Синдикат штити раднике или власт

Настављен је прогон особа које су подржале групу „Правда за Давида“ која тражи пуну истину о смрти Давида Драгичевића и казну за убице и наручиоце његове ликвидације. Ријеч је углавном о самохраним мајкама које су добиле рјешења о премјештају на радна мјеста у друге градове

Република Српска 07.12.2018 | 10:13 Када се појединац побуни против система, систем учини све да му се освети. У таквим случајевима све је илузорно и подложно манипулацији - од тумачења закона, правилника, основних људских и грађанских права…

Остаје истинита једино наредна изрека - „Кадија те тужи, кадија ти суди“.

У сјенци постизборних дешавања, која обилују подизањем међунационалних тензија, након што је Милорад Додик отишао на ново радно мјесто у Сарајево, политичке трговине, куповине и продаје посланичких мандата, разбијања појединих политичких странака, у Републици Српској наставља се прогон особа које су подржале борбу породице Драгићевић, која од 26. марта на Тргу Крајине у Бањалуци тражи пуну истину о смрти Давида Драгичевића и казну за убице и наручиоце његове ликвидације.

Режимско тренирање строгоће

Петнаестак особа запослених у ентитетским институцијама и установама Републике Српске у Бањалуци одмах после октобарских избора, када је постало јасно да СНСД остаје на власти у овом ентитету, добило је рјешења о премјештају на нова радна мјеста у друге градове. Ријеч је углавном о самохраним мајкама и, нема сумње, да се ради о акцији с предумишљајем како би се те особе „дозвале памети“, али и како би се послала порука свим државним службеницима да, ако хоће да остану на својим радним мјестима, не одлазе на скупове „Правда за Давида“.

Бранкица Ступар, запослена у Заводу за статистику Републике Српске, већ трећи мјесец уз помоћ адвоката Милана Малешевића води битку за своја радничка права, након што јој је директор ове јавне установе Јасмин Комић потписао рјешење о премјештају у Добој. Ступарева је самохрана мајка двије малољетне дјевојчице и одлазак на ново радно мјесто у Добој значило би препуштање њених кћери самима себи. Ступарева се због незаконитог рјешења жалила Инспекцији рада РС, која је одбила њен приговор, Омбудсмену за људска права БиХ, као и Одбору државне управе за жалбе. Овај Одбор, као и Инспекција рада, стали су на страу послодавца, односно директора Завода за статистику Јасмина Комића, одбијајући жалбу
Ступареве као неосновану.

Одбор државне управе за жалбе којег представљају Гордана Калаба и Ђорђе Раковић навео је да, према Закону о државним службеницима, државни службеник, без своје воље, може бити распоређен на друго радно мјесто у истом републичком органу управе због потребе или повећања обима посла.

Одбор тврди да је Комић сасвим законито написао Ступаревој рјешење којом је премјешта на шестомјесечни рад у Добој. Све је покривено образложењем да начелник Одјељења Завода за статистику у Добоју од Комића тражио да му пошаље једног службеника са високом стручном спремом због “предстојећих планираних активности“. Одјељење у Добоју напрасно се нашло у „необраном грожђу“, јер је један службеник требало да иде на годишњи одмор, а други на боловање. Ступарева је, након што јој је урућено рјешење о премјештају, такође је отишла на боловање, а нико други из Завода за статистику није послат у Добој да реализује изненада искрсле „предстојеће планиране активности“. То потврђује да повећаног обима послова практично није ни било.

Одбор државне управе за жалбе још наводи да Закон о раду, који би требао да буде кровни за сва питања из радно-правног односа, то није, већ да је у случајеву Ступареве кључна примјена Закона о државним службеницима, који по њима надјачава Закон о раду.

Синдикат на страни власти

Симптоматично је да Одбор уопште није желио да се бави кључним питањем – да је разлог за премјештај Ступареве из Бањалуке у Добој то што је она у своје слободно вријеме била на скуповима „Правда за Давида“, те да се над њом проводи мобинг. Одбор је кратко закључио како та питања нису у његовој надлежности, а није пристао ни да Ступареву ослободи трошкова писања жалбе од 562,50 КМ, уз јасно назнаку да против Рјешења Одбора нема права жалбе и да једино може да покрене поступак пред Основним судом у Бањалуци.

Ступаревој је сугерисано да, ако сматра да су повријеђена њена људска права и да је изложена дискриминацији, може да покрене судски поступак против Завода за статистику РС. Ријечју, да настави исцрпљујућу, скупу и неизвјесну правну битку, без обзира што је њена егзистенција, као и егзистенција њене двије малољетне кћери у међувремену тешко угрожена.
Случај Бранкице Ступар није изолован.

Мање више исто је прошло и осталих 15-так државних службеника који долазе на скупове “Правда за Давида”, о чему је Журнал недавно писао. Поразније од свега је што на смишљено шиканирање ових људи није реаговао Савез синдиката РС, посебно Синдикат запослених у јавној управи, што су глуве и нијеме остале и колеге жигосаних, као и највећи дио јавности Републике Српске.

Извор: Журнал.инфо