Вријеме протиче а доказа нема

Случајеви 'Мемић' и 'Драгичевић' оголили су праксу сумњивих и неадекватних истрага, у које су се уплели неформални центри моћи, политика и јаки појединци.

Босна и Херцеговина 08.12.2018 | 20:40 Само на два примјера, а то је сасвим довољно да укаже на озбиљне девијације, кривичним предметима "Џенан Мемић" и "Давид Драгичевић", која су подвргнута беспоштедној, утемељеној критици - како правних стручњака, адвоката, упозоравајућим сигналима из полицијских извора, чак и активних стручњака у правосуђу те мобилизованој јавности - могла би се бранити теза о, да будемо фразеолошки смјерни, крајње забрињавајућем стању у којем се налази бх. правосуђе, прије свега тужилачки "ресор".

Уз лавину аргументираних критика које не престају мјесецима ("Драгичевић") и годинама ("Мемић"), уз застрашујућу шутњу из правосудних "центара моћи" (Високо судско и тужилачко вијеће - ВСТВ), свједочимо истовремено и о очају и беспомоћности породица убијених младића, чији су животи доведени до разарајућег степена социјалне катаклизме.

Афективна "револуција" јавности с протестима на улицама због крајње сумњивих истрага у овим случајевима векторски описује ужасан страх обичних људи од потпуног губитка наде у "реформисано" правосуђе. Јер, сутра свако од нас може постати главни глумац у личној трагедији.

Системска контаминација доказа

"Мислим да су случајеви 'Мемић' и 'Драгичевић' претјерано контаминирани те не постоји могућност разумне правне процјене тих предмета", написао је један бх. адвокат "кривичар", бранећи своје "изузеће" у јавном дискурсу.

Стразбур у случајевима убиства увијек налаже да се проведе адекватна истрага, односно процедуралној норми да се ефикасно истражи нечија смрт. У противном, имамо еклатантне случајеве повреде Члана 2. (право на живот) Европске конвенције о заштити људских права. Стразбур је у нашим случајевима далеко, јер смо још увијек у бх. правосудној мочвари, која обичном човјеку, али и струци, мути елементарно расуђивање.

"Кад имате такве поступке кад се свјесно опструише, посљедица тога је и проток времена. Вријеме протиче да би се све теже и теже доказивало. Сасвим сигурно, истрагом морају бити обухваћени и они који врше опструкције. С временом то постаје 'модел' како не треба радити, што је погубно за цијело друштво. Стога се мора, и то одмах, инсистирати на откривању оних који су 'контаминирали' неки доказ, односно скренули истрагу у неадекватном смјеру", каже Ифет Ферагет, адвокат који заступе оштећене стране у предметима "Мемић" и "Драгичевић".

'Политика диктира многе процесе'

Истиче као кључну ствар одсуство контроле учињених пропуста у истрази. У бх. законодавству нема адекватне контроле тужиоца, а оштећена страна, уколико сматра да тужилац не ради свој посао, има једино могућност да пише приговор његовом шефу, главном тужиоцу. Но, таква пракса углавном потврђује народну гному да "врана врани очи не вади" те да суспектне тужиоце штите шефови, како би тужилачка срамота остала "унутрашње питање".

Правосуђе није брод у боци која плови бх. морем, оно је ту не због тужиоца, судија и адвоката, већ треба служити народу, односно држави, као један од њених темељних стубова.

Кривично законодавство у регији (Хрватска, Црна Гора, Србија), за разлику од "реформисаног" бх. правосуђа, има, напримјер, законску могућност да оштећена страна у кривичном поступку, уколико тужилац одустане од истраге, постане такозвани супсидијарни тужилац, који са својим адвокатима преузима гоњење и у истрази, и на главном претресу. Право преузимања кривичног гоњења је моћно процесно оруђе оштећеног и уједно коректив неправилног или пасивног поступања тужиоца, а самим тим се аутоматски испуњава и захтјев ЕУ Директиве 2012/29, која предвиђа да се жртви омогући преиспитивање обуставе поступка коју није наложио суд, истичу правни стручњаци.

Потпуно је јасно да је оштећена страна у кривичном поступку у Босни и Херцеговини, а то најбоље показују предмети "Драгичевић" и "Мемић", у депласираном и скоро безнадежном положају с приговором против тужиоца који чита његов надређени.

"Политика се снажно увукла у правосудне институције и диктира многе процесе", изјавио је министар безбиједности Босне и Херцеговине Драган Мектић. Такве (пр)оцјене постале су опште мјесто, које више никога не узбуђују, што је онеспокојавајуће.

О центрима неконтролисане моћи, политици и лобијима унутар правосуђа врло често говори и пише судија Суда Босне и Херцеговине Бранко Перић. Отворено тврди да не постоји механизам одговорности који може контролирати ВСТВ. Говорећи о случају "Драгичевић", Перић истиче озбиљну сумњу у акт удруживања полиције и тужиоца, заједно с вјештаком, који објављују јавно узрок смрти несретног младића а да до данас нема нити реакције ни тужилаштва, ни ВСТВ-а.

'Дефинитивно уништена тужилачка организација'

"То је случај који је дефинитивно уништио тужилачку организацију. Све те ствари доводе до разних спекулација и закључивања да, уствари, нема независног тужилачког система, да нема независног правосуђа, да су у све уплетени неки центри моћи – полицијски, политички... Одговора нема. И то је проблем. Није проблем случај 'Драгичевић', него је проблем што нема одговора из тужилаштва, што нема адекватног реаговања институција. Нема га ни у случају 'Мемић'", недавно је изјавио Перић.

