Размишљања Жељка Обрадовића: Ко производи ратове...?!

Ко је најпоштенији човек на свету и коме би био помоћник? “Нажалост, развојем технологије пријатељи су нам постали мобилни телефони и таблети, али они нам никада не могу бити прави пријатељи”, казао је Обрадовић.

Кошарка 02.12.2018 | 22:15 О кошарци више нема много шта да каже пошто је све доказао делима. Зато је тешко поставити питањеЖељку Обрадовићу на које до сада већ није одговорио. Најтрофејнији тренер у историји европске кошарке је зато све занимљивији када прича о неким живпотним путевима и размишљањима, него о кошарци у којој је рекао све.

У интревјуу за турску генцију Анадлија, Обрадовић је причао о кошраци, али и о другим темама које су мање везане за спорт.

Када бисте имали ту моћ, шта бисте променили у свету?

“Постоји велика разлика између богатих и сиромашних. Сваки човек у свету има право да има нормалан и добар живот. Када о томе разговарате, свако ће с тим да се сложи. Али када треба помоћи људима, онда нема реакције. Једина ствар коју више никада у животу не желим видети је рат. Било где у свету. Наш свет има једну мрачну и једну, рецимо, добру страну. Ми увек говоримо о томе зашто настаје неки проблем у свету, ко прави проблеме… Мислим да је то једноставно разумети. Ко провоцира и како све настаје. Али, на крају свега тога, увек цену плаћају они слабији, они који су сиромашни”, каже Обрадовић.

Обрадовић је познат по темпераментним реакцијама крај клупе.

“Моји играчи ми верују, а и ја верујем њима. Паузе су врло кратке. Имам минут времена да им пренесем нешто како би били бољи на терену. Они то врло добро знају и разумеју шта ја тражим. То је нешто између мојих играча и мене. То је нешто природно и део мене. Понекад морам да успоставим екстра мотивацију. Никада пре меча не размишљам на начин: ‘Морам то рећи на паузи’. У већини случајева, они се концентришу и врло добро разумеју моју поруку. Ја морам да их мотивишем речима. Оно што је најзначајније у нашем послу јесте да морамо бити концентрисани пуних 40 минута. То није лако, али морамо”, подвукао је Обрадовић.

На питање о томе да ли сматра да би филм или књига посвећени његовом животу могли бити од помоћи младима, којима је један од узора, Обрадовић је одговорио:

“Увек подржавам све што ће бити добар пример младима. Генерације се брзо мењају. Док сам био у Чачку, за пример сам узимао људе који тамо играју. Настојали смо да будемо као они. Врло су значајне обавезе тренера који ради с младима. То је заправо најтеже, јер морају имати много стрпљења. Морају помоћи младима да заволе кошарку”.

Обрадовић истиче како је најважнија комуникација с људима.

“С обзиром на то да смо људи, морамо успоставити везу и разговарати једни с другима. Нажалост, развојем технологије пријатељи су нам постали мобилни телефони и таблети, али они нам никада не могу бити прави пријатељи”, казао је Обрадовић.

Присетио се када је са 32 године довео Партизан до историјске титуле у Истанбулу.

“Водити Партизан тада за мене је било нешто као сан. Професор Николић није био само тренер у кошарци, већ и у животу. Врло добро се сећам. После европског шампионата, пришао ми је и рекао: ‘Надам се да ћеш бити још успешнији'. Био сам изненађен и у себи сам помислио: ‘Шта он то прича, шта може бити већи успех од овога?' Професор Николић је био такав човек, врло јасно је видео будућност. Био је корак испред свих”,казао је Обрадовић.

На крају разговора је одговорио и на неколико кратких питања.

Кошарка: Страст

Фенербахче: Невероватан клуб

Александар Николић: Љубав и поштовање, мој други отац

Ивковић: Исто што и мислим о Александру Николићу

Димитрис Диамантидис: Најпоштенији човек којег познајем

Евролига: Лепа организација

Истанбул: Веома леп град

Шарунас Јасикевичијус: Карактер

Чији бисте помоћни тренер желели да будете: Ивковићев, само сам био његов помоћник.

Извор: моззартспорт

ФОТО: МН Пресс