Операција ЕУРО 2020: Два шпица, нове улоге и селектор!
Три питања пред почетак квалификација која се намећу - да ли поглед на састав репрезентације говори да Србија има потребу да игра са два нападача већ у циклусу за ЕП, ко ће нас тамо водити и шта можемо "позајмити" из клупског фудбала?
Фудбал 04.12.2018 | 23:00
Све се гласније у српској јавности говори о томе да би нови селектор могао да буде Драган "Пикси" Стојковић, те да би он могао да води "орлове" кроз евро квалификације.
Ипак, Младен Крстајић је и даље селектор тако да је њему припала част да у Даблину испрати жреб за Европско првенство када су нас Витор Баија, Нуно Гомеш, Рони Вилан и Рој Кин укрстили саПортугалом, Украјином, Литванијом и Луксембургом.
На први поглед не делује као "немогућа мисија" за Србију која традиционално лоше игра квалификације за ЕП, с тим да нам распоред такмичења не иде нарочито на руку...
Србија ће у марту одиграти само једну званичну утакмицу и то против фаворита Португала у гостима, други термин резервисан за пријатељске, док је потом у јуну очекује још једно "врело" гостовање Украјини, која је жребана из другог шешира.
Већ те прве две утакмице могле би да дају сигнал да ли ова генерација "орлова" има капацитете да се пласира на Европско првенство, први пут откако се такмичимо као Србија.
Још давне 2000. године наступили смо као Југославија и последњи меч окончали дебаклом против Холандије (6:1), када смо до места на континенталној смотри стигли директно, с тим да овога пута имамо и "резервну варијанту" баража изборену управо преко Лиге нација.
То такмичење је селектор Младен Крстајић делом искористио за уигравање младих играча, па је само питање да ли ће подједнаку шансу истим играчима наставити да даје и у квалификацијама.
НОВА ГЕНЕРАЦИЈА "ОРЛОВА" - ШАНСА И У ВАЖНИЈИМ МЕЧЕВИМА?
Највише времена на терену провео је Милош Вељковић који је од не тако сјајног дебија у званичним мечевима на Мундијалу против Бразила провео сваки минут на терену за Србију, док му само у једној од тих утакмица партнер није био Никола Миленковић.
Иако је читаве сезоне у Фиорентини на позицији десног бека, Миленковић се усталио на месту штопера на ком је играо и у Партизану, а упркос томе што је Антонио Рукавина "у годинама" и чињеници да Србија "на видику" нема нарочито успешног играча на овој позицији који би могао да га наследи, "Блеки" још ниједном није заиграо уз десну аут-линију.
С тим да, у Фиорентини, та позиција није "класично дефинисана", а у Лиги нација је десетак минута шансе на месту десног бека добио и Немања Р. Милетић из Партизана.
Важну улогу добио је Марко Дмитровић из Еибара који је наследио Владимира Стојковића на голу Србије, док је због његове повреде у финишу такмичења играо и Предраг Рајковић.
Због повреда Сергеја Милинковић-Савића и Немање Матића, као и свађе селектора са Луком Миливојевићем, добар део Лиге нација "изнели" су голобради Немања Максимовић из Хетафеа иСаша Лукић из Торина, те показали да им није Младен Крстајић узалуд веровао.
------------------------------------------------------------------
ИГРАЧИ КОЈИ СУ НАСТУПАЛИ У ЛИГИ НАЦИЈА:
Голмани: Предраг Рајковић и Марко Дмитровић.
Одбрана: Антонио Рукавина, Немања Р. Милетић, Никола Миленковић, Милош Вељковић, Урош Спајић, Александар Коларов, Милан Родић.
Везисти: Немања Максимовић, Немања Матић, Саша Лукић, Сергеј Милинковић-Савић, Љубомир Фејса, Бранко Јовичић, Андрија Живковић, Филип Костић, Немања Радоњић, Адем Љајић, Душан Тадић и Мијат Гаћиновић.
НападачИ: Александар Митровић, Александар Пријовић, Лука Јовић и Данијел Алексић.
--------------------------------------------------------------------
Ипак, утисак је да боље функционишу у тандему с искуснијим играчем, него њих двојица у пару, пошто та места у тиму носе завидну одговорност и терет преузимања иницијативе.
Од млађих играча шансу су још повремено добијали Немања Радоњић, Мијат Гаћиновић и најмање Лука Јовић, док је Андрија Живковић три наступа у стартној постави вешто користио и завршио Лигу нација као други најбољи асистент такмичења (4 асистенције).
А, да ли ће се њихова улога у тиму "орлова" повећавати или ћемо "ићи на сигурно"?
Селектор је након "сече" ветерана после Светског првенства у Русији (Ивановић, Стојковић, Тошић) изјављивао више пута да никоме врата репрезентације нису затворена, па чак ни оним играчима с којима је имао озбиљне вербалне окршаје у јавности (Миливојевић и Настасић, од скоро поново и Гаћиновић), али није до сада прецизирао ни да ли то значи да им је дао "одмор" током Лиге нација како би их поново искористио у много важнијем - квалификацијама за ЕУРО.
Током јесени шансу у националном тиму добило је чак 25 играча, стартних 11 често са просеком година и испод 25 година, а видећемо да ли ће се тај скуп ширити или смањивати...
ДВА НАПАДАЧА - ДА ЛИ ТАКО МОРАМО ДА ИГРАМО?
Фудбалски навијачи често "лаички" сматрају да би проблем неефикасности неког тима могао да реши улазак другог нападача, формације са два или три нападача представљају се као драстично офанзивније од оних "досадних" са једним, што често зна да изнервира тренере...
И Младен Крстајић је тако више пута упитан због чега Србија не заигра с два нападача, на шта је он одговарао да не жели да мења досадашњу стартну формацију 4-2-3-1.
Међутим, с успоном форме Луке Јовића, тренутно најбољим голгетером Европе (ТОП5 Лига, национални купови и Европа), а уз истовремено феноменалну форму Александра Митровића -поставља се питање може ли Србија у наредних десет година да дозволи себи да једног од њих двојице држи на клупи?
МЛАДИ, МЛАДИ...
"Орлићи" су се квалификовали на Европско првенство 2019. године у Италији и Сан Марину и оно се одржава од 16. до 30. јуна. Србија је у групи са Немачком, Аустријом и Данском, а биће занимљиво видети да ли ће то значити и изостанак неких играча са списка Младена Крстајића зарад припрема за ЕУРОУ21.
Посебно се то односи на Луку Јовића, Сашу Лукића и Андрију Живковића, а сениорску репрезентацију пре почетка турнира за младе очекују мечеви са Украјином и Литванијом.
Млади нападач из Бијељине ће крајем децембра прославити 21. рођендан, а видећемо колико још голова ће уписати у дресу Франкфурта који га доводи будзашто из Бенфике.
Јовић је ове сезоне у свим такмичењима већ постигао 15 голова, изједначен са Леом Месијем из Барселоне, али му "подмлађивање репрезентације" није донело велику шансу пошто је играо тек седам минута против Црне Горе, и то као усамљени нападач што му не одговара.
У Франкфурту игра у тандему са Алером, играчем сличних квалитета попут Митровића, али ћемо бар до 2019. сачекати да видимо њих двојицу заједно на терену.
Жељу навијача, бар донекле, испунио је Младен Крстајић када је на полувремену последње утакмице против Литваније (4:1) у игру увео подједнако корпулентног Александра Пријовића, иако је раније говорио да њих двојица тешко могу да функционишу "у дуету".
Србија је до краја меча постигла три гола, па су тиме подгрејане приче да је формација с два нападача једина логична за ову генерацију "орлова".
Александар Митровић је у 2018. години постигао 31 гол у свим такмичењима, од тога 12 чак у дресу с државним грбом, Лука Јовић већ сада има 15 голова на свом конту у дресу Франкфурта, док Александра Пријовића већ дуже време краси сјајна форма у ПАОК-у, коме је донео и титулу, за који је дао 40 голова од почетка прошле сезоне...
Од раније је познато да је селектор рекао да су само тројица фудбалера недодирљива - Душан Тадић, Немања Матић и Александар Коларов - па се поставља питање, како уклопити све?
Може ли Србија да искористи максимум од свих играча, а да нико не испашта?
"ОРЛОВИ" У КЛУБОВИМА НА НОВИМ ПОЗИЦИЈАМА, А У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ?
Највећа конкуренција у репрезентацији свакако је у везном реду где је Младен Крстајић током мечева Лиге нација испробао чак 12 играча, а претпоставка је да би та места морала да "испаштају" уколико Србија заиста заигра са два шпица...
Међутим, с годинама неки репрезентативци превазилазе "урођене" позиције и добијају нова места у тиму која наглашавају њихове квалитете, што може да значи и промене за Србију.
