Како до просјека од 1.000 марака?

Најаву да ће просјечна плата у Републици Српској средином наредне године износити 500 евра дао је Милорад Додик, закључивши да је то једини одговор на одлазак људи с ових простора. Ради се о амбициозно постављеним циљевима, сматрају економисти.

Република Српска 26.11.2018 | 19:02 Ако хоћемо да сачувамо становништво, морамо брзо дјеловати и то мора да буде видљиво, рекао је Додик. Али пут до тог циља није нимало лак, истичу економисти. Реалан раст плата је само онај који се заснива на расту производње и продуктивности рада.

“Ми тренутно посљедњих година имамо стопе привредног раста око три одсто, а ако би ишли са растом просјечне плате на 1.000 КМ, то би била стопа раста од преко 13 посто”, каже економиста Миленко Станић.

У преводу, за постизање тог циља потребне су четири године, каже Станић. Додаје да сваки покушај да се то питање ријеши административним путем неће дати рјешење.

“Смањење пореза и доприноса ће отворити други проблем, проблем пуњења државног буџета, потребу за смањењем плата у административном сектору. Ако знамо да су те плате изнад просјека - оне вуку тај просјек, јасно је да до остварења тог циља не можемо доћи”, каже Станић.

“Пораст плата ће можда бити са 800 на 1.000 КМ као посљедица мигранстке кризе, али то није резултат напретка економије, него ће управо довести до убрзаног пропадања економије због тога што плате расту брже од продуктивности”, каже економиста Алекса Милојевић.

Повећање плата је неминовност, поготово када знамо да тренутно једну потрошачку корпу не могу покрити ни двије просјечне плате. Тога су свјесни и послодавци који се већ суочавају са посљедицом таквог стања, а то је одлазак радне снаге. Сматрају да се у наредним годинама може достићи просјечна плата од 1.000 КМ и размишљати о већим износима у будућности, али уз одређене предуслове.

“Растерећење економије у смислу смањења опорезивања рада, смањење сиве економије, односно нелојалне конкуренције и технолошки развој компанија”, објашњава Саша Аћић из Уније удружења послодаваца Републике Српске.

С друге стране, економиста Алекса Милојевић сматра да не постоје знаци да ова власт прави заокрет. Ова власт, каже Милојевић, константно уништава привреду већ двадесет година.

“За посљедњих 10 година пропало је скоро 1.000 предузећа, дуг је порастао за 2.5 милијарде КМ, запосленост је порасла у јавном сектору, а у реалном сектору опала. Цијене су порасле за некаквих 17 посто за 10 година”, каже Милојевић.

Ако би власт хтјела да прави заокрет, да развија привреду, она би морала да ради оно што раде западне развијене земље – да гради крупна предузећа која ће бити носилац развоја, поручује Милојевић.

(БН)