Прича: Иван Паунић - када се рутинска операција претвори у...

. . . 58 дана лавовске борбе за живот. . . ! Како је бактерија могла да му одузме ногу, а да није правовремено лечен - и живот. . . !

Кошарка 02.12.2018 | 22:45 Чувени писац Пауло Коељо једном приликом је рекао:

“Видео сам много олуја у свом животу. Неке дођу изненада, зато морам брзо да научим како да гледам испред себе и разумем да нисам способан да контролишем време, да вежбам уметност стрпљивости и поштујем бес природе“.

Српског кошаркашког репрезентативца Ивана Паунића живот је преко ноћи увео у највећу олују досад и бацио га пред изазов за какав нико није спреман.

У разговору за Спортски журнал Иван Паунић је открио како му је рутинска операција окренула живот наопачке, како је један захват учинио да му наредни месеци пролазе у борби за живу главу.

Све је, како је сам открио, почело 28. априла, када се повредио на тренингу Тофаша. Осетио је оштар бол у колену, после чега је обавио преглед на магнетној резонанци, где му је утврђена парцијална руптура лигамената испод чашице. Операција је била неизбежна, али се тај захват у нормалним околностима не може подвести у ред оних, опасних по живот.

“Од кошарке живим и хтео сам то што пре да решим. Консултовао сам се на више страна, у срадањи са клубом проверио који су најбољи доктори у Турској и донео одлуку где да се оперишем“, каже Паунић за Спортски журнал.

Каже, захват је прошао без проблема, а пауза је требало да буде између пет и седам месеци. Пре повратка у Београд, где је желео да настави са рехабилитацијом, имао је контролу тачно седам дана после оперативног захвата. Добио је дозволу да оде у Србију и настави с опоравком. Тада је живот почео да му дели лоше карте...

“Када сам почео с опоравком, кренуле су и високе температуре. Мислио сам да сам се прехладио, да сам закачио неки вирус. Али, прошло је десетак дана, а ситуација је сваким даном била све гора. Одмах сам контактирао доктора који ми је рекао да је то нормално после операције. Притом, колено је почело да мења боју и отиче. Слао сам фотографије и увек добијао исти одговор. Све до тренутка док се нисам срушио на терапији“, прича Паунић.

После урађених анализа крви дошло се до закључка да је његово здравствено стање далеко од доброг. Доктори су му указали да у организму постоји велика инфекција. Убрзо му је речено да под хитно мора на нову операцију.

“Због сепсе је постојала оправдана бојазан да та изузетно опасна бактерија не захвати кост и лигаменте, што значи да бих остао без ноге. А, ако се рашири кроз крв, онда може да буде и фатално. Све у року од седам дана“.

Паунић је поново оперисан, али ни тај захват није гарантовао да је проблем решен.

“Хтео сам да одем кући, да будем у кругу породице. Лекари су ми рекли да не долази у обзир, да је бактерија изузетно опасна, а да ситуација није безазлена“.

Лечење је наставио на Бањици, где је био под надзором 24 часа, пуних 58 дана!

“Током та два месеца сваког дана сам примао најјаче антибиотике, али температура није падала. Молио сам Бога само да се једно јутро пробудим без температуре“, препричава Паунић детаље.

Тек после 45 дана лежања у болници ситауција је почела да се мења набоље. Али, била је далеко од идеалне. Морао је да лежи у болничкој постељи бар још десет дана, како би се сви уверили да је најгоре прошло.

Иван Паунић је током опоравка добијао поруке и позиве подршке својих најближих пријатеља, саиграча, те селектора Александра Ђорђевића.

“Сале ме је стално звао, пратио ситуацију и нудио помоћ. На томе ћу му вечно бити захвалан. Као и момцима из репрезентације који су били упућени и звали“, прича Паунић за Спортски журнал.

Иван Паунић сада тренира под надзором Немање Рашића и Милана Грубјешића у Београду и добро се осећа. На терен ће, каже, после Нове године. У уторак је после одрађеног тренинга ишао и да обиђе саиграче из репрезентације. Осмех му није силазио с лица. 

Ми ти, Иване, желимо да више никада не проживиш ништа слично и да се на терен вратиш бољи и јачи него икада пре.

Само нека је здравља...

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт