.
НЕСИГУРНОСТ И "ВЕЛИКИ РЕСПЕКТ" У ГОСТИМА
Сушта супротност на гостовањима, мада се и тај сегмент поправља.
Када не игра на познатом терену, Црвена звезда аутоматски прелази у улогу још већег аутсајдера, играчи делују далеко уплашеније, згрчено, далеко од такозване "зоне комфора" када сте на месту које вам је дом...
То је нарочито било изражено у првој великој утакмици против Пари сен Жермена када су примили шест голова и деловали као да једва чекају "крај тортуре".
Тај меч је деловао као да су играчи Црвене звезде били спремни да се бране до последње капи зноја како би одбранили гол Милана Борјана, али када је први пројектил прошао преко "живог зида" - тај вољни моменат је спласнуо, јер, како "доврага" дати гол онаквом тиму?
А тек кад примите други, трећи, пети...
Ипак, погодак Марка Марина, па био и утешни у поразу 1:6, "оголио" је играчима Црвене звезде чињеницу да играју против људи који су од исте материје као и они - крви и меса.
Свакако, то је био тек један кроше за огреботину на лицу ривала, док сте ви потпуно претучени и у боловима, али тај мали осмех значио је и храбрије искораке и на "Енфилду" и "Сан Паолу", чак иако је збирно примљено седам погодака.
Било је видљиво да се Звезда полако ослобађа притиска, јасно је да квалитет недостаје, али далеко је потребније играчима било да сазнају УЖИВО који је то ниво страха који у очима изазивају играчи Пари сен Жермена, Наполија и Ливерпула - баш када станете раме уз раме са њима - а, не да то буде закључак изведен на основу видео снимака, погледа на "трансфермаркт" и свега оног на основу чега у глави пројектујемо застрашујући ниво нечега што нисмо видели.
Много пута је сам помисао на страх већи од онога чега се плашите, требало би да имају на уму фудбалери Црвене звезде.
Толико је велик да се страх често замењује еуфемизмом "велики респект".
ОНИ СУ ИСКОЧИЛИ КАО ЛИДЕРИ - ЗБОГ ХЛАДНОКРВНОСТИ
Код неких, ипак није било таквог страха и управо они су били тимски "лек за живце".
Милан Борјан је феноменалним интервенцијама и придикама саиграче из одбране држао будним и терао их да не одустају до краја, што је свакако боље од млаких интервенција и неактивности, потребан је неко из улоге "оца" који ће бодрити играче када дође до "падања расположења".
Невероватан је био и Марко Марин који је постигао први гол за Црвену звезду у Лиги шампиона када су "све лађе потонуле у Паризу", а његово искуство и играње у међународним утакмицама видело се у тренуцима када је био расположен да повуче контру и разиграва саиграче. У појединим тренуцима видело се да је "класа за себе", и да је баш такав играч - и више њих - потребно Звезди да би играла на нивоу Лиге шампиона и имала битнију улогу од тренутне.
Момак из Босанске Градишке је потписао уговор на две сезоне, сигурно је својим партијама ове године у Лиги шампиона заинтересовао неке клубове, али је поручио да се нада да ће и наредне сезоне са Црвеном звездом играти међу елитом.
Гол и три асистенције у овом рангу такмичења су и те како велик успех...
Трећи, и ништа мање важан, који је одисао хладнокрвношћу и служио је са "спуштање притиска" попут белог лука - био је Душан Јованчић.
Бивши капитен Војводине је у Црвену звезду дошао као слободан играч, требало је да буде алтернатива за позицију задњег везног, али је због свог самопоуздања и храбрости у доношењу одлука брзо постао један од најважнијих фудбалера актуелног састава Владана Милојевића.
Улазио је са клупе и "размрдавао" екипу неконвенционалним решењима, знао је када да падне и добије фаул, када да повуче контру и натера остатак свог тима да "се да у трчање", када да се "увуче" између штопера и омогући лакше изношење лопте, па су се многобројни фудбалски навијачи - када виде њега са лоптом - знали да запитају: "А, где је био до сада?".
Јованчић је дефинитивно обележио учешће Црвене звезде у Лиги шампиона, све од оног уласка у игру против Салцбурга на пола сата, па до места стартера против Ливерпула и ПСЖ-а.
Вреди напоменути да је и Ел-Фарду Бен, најбољи стрелац Црвене звезде ове сезоне, био и те како хладнокрван у завршницама напада, због чега је брзо побрао симпатије навијача и потврдио зашто га је Милојевић звао из Грчке.
ОНИ СУ МОГЛИ И БОЉЕ...
Било је играча који су одушевили ове сезоне за Црвену звезду у Лиги шампиона, али било је оних од којих су се очекивале боље партије, посебно када су у питању странци.
Ричмонд Боаћи се вратио у Београд последњег дана прелазног рока као капитално појачање за европске изазове, али је више био ван терена него на њему - иако је деловало да је брзо ушао у ритам головима у Суперлиги.
Уписао је свега 189 минута у Лиги шампиона, изгубио је место "првог шпица", а оно што није толико похвално је превелика себичност у завршници...
Навијачи Звезде сигурно још памте како је "без везе" распалио по лопти на "Енфилду" уместо да је погледао ка саиграчима, често се могао чути коментар да "Боаћи игра за себе, а не за тим", што је основни постулат Владана Милојевић због ког су важну улогу код њега знали да имају и технички мање надарени играчи, пошто су свој учинак ставили лествицу испод.
Чини се да је Боаћи заборавио ту лекцију када је пре годину дана отишао у Кину...
Слично је било и са Кафуом, који је дошао као велико појачање, с тим да је Бразилац на позајмици, па су такве ствари донекле и могле да се очекују... Полако је губио место у стартној постави, потом и на клупи, што је довело до тога да не буде у протоколу за четири од шест утакмица групне фазе.
И највероватније ће се већ у јануару вратити у матични клуб Бордо.
Већа очекивања су била и од Горана Чаушића, који је такође стигао последњег дана прелазног рока, како би појачао оштру конкуренцију на позицији везног фудбалера.
Њему се за сада највише може замерити на томе што је на психолошком нивоу био сушта супротност Душану Јованчићу и неспретним реакцијама и паником уносио нервозу у редове Црвене звезде, чак више на утакмицама на "Маракани". Трема?
Од играча који је плаћен милион евра очекивала се бар та доза смирености, попут оне коју има Ненад Крстичић, али далеко од тога да је Чаушић већ отписан.
Потребно му је још рада у новом систему код Владана Милојевића, па ћемо видети како ће искористити ту шансу и да ли ће оправдати очекивања (и новац) који је уложен за њега. Ипак га је Звезда "јурила" годину дана...
Звезда више тражи и од Николе Стојиљковића који је дошао као директна замена за Александра Пешића, али повреде и слаба форма су "прошарали" његову просечну јесен у црвено-белом.
ВЕЛИКА ЗАРАДА - КАКВА ЈЕ БИЛА ПОТРЕБНА ЗВЕЗДИ!
Свакако, врло важан моменат је и онај финансијски.
Од клуба који је не тако давно имао дуг већи од 50 милиона евра, дошло се до тога да је Црвена звезда зарадила готово половину те суме, само за једну успешну јесен у Лиги шампиона, такмичењу које "награђује" више него било које друго...
Чинило се да је Црвена звезда "премлада" за учешће у Лиги шампиона и да је Лига Европе и ове године "била по мери", али "коначни рачун" на крају говори да се такве ствари морају игнорисати и да се увек мора напасти највиши могући циљ, па чак и по цену тога да завршите у групи са Пари сен Жерменом, Ливерпулом и Наполијем.
Само од "уласка" у групну фазу Звезда је инкасирала 15.250.000 евра (за наступ у квалификацијама 1.140.000), а бодови против Ливерпула и Наполија донели су додатних 3.600.000евра.
У то није урачунат новац од "маркетинг пула", ТВ права и улазница (око 3.700.000 евра), па би укупна зарада Црвене звезде требало да буде око 25.000.000 евра.
Наравно, Црвена звезда је после уласка у Лигу шампиона уложила и велик новац у појачања (Боаћи, Марин, Чаушић), а видећемо како ће добијене премије користити у наредном периоду и да ли ће бити искориштене на прави начин.
Не треба сметнути с ума да је Звезда учешћем у најелитнијем европском такмичењу "подигла" и цену својих играча, тако да ће лакше улазити у преговоре с другим тимовима.
И захтевати више новца...
ПРЕВИШЕ ПРИЧЕ СА СУДИЈАМА...
Још један негативан утисак, на коме ће Милојевић морати да поради са својим играчима.
Истина, Црвена звезда је имала неколико спорних одлука "на своју штету", посебно када је у питању утакмица на "Енфилду" на којој је арбитар Данијел Зиберт досудио два једанаестерца, али ретко када (готово никада!) је полемика са арбитрима помогла...
