Прича: Улога породице фудбалера - родитељи спремни на све!

Од 5. 000 малишана који тренирају фудбал и сањају Серију А, само један на крају успе да заиста стигне до дреса прволигашког клуба. Зато не чуди што неки од њих имају родитеље који су спремни на све, буквално на све. . .

Фудбал 08.12.2018 | 23:45 Жестоке и хистеричне реакције чланова најуже пордице Кристијана Роналда на одлуку да овогодишња Златна лопта не буде додељена Португалцу, као и јавно прозивање Лучана Спалетија од стране оца ЛаутараМартинеза што му син не игра више и чешће у дресу Интера, отворили су у Италији причу о улози родитеља и ближе родбине у каријерама фудбалера.

Захваљујући интернету, пикантни и гневни коментари родитеља, супружника, браће и сестара, изашли су из круга фамилије и четири зида породичних кућа. Пре месец дана отац дефанзивца Јувентуса Даниелеа Руганија је преко друштвених мрежа поручио да је истекло време стрпљења и да је време џентлмен који ће показати све. Старији Ругани изнервиран стагнацијом свог сина, малом минутажом и третманом у Јувеу осуо је паљбу по тренеру Бјанконера Максу Алегрију.

Нису само, условно речено, анонимни родитељи устали у “одбрану” својих синова. У Фиренци су прошли пакао са Георгијем Хаџијем. Најбољи румунских фудбалер свих времена се у главном граду Тоскане понашао као шериф: мешао се у све и свађао са свима у Фјорентини, а од тренера Пиолија је тражио да његов син Јанисбуде стартер, штавише, претендовао је да игра свих 90 минута. У Фјорентини су били у првом моменту затечени јер и Чолито Симеоне има славног и успешног, а и тата Федерика Кјезе, Енрико, оставио је дубок траг, па нису себи никада дозволили да се мешају или доводе у питање одлуке клуба и Пиолија.

Поред очева, ни браћа не презају да “решетају” преко друштвених мрежа тренере, селекторе, председнике клубова. Брат Гонзала Игуаина, Николас, годинама води вербални рат са председником Наполија АурелијомДе Лаурентисом. У Италији се верује да оно што Николас говори јавно, Гонзало мисли интимно. Слична ситуација је и са братом Паула Дибале чији је главни задатак да “преслишава” по друштвеним мрежама аргентинске селекторе што не третирају адекватно Јоју: било кад га не позивају под националну заставу, било кад га оставе на клупи, било да му дају малу минутажу или му намене улогу на терену која му не одговара.

У последње време су и супруге фудбалера показале амбицију да изађу из стереотипа лепих лутака које својим присуством украшавају амбијенте почасних ложа на стадионима. Тотијева жена Илари Блази је подигла велику прашину назвавши Лучана Спалетија “малим човеком” алудирајући на његов, наводно, лицемеран став према капитену Роме током последње две играчке сезоне.

Ванда Нара је конструисала читаву своју каријеру преко Маура Икардија. Осим што га је завела, родила му двоје деце, постала је и његова менаџерка, а од ове године је и стални гост-коментатор једне од најгледанијих спортских емисија на италијанском телевизијском небу. Код Наре се никад не зна да ли прави гафове намерно, да би повећала плату свом мужу-клијенту, или из незнања и површности.

Међутим, улога најуже фамилије у каријерама врхунских фудбалера је само врх леденог брега када се прича прошири на армију младих фудбалера који маштају да једног дана заиграју у Серији А. У италијанским школама фудбала и подмлатку владају закони “дивљег запада” а преко свега је прекривена “омерта” мафијашких размера.

С једне стране имамо родитеље који прете, малтретирају, уцењују тренере да њихова деца морају да играју, а с друге оне који се задужују, подижу кредите да би могли да обезбеде услове и “подмажу” каријеру својих синова. Забележени су чак и случајеви проституције, где су мајке пристале чак и на “непристојне понуде” тренера, менаџера или руководилаца клубова како би њихови синови могли да играју или пређу у боље клубове.

Пре пар месеци је изазвала буру прича о тренеру петлића једног клуба из Ареца кога је пребио отац дечака који није био уврштен у тим за један турнир, као и отворено писмо  тренера млађих категорија једне фудбалске школе из Рима који је поднео оставку јер није могао да издржи притисак родитеља.

Ипак, нису тренери увек жртве. Све чешће су “џелати” италијанског фудбала, заједно са другим опскурним ликовима који круже око школа фудбала. Они су један од разлога што Италија данас нема наследника Тотија, Пирла, Дел Пјера, Вијерија. Наиме, по бројним сведочанствима, родитељи морају да плате да би њихова деца играла. Није битно да ли су њихова деца талентована или не, да ли имају штофа за велику каријеру или не: ако они немају пара да плате коме треба, њихово дете неће играти.

Годишња чланарина у школама фудбала кошта од 300 до 900 евра. Тој цифри треба додати летње кампове који коштају и по 500 евра недељно, као и довожење и одвожење малишана на тренинге, пошто су терени често далеко од места становања, као и трошкове одлажења на утакмице. Они нису нимало занемарљиви имајући у виду раздаљине које се прелазе у Италији, и укључују, осим бензина, оброке, а некад и ноћења.

Индикативно је да све новинарске приче и истраге у Италији против фудбалских мешетара који злоупотребљавају свој положај да би остварили материјалну или нематеријалну добит, ударе у зид ћутања или омерте. Вода се узбурка пар дана и после се све настави по старом. Изузетак је био испадање Италије у баражу за Мундијал у Русији када се пар недеља истраживало шта се догађа са Калчом. Жртвени јарац је пронађен у великом броју странаца који играју за италијанске клубове. Нема изненанђења, и Матео Салвини је дошао на власт и постао најпопуларнији политичар на Чизми јашући на причи против странаца.

Фудбал је постао велики бизнис и често једини тзв. социјлани лифт за пењање у више слојеве друштва. Један уговор са тимом у Серији А може да обезбеди, не само доживотну егзистенцију младог човека, већ и читаве његове породице и потомака. Према статистичким подацима од 5.000 малишана који тренирају фудбал и сањају  Серију А, само један на крају успе да заиста стигне до дреса прволигашког клуба. Зато не чуди што неки од њих имају родитеље који су спремни на све, буквално на све.

Извор: моззартспорт