Адвокат Ферагет сматра да су оба предмета, нажалост, компромитирана политиком - предмет "Драгичевић" почев од захтјева министра унутрашњих послова Република Српска да се донесе наредба о непровођењу истраге, а предмет "Мемић" по томе што је оптужница била за несрећу у саобраћају, а суд пресудио да није било саобраћајке.

"Јавност се бомбардује предметом 'Мемић' три године, предметом 'Драгичевић' девет мјесеци. У предмету 'Мемић', конкретно, нестао снимак; кажу - није битно. А морало се знати ко је избрисао снимак, постоји налаз вјештака да је снимак са хотела намјерно избрисан, али ко је то урадио није утврђено, ево, три године. Нестала мајица са траговима крви; не зна се ништа о томе. Нестао комад лака из федералног Министарства унутрашњих послова; нико није одговарао. У случају 'Драгичевић' нестале гаћице са убијеног младића Давида, нестао извјештај мртвозорника; нико није ухапшен. Снимци неки одузимани, не од стране тужиоца, него од стране приватних лица; нико није одговарао", каже Ферагет.

"Неистраживање ових аномалија, односно крађе кључних доказа, показује да је присутан утјецај политике или других центара моћи. Онај који има моћи и кога се тиче ово он се не истражује. Ако се не истражује особа X, онда закључујемо да је особа X моћна", објашњава адвокат озбиљне сумње да неко влада и управља "са стране с тужиоцима, који су по законским рјешењима, да цинизам буде већи, независни у раду".

Тужиоца не контролише нико

"Контаминирани" предмети "Мемић" и "Драгичевић" открили су, кроз огромни проток времена и без праве контроле тужилачког рада, сурову и погубну истину о утјецају на тужилачки еснаф "са стране". То да иначе истраге неоправдано дуго трају те да је много оних који апелацијама пред Уставним судом Босне и Херцеговине траже заштиту због кршења права на доношење одлуке у разумном року, што је уписано у Члану ИИ/3 тачке Е Устава Босне и Херцеговине и Члана 6. став 1. Европске конвенције о људским правима, која је саставни дио Устава Босне и Херцеговине и по правној снази изнад њега, чињеница је.

Уставни суд Босне и Херцеговине у предмету АП 206/08, рјешавајући апелацију Р.И. 49, утврдио је да постоји кршење права на доношење одлуке у разумном року из Члана ИИ/3 тачке е Устава Босне и Херцеговине и Члана 6 став 1 Европске конвенције о људским правима јер надлежно тужилаштво није окончало истрагу за пет година, а притоме није понудило ниједан оправдан и разуман разлог за толико трајање поступка.

Оно што има данашње кривично законодавство у Босни и Херцеговини када је ријеч о контроли тужилачке истраге преко судије за претходни поступак тиче се углавном истражних мјера и радњи од стране тужиоца или полиције којима се могу нарушити права и слободе грађана. Међутим, кључна је ствар да је тужилац потпуно изузет од било какве контроле, јер суд не врши контролу основаности вођења истражног поступка у било којој фази истраге. Да будемо сурови и прецизни – тужиоца не контролише нико.

"У Хрватској имате судију за истраге који надзире тужиоца, имате и могућност да се оштећена страна може придружити тужиоцу без обзира што тужилац води поступак. Оштећена страна, ако бисмо правили паралелу с ова два златна примјера тешких аномалија у тужилачким истрагама ('Мемић и 'Драгичевић'), у таквом случају пише судији за истраге да је нестао снимак са банке у случају 'Мемић', да је нестала мајица Алисе Мутап с траговима крви, да је нестао лак из федералног МУП-а, односно да су нестале гаћице и извјештај мртвозорника у Бањој Луци; судија за истраге каже онда тужиоцу:

'Ово су релевантне околности - хитно, одмах, сад, тренутно истражи...' Када неко свјесно откине карику у ланцу, ланац пуца и тада имате два краја на двије стране свијета. Када нађете ко је ту карику уништио, онда имате и оног ко је заинтересован да тај случај никада не буде ријешен", објашњава адвокат Ферагет.

Гдје смо ми сада и овдје?

Многи правни стручњаци, аутори и практичари предлажу упорно годинама да би законске одредбе у Босни и Херцеговини требало мијењати како би оштећени, рецимо, имали право на увид у списе, предлагање одређених истражних радњи и доказа, саслушавање окривљеног свједока и вјештака. Европски суд је поставио стандарде учешће оштећених (сродника убијених) у истрази, укључујући и постављање питања. То пише у ЕУ Директиви 2012/29, да будемо прецизни - да државе чланице осигурају да жртве буду саслушане и да могу пружати и подносити доказе у кривичном поступку.

Те институте имају, напримјер, Хрватска и Црна Гора, а каталог таквих права у Босни и Херцеговини је празан. У тим правним празнинама и чудовишно нагомиланој моћи тужиоца с краљевским овлаштењима и субјектом потпуног одлучивања у истрагама те очигледној инклинацији политике у многим предметима, па и у поменута два случаја, која су скоро демонизирала и девастирала један правосудни стуб државе, двије породице, Мемић и Драгичевић, живе трагичне дане и ноћи.

И свете књиге говоре своје истине. Ајет из Кур'ана каже да "онај који убије само једног невиног човјека, као да је убио цијели свијет". Па, гдје смо ми сада и овдје?

Извор: Ал Јазеера