Из таквих ситуација се "рађао" осећај неправде и нервозе, што је ривал само знао да искористи као додатни "енергент" у настојању да постигле још неки гол док нема концентрације.
"Судије штите веће", узвикнуо је Милош Дегенек после утакмице са Пари сен Жерменом када је Единсон Кавани постигао гол након недосуђеног фаула на Милану Павкову, али треба бити искрен и признати да је и Црвена звезда имала среће с неким судијским одлукама.
Фудбалери Црвене звезде морају да науче како да се понашају у таквим ситуацијама на европским утакмицама и да не дозволе да због тога "плану".
Дисциплина на терену није била толико проблематична, само је Ненад Крстичић био суспендован за утакмицу последњег кола Лиге шампиона, али је било више жутих картона добијених због приговора што највише изнервира тренера...
Због тога је Владан Милојевић био и бесан на своје играче који су више гледали ка арбитру када је Милан Павков остао на трави, уместо што су размишљали како да зауставе ривала.
Треба напоменути и да ће од наредне сезоне на снази у овом такмичењу бити и ВАР технологија, тако да играчи све више и више треба да се навикавају на то да је судијску грешку могуће касније исправити и не дозволити пад концентрације и губљење енергије на упозоравање арбитра.
МИЛАН ПАВКОВ - ПУН ПОГОДАК!
Можда и највећи добитак Црвене звезде у овогодишњој Лиги шампиона.
Без обзира на одличан учинак у Радничком прошле сезоне, делује као да нико није нарочито озбиљно рачунао на корпулентног нападача из Бегеча, али је на крају управо он донео једину победу ове сезоне феноменалним головима против Ливерпула.
Не само да је Милан Павков постигао два гола, него је омогућио промену сопственог имиџа у јавности који није био толико озбиљан, да не искористимо теже речи.
Павков је наговестио да је "он тај" још партијом против Салцбурга, када је енергијом пробудио екипу, а упоређујући га са наступима Ричмонда Боаћија - јасно је који од двојице више даје за екипу, мање за сопствени учинак.
Добио је песму, добио је на самопоуздању, али је добио и поверење саиграча који сада знају да је способан за много веће домете од оних који су му зацртани.
То се види и по његовим све бољим партијама у домаћем првенству када све више учествује у игри свог тима и није толико далеко од лопте као рецимо против Судуве, па се може рећи да је све ближе "идеалном нападачу" за систем Владана Милојевића.
Иако, то на први поглед није тако деловало...
На Црвеној звезди је да га задржи у својим редовима, иако је овог лета деловало да је последња нападачка опција. Некоме се каријере промене за два месеца, а Милан Павков је своја два сачекао ове јесени.
ПОНОВО НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ И КОНТИНУИТЕТ
Није згорег подсетити где је Црвена звезда била пре доласка Владана Милојевића.
Разочаравајући наступи на међународној сцени и болне лекције, без ичега наученог, против Каирата, Лудогореца или Черномореца удариле су директно на морал клуба, деловало је да је потребна деценија рада како би се поново кренуло правим путем, али мало среће и знања и Владан Милојевић је већ поставио неке рекорде.
Кренуо је неутабаним стазама, успео Звезду да одведе од почетног круга квалификација до Лиге Европе и Лиге шампиона, да избори пролеће и јесен са најбољима.
Тај учинак је озбиљно покренуо клуб у сваком смислу; финансијски су ојачали, порасли су апетити и појачања су бирана у складу са њима, стадион се "дошминкавао" у ходу, а први пут после доста времена чини се да Црвена звезда има план на дуже стазе.
Пробудило се код навијача Звезде поново оно осећање "да су се вратили славни дани" и на њему ће се базирати и наредни походи.
За останак на овом нивоу потребан је континуитет тренера, останак најбољих играча, али и то да се не дозволе године без европског фудбала, био он у Лиги шампиона или у Лиги Европе. Само је то начин на који клуб неће тапкати у месту, што аутоматски значи и назадовати...
Појачања за јануарски прелазни рок (Милуновић, Јирка...) су већ спремна, од прошле јесени важно је евидентирати позиције на којима је квалитет достигао "крајње границе" и на којима је напредак могућ само ангажовањем нових играча, што је уједно и рецептура по којој би и Владан Милојевић, у тренерском смислу, "растао" истом брзином као клуб и имао мотива да остане на "Маракани".
Ова "евро" сезона је била успешна за Звезду, али је неопходно и у јесен 2019. године омогућити овакве изазове играчима, тренеру и навијачима.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар