Одлазак у затвор ради одмора

Према извјештају Свјетске здравствене организације из 2017. године, Јужна Кореја је друга по стопи самоубистава на свијету.

Свијет 09.12.2018 | 16:50 На хиљаде Јужнокорејаца окреће се затвору као начину бијега од живота. Од 2013. године више од 2.000 људи пријавило се у установу "Затвор у мени" у сјевероисточном округу Хонгчеон, лажни затвор који опонаша испразно искуство боравка иза решетака.

"Затвореницима" у "Затвору у мени" одузимају се телефони и даје им се плава униформа, простирка, чајник са прибором, оловка и свеска, наводе агенције. Забрањено им је да причају међу собом, а за оброке добивају основна, једноставна јела, укључујући рижну кашу за доручак и слатки кромпир скухан на пари за вечеру. И све то је на добровољној бази.

Велики број клијентеле те установе чине канцеларијски радници и студенти који желе да проведу викенд далеко од јужнокорејске културе рада високог интензитета. У земљи у којој се ради много сати, а стопа самоубиства је висока, то би могло да спаси на хиљаде живота.

Просјечан корејски радник укупно је радио 2.027 сати у 2017. години, према анкети Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), што их чини трећим на свијету грађанима једне државе који највише раде, послије Мексиканаца и Костариканаца. То је једна хиперкомпетитивна радна и школска култура коју је часопис "Беркли политикал ривју" недавно описао као "смртоносно нездраву".

Експерти вјерују да је она допринијела високој стопи стреса и самоубистава у овој земљи. Према извјештају Свјетске здравствене организације из 2017. године, Јужна Кореја је друга по стопи самоубистава на свијету, са просјечно 28,3 особе на 100.000 људи које су себи одузеле живот у 2015. години.

Из ове културе "експрес-лонца" изникао је "Затвор у мени". Суоснивачица "затвора" Нох Ји-Хјанг каже да је идеја за лажни затвор потекла од њеног мужа, тужиоца који је често био присиљен да ради радне недјеље у трајању од 100 сати.

Он је изјавио да би радо ишао у самицу на седмицу да би одморио и боље се осјећао, рекла је она, додавши: "Тако је све почело."

"Био сам исцрпљен физички и ментално, али нисам био довољно храбар да дам отказ",  рекао је Нохин муж Квон Јонг Сеок.

Сада се на стотине Јужнокорејаца затвара у ћелије од шест квадратних метара на периоде од 24, а понекад и 48 сати. Тамо нема сатова, нема огледала и постоји само један мали тоалет.

"Нисам знао шта да радим са својим животом. Потом сам помислио да проведем седмицу у самици. Донијети одлуку шта даље са животом било би мало јасније без цигарета, пића, међуљудских односа, шефа и стресног посла. Затвор ми је пружио осјећај слободе",  рекла је Парк Хје-Ри, двадесетосмогодишња канцеларијска радница.

"Била сам презаузета. Не би требало да сам сада ту, имајући у виду колико тога морам још да урадим. Али сам одлучила да направим паузу и осврнем се око себе како бих имала увид у бољи живот за себе".

Парк је платила еквивалентну суму од 88 америчких долара да проведе 24 сата у овој установи. Она је само једна од многих који се одлучују за тај нови, невјероватни облик очувања менталног здравља. Према Нох, самица није ништа у поређењу са животом напољу. За неке, он би чак могао да буде прави одговор на њега.

"Буквално сте затворени тамо, што је и концепт читавог програма ", рекла је она. Али они који дођу кажу да су тамо доживјели највећу срећу и слободу. Већина се испочетка опирала, зато што им је речено да је тамо као у правом затвору. Али након што су провели неко вријеме унутра, рекли су да им та мала ћелија није затвор, већ да је то вањски свијет.

Извор: Дневни аваз