Селектор наравно нема обавезу да их користи на месту на којима то ради тренер из клуба (пример Николе Миленковића), али свакако је добра опција за њега у ситуацији када кроз игре у репрезентацији нема времена да их "разиграва" на местима на којима иначе не играју.
Тако је рецимо Филип Костић од доласка у Франкфурт "васкрсао" каријеру у Бундес лиги и експлодирао на месту "крилног бека" у формацији с три штопера.
Момак из Крагујевца је тако добио нешто дефанзивнију улогу у тиму, али и довољно простора за "продоре из дубине" и брзе центаршутеве, уместо чекања лопте уз аут линију и дриблања чувара у ситуацији "један на један".
Он је четврти најбоље оцењени играч Франкфурта ове сезоне (WхоСцоред) и до сада је уписао два гола и четири асистенције.
С обзиром на то да Александар Коларов већ сада има 33 године (истицао је да би каријеру волео да заврши као штопер), сигурно да је добра опција за Младена Крстајића што у Филипу Костићу, поред Милана Родића, има још једну опцију за место крај леве аут линије.
Нову улогу у тиму добио је и Немања Матић који је, додуше јер Мурињо није имао друге опције, заиграо на месту штопера, а видећемо да ли је то био успешан експеримент...
Енглески медији нису задовољни како је Србин играо на "позицији уназад", али знамо добро да Жозе Мурињо не слуша шта други причају, него верује искључиво свом инстикту. Наводно, Матић као штопер би могао да донесе предност Манчестер јунајтеду у изношењу лопте и сигурном пасу, такође у формацији са три штопера.
Занимљиву улогу је у неколико наврата ове сезоне имао Душан Тадић који је у Лиги шампиона за Ајакс знао да наступи и као "лажна деветка".
У домаћем шампионату био би враћен у везни ред - десно, лево или иза шпица - међутим, за сада се у дресу "копљаника" добро показивао у све четири улоге, што би такође могло да буде интересантно Младену Крстајићу уколико Србија заигра са два нападача.
Мијат Гаћиновић и даље тражи "праву позицију" у Франкфурту и играо је у "читавом везном реду" ове сезоне, док се Андрија Живковић, после експеримента на централном везном, враћа на позицију крилног играча у Бенфики, што је вероватно и последица фантастичних центаршутева које је слао за Пријовића и Митровића током последњег меча "орлова".
Од играча који нису играли за Србију у скорије време, вреди издвојити и промену улоге Николе Максимовића који код Карла Анћелотија све чешће игра као десни бек.
На том месту је чешће играо у Лиги шампиона како би својој екипи, која најчешће користи леву страну за организовање напада, дао сигурност по супротној страни и спречавао контре. Анћелоти је за сада задовољан његовим партијама, а видећемо да ли је то довољно да се Максимовић врати у репрезентацију за коју у званичним мечевима није наступио од Грузије.
У последњем колу квалификација за Светско првенство прошле године!
НОВИ СЕЛЕКТОР - ПОТРЕБА ИЛИ ХИР?
Где има дима, има и ватре...
Занимљиво је да је "аларм" заправо упалио Младен Крстајић прилично "мрачном изјавом" након победе над Литванијом у Београду (4:1) којом се Србија пласирала у Дивизију "Б" и обезбедила бараж за ЕУРО, али је селектор био прилично утучен након тога.
Касније се сазнало да је било свађе у свлачионици, али је комплетан утисак био на томе да је Крстајић био под превеликим притиском и да се тешко носи са њим.
Отуд је и изненадило да није био сигуран да ли ће остати на клупи репрезентације Србије, па и не чуде због тога прогнозе да би "штафету" могао да проследи неком другом, тренутно се највише прича о Драгану Стојковићу...
Претходно смо у репрезентацији имали и "аферу" капитенска трака, потом и "сукобе" са Луком Миливојевићем и Матијом Настасићем, на крају и са Мијатом Гаћиновићем, па можда и не би било толико изненађење уколико из Фудбалског савеза Србије замене Крстајића новим шефом стручног штаба - који би пре свега донео бољу атмосферу која је драстично пољуљана претходних неколико месеци.
Опет - ни то није гаранција успеха!
Због свега тога тешко је у овом тренутку говорити и о дометима репрезентације Србије у наредом циклусу квалификација када је непознато ко ће бити селектор, а од тога ће - игра, позиви играчима, атмосфера - и те како зависити.
Да ли сте ви за нову промену?
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар