Још једна исповест Душка Савановића...
Волим кафану и места где се руше државе! Некада сјајни крилни центар сада ради као амбасадор Евролиге. . .
Кошарка 28.11.2018 | 20:30
Данас, Душко Савановић, кошаркаш богате каријере коју је градио у ФМП–у, чачанском Борцу, Униксу, Севиљи, Валенсији, Ефесу, Бајерну, Сасарију...
Прво питање се само наметнуло….
Где вам је било најлепше током каријере, како играчки тако и за живот?
“Тешко је одговорити на то питање. Географски обишао сам целу Европу. У Шпанији сам био у два најлепша туристичка града, па у Истанбулу, такође, на
мору…У Русији јесте хладно, али то су зимске чаролије. На Сардинији, неко плати да оде на одмор, а мене су плаћали да играм и уживам. Реално, једино тај Минхен ми није био по вољи. Киша и сивило 365 дана у години, то ми није пријало јер не волим кишу”, подвлачи за наш порталДушко Савановић.
Али Бајерн је сјајно организован клуб. То је “извадило” ствари?
“Пазите, током целе каријере, тако се скоцкало, увек сам играо за уређене клубове у којима се све зна. Од ФМП-а, где сам почео, који је имао своју дворану, видео бимове, организацију, стручан рад… И тако у свим наредним срединама, вишегодишњи уговори, добар рад… Једноставно никад нисам играо негде да премостим тренутну ситуацију… Размишљало се на дуже стазе, ни кафа није добра ако се испије за три минута”.
Може се извести закључак да сте задовољни каријером. Да ли за нечим жалите?
“Професионална каријера је трајала 20 година. Ипак, човек увек за нечим може да жали. Един и Коле са ТВ Арена спорт су ми поставили слично питање. Наравно да сад жалим за неким потезима, али то је из ове перспективе. У датом тренутку то је било можда најбоље решење. Генерално о свим потезима сам добро промислио, да ли је било неких минијатура које су могле боље да се одраде, сигурно да јесте”.
И даље сте у кошаркашким водама, са каквим обавезама?
“Амбасадор сам Евролиге и то је велика част и привилегија. Има на стотину добрих играча, а ја сам један од одабраних са чиме се, без лажне скромности, поносим. То ми не изискује пуно времена, имам га за друге активности. Сад да ли ћу још нешто да радим у кошарци остаје да се види. Знам један део посла у кошарци, онај играчки, али бити добар кошаркаш је једно, све остало морам да учим, али ни то ми није страно”.
Увек сте водили један нормалан, спортско – породични живот. Ту се ништа није променило?
“И током каријере сам желео да изградим добар живот. Не мислим финансијски, већ стабилан, ментално – породични живот. Прво дете сам желео и добио већ са 26 година. Увек сам се трудио да ускладим професионалне са породичним обавезама. Да што више времена проводим са супругом и децом. Моје ремек-дело су наследници, они остају иза свих нас. Лепо је имати трофеје, медаље, али деца су праве вредности. Мој свет су супруга Тамара и ћерке Анђела и Уна”.
Ипак, нађе се времена и за добре аутомобиле. У Савановом случају чита се – фолцике?
“Да, имам и даље 'бубу'. Мислим да је то савршенство аутомобилске индустрије. Место где механика побеђује електронику. Направљена да траје… Сад смо сви потрошачко друшво, инстант, све из кесице, а 'буба' не може да те изда, тачније све зависи од тебе. Та страст је остала од оца, он је имао једну, ја сам после набавио другу, сад је трећа у гаражи”.
Још једна страст је воћарство?
“Па то датира дужи период. Одавно ја имам кућу, окућницу, воћњак, засад дуња… Моја канцеларија је на отвореном, прија ми сунце, киша, снег, много година сам био у затвореним дворанама, а сад имам пуно колега спортиста – воћара ”.
Да ли сте у контакту са саиграчима?
“Познат сам као друштвен и комуникативан човек. Волим дружења, социјални живот, кафане, где се склапају пријатељства, потписују уговори, праве интервјуи, рађају се љубави, руше државе… Наравно, да сам у контакту са Мариновићем, Трипковићем, Пантом, морам да се чујем и са чичом Смиљанићем који је у САД-у, браћом Теодосић, Крлетом, Радуљицом, Мачваном… Доста је ту Шпанаца, Руса, Турака , а пријатељства су велико богатство”.
Има ли Србија нових, а добрих кошаркаша?
“Како да не. Ево Вања Маринковић има добар пут. Млади Илија Ђоковић, мало га потцењују, али то није лоша ствар. Добро је деловати из сенке, лакше се ускочи у први план… Добар је Дејан Давидовац који игра на три позиције. Има материјала и биће”, констатовао је Душко Савановић уз напомену да је током професионалне каријере увек био отворен за медије, а пре свега искрен.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар