Најава: Био једном Дерби Италије...!

166 трофеја разлике између играча Јувентуса и Интера!

Фудбал 07.12.2018 | 18:30 Један број више него било који други осликава разлику између данашњег Јувентуса и Интера - 166. Тај број представља разлику између освојених трофеја играча Бјанконера и фудбалера Неразура. Једно име, више него било које друго, одзвања у сваком одмеравању снага са Јувентусом - Кристијано Роналдо. ЦР7 је већ демантовао неверне Томе које су говориле да у Серији А неће моћи да решета мреже као у шпанској Примери, а судећи по реакцијама његове фамилије поприлично је љут због доделе Златне лопте Луки Модрићу и против Интера, бар тако тврде у Торину, жели да покаже целом свету ко је број један у фудбалу.

Из сезоне у сезону, током седмогодишње доминације, Бјанконери су се појачавали продубљујући све више јаз између себе и других италијанских клубова. Снага Старе даме се није огледала само на терену већ је сурово демонстрирана и према главним ривалима, у одсуству миланских клубова, Роми и Наполију. Јуве је без увијања платио Роми раскидну клаузулу Миралема Пјанића  а председник Андреа Ањели није ни трепнуо када је потписивао чек на 94.000.000 исплаћујући Наполију Игуаинову клаузулу.

Истовремено, Јувентус  је био кадар да без милости и патетике, стави својим легендама до знања да је дошао крај. Дел Пјеро и Буфон су испраћени без пардона за разлику од Франческа Тотија у Роми и Хавијера Занетија у Интеру. На тај начин је Јуве демонстрирао да је већи и важнији од било ког играча и да ничији лични интерес, па ни великих звезда, не може да буде испред клупског. Тај принцип је био примењен и премаАнтонију Контеу, тренеру који је вратио Бјанконере у врх италијанског фудбала и према генералном директору Бепеу Мароти, важном актеру у креирању моћног Јувентуса.

Бјанконерима, за копмплетирање њиховог успеха, недостају две ствари: освајање Лиге шампиона и израњање достојног ривала у Серији А. Над Јувентусом не лебди никакво проклетство типа Беле Гутмана, али све је теже бреме "успешног губитника" на европској позорници. Седам изгубљених финала Лиге и Купа шампиона још више притискају ако се има у виду да је Јуве постао први пут првак Европе у сенци трагедије на Хејселу а да је друга и последња титула дошла после пенал завршнице против Ајакса. Јувентусу недостаје једна епска победа у финалу најјачег клупског такмичења да би заокружио своју собу трофеја. Хазарадерски потез Андрее Ањелија да уложи 350.000.000 евра (трансфер плус четворогодишња плата) у довођење 33-огодишњег Роналда је показатељ колико је фамилији Елкан - Ањелији и Јувентусу стало да освоје Лигу шампиона, како доликује, тријумфално.

Друга компонента која фали Бјанконерима је одсуство великог ривала у Серији А. Нема великих тимова без великих ривала. Интер је најозбиљнији кандидат да постане такмац који ће дати нови сјај Јувентусовим успесима. Кинески колос Сунинг који обрће 70.000.000.000 долара годишње је гаранција финансијске солидности Неразура, тим пре што фамилија Џанг има велику жеђ за трофејима и планетарном видљивошћу, као показатељем властитог успеха. Са уласком Џанг Јиндонга у врх Кинеске комунистичке партије, Интер је иза себе добио читаву Кину. Неразури су постали витрина коју Кинези желе да искористе за демонстрацију сопствене моћи и све доминантнијег положаја у свету.

У том контексту је вечерашња утакмица Јуве - Интер нека врста предјела онога што нас чека у блиској будућности. После прве катастрофалне године у којој је промењено пет тренера, Џанг Јиндонг је поставио на кормило клуба свог сина Стивена са отвореним рачуном за куповину појачања и вођење клуба. У том контексту треба тумачити и одлуку Интера да ангажује Бепеа Мароту, бившег генералног директора Јувентуса. Од Мароте се очекује да буде  фудбалски Пигмалион Стивена Џанга као што је биоАндрее Ањелија.  У претходној сезони, без учешћа у европским такмичењима, Интер је удвостручио примања на 280.000.000 евра и попео са, одмах иза Јувентуса, на друго место листе клубова који највише фактуришу у Серији А. Праву снагу Интера на фудбалској пијаци ћемо осетити следећег лета када Неразури буду изашли из специјалног надзора УЕФА због финансијског фер плеја. И ту би Марота требало да буде додатна вредност за рад спортског директора Пјера Аузилија, баш као што је то био за Фабија Паратичијау Јувеу.

Интер не напредује само на економско-организационом плану. Упркос мањем броју бодова после 14 кола у односу на претходну сезону, Интер је много солиднији и бољи тим него што је то био прошле године. Интер више није тотално зависан од Икардијевих голова као што је то био у претходном шампионату. Није пука коинциденција да су Неразури ушли прошле зиме у "тунел" када је Икардија задесио голгетерски пост. Спалетије ове сезоне успео да пронађе много бољу квадратуру за средину терена која је била прилично дефицитарна и порозна. Поређења ради, у првом делу прошле сезоне само су двојица играча везног реда затресли барем једном противничку мрежу, у прва три и по месеца ове сезоне сви су постизали голове осимБорхе Валера.

Спалети сада има много више играча који могу да постигну гол него прошле године и то је кључна квалитативна разлика у односу на претходни шампионат, заједно са формирањем стаменог дефанзивног пара Шкрињар - Де Фрај. Такође, и поред лунатичности Марцела Брозовића који уради 10 добрих ствари а онда све то доведе у питање са пар почетничких грешака, Интер је много солиднији тим него што је то био. Недостаје и даље прави режисер игре Неразура, Брозовић нема квалитете за ту улогу, али и допринос Ивана Перишића из претходне сезоне (прошле године је у првих 14 кола постигао седам голова и асистирао за шест, у овој сезони само два гола и две асистенције). У проблеме улазе и изневерена очекивања  за Најнголанаи Врсаљка. Требало је да Белгијанац и Хрват реше горућа питања на средини терена и позицији десног бека, али су се, што због повреда што због лоше форме, мало видели на терену.

Макс Алегри наставља да кубури са играчима на средини терена. Таман се опоравио Емре Џан, Бентанкурје осетио бол у леђима и највероватније неће играти против Интера. Тако је шеф струке Јувеа пред дилемом да ли да игра у класичној формацији 4-3-3, у којој би Бентанкура заменио тек опорављени Џан или да се определи за класичних 4-4-2, са Квадрадом и Дагласом Костом на боковима. И једна и друга солуција имају своје "за" и "против". У формацији 4-3-3 би ризиковао да се Џан опет повреди, али би могао да игра са трозупцем у нападу Дибала - Манџукић - Роналдо. Са 4-4-2, морао би да се одрекне једног нападача, највероватније Дибале. Алегри има и две дилеме за одбрану: да ли да одмори Бонучија за меч са Јанг Бојсом који сматра много важнијим, пошто је у игри прво место у групи Лиге шампиона (имајући у виду стање на табелама у другим групама, прво место доноси прилично привилегованији положај у жребу за осмину финала ЛШ), друга недоумица је како да расподели Де Шиља и Кансела, односно да ли је боље да Португалац иде на Перишића (или Кејту) или Политана.

Лучано Спалети нема много дилема за састав. Најнголан због повреде неће бити ни на клупи аД'Амброзио и Перишић су у предности за дрес стартера у односу на Врсаљка и Кејту. Са Весином иБрозовићем на средини терена би требало да игра Жоао Марио који је оправдао очекивања на мечу са Ромом и у одсуству Најнголана, Португалац је у Спалетијевој хијерархији испред Борхе Валера.

У сваком случају, у следеће три недеље се одлучује судбина италијанског првенства. Шампионски марш Бјанконера у јесењем делу шампионата претворио је децембар у судбоносни месец за Серију А. Ако Јуве не направи погрешне кораке против Интера, Роме у дербију са Торином и против Аталанте у Бергаму, остатак шампионата ће бити пука формалност када је у питању скудето. Али,  чак и да Јуве изгуби успут који бод није речено да ће Интер и Наполи искористити прилику, тим пре што њих чека директан окршај пре Божића.

Пројектовани састави:

ЈУВЕНТУС (4-4-2): Шченсни - Де Шиљо, Бонучи, Кјелини, Кансело - Квадрадо, Пјанић, Матуиди, Даглас Коста - Манџукић, Роналдо.

ИНТЕР (4-2-3-1): Хандановић - Д'Амброзио, Шкрињар, Де Фрај, Асамоа - Весино, Брозовић, Политано, Жоао Марио, Перишић (Кејта) - Икарди.

Извор: моззартспорт