''Жути прслуци'' ће срушити Макрона?

Масовни и дијелом насилни протести против повећања акциза на гориво усмјерени су против француског предсједника Емануела Макрона. Њему се пребацује да појма нема како обичан народ живи. Протести немају јасног организатора.  

Свијет 25.11.2018 | 14:32 Протести нису ништа неуобичајено у Француској. Али “жути прслуци” су другачији. Покрет без јасног организатора никао је на друштвеним мрежама и чине га радници од којих многи никада раније нису били на улицама. Бијесни су због нових акциза на гориво које виде као напад на свој новчаник, а не прилог заштити животне средине и државном буџету. То само појачава осјећај да политичка каста у Паризу не мари за њих.

У суботу је Париз личио на бојиште. Водени топови, сузавац, барикаде. “Макроне, лопове!”, узвикивале су стотине људи на Јелисејским пољима. У главном граду је било око 8.000 демонстраната, укупно око 100.000 широм Француске. Незадовољници су бацали цигле ка полицији, запалили камион, оштетили излоге и саобраћајне знакове. Повријеђено је 29 људи, од тога пет полицајаца.

– Срам било оне који су насилни према другим грађанима и новинарима. Нема мјеста насиљу у овој Републици – написао је предсједник Емануел Макрон на Твитеру.

У недјељу дана на улицама је било око 300.000 људи – двије особе су смртно страдале, а повријеђено је преко шест стотина.



“Макрон као дериште”

Кристоф Каленшон је такође на улицама. Овај занатлија у својим педесетим неуморно протестује на југу земље, у департману Воклиз. Прошле године је гласао за Макрона, али сада неће да чује за њега.

– Макрон се понаша као дериште и напросто не разумије нас, људе са села, иако ми чинимо више од 60 одсто популације – каже Каленшон за Дојче веле.

– Наша куповна моћ константно опада, а многи од нас морају колима на посао – ове акцизе су посљедња кап – додаје он, увјерен да ће протести оборити власт.

Но Каленшон је занимљив из још једног разлога. Он је спонтано постао особа којој се медији обраћају када желе нешто да знају о протестима на југу Француске. Јер нема званичних организатора, само један огранак великог синдиката “Моћ радника” придружио се демонстрантима из солидарности.



То значи да Макрон заправо нема са ким да преговара. Али за тај проблем је добрим дијелом и сам крив, каже Стефан Ваних, шеф агенције за истраживање јавног мњења СЦП. 

– Предсједник је подривао посредничка тијела каква су синдикати и уније послодаваца откако је дошао на власт. Он преферира да се обраћа директно људима – каже Ваних за ДW.

Он вјерује да су Макрона затекли жестоки протести што приписује недостатку искуства француског лидера. Макрон (40) никада раније није изабран на неку функцију, чак ни у локалној политици.

– Он спроводи реформе из перспективе рачуновође. Повећање акциза му можда дјелује смислено, али његове реформе појачавају дубоки осјећај неправде међу онима који већ једва спајају крај са крајем. Посебно јер ове мјере долазе након што је повећао порез за пензионере, а смањио онај за инвеститоре – додаје Ваних.



Јачање деснице?

Другачије мисли Алексис Спајр, социолог са Француског националног центра за научна истраживања. Он вјерује да је Макронова стратегија јасна.

– Он је активно одлучио да не узима у обзир захтијеве демонстраната како би очувао кредибилност као првак у заштити климе.

То дијелом има везе са тиме што се ближе избори за Европски парламент и што Макроново бирачко тијело махом чини либерално грађанство, добро образовани становници градова. Ипак, тренутно тек 25 одсто Француза мисли да је Макрон добар предсједник. Тако лоше у првој половини мандата стајао је само претходник Франсоа Оланд, док је рецимо Никола Саркози имао још 44 одсто подршке.

Политиколог Стефан Ваних је убјеђен да Макронов тврди став према протестима неће имати добре ефекте у бирачком тијелу. Неке анкете показују да двије трећине Француза подржава “жуте прслуке”.

– Више људи ће гласати за десничарске партије каква је бивши Национални фронт. Тренутни догађаји појачавају њихов гњев према елити престонице која не разуме њихове потребе – додаје Ваних.

Јачање деснице би било по вољи Малика Махјуа (20) који припада млађој генерацији, мање заступљеној на протестима. Овај студент организује излазак на улице у Лилу. Раније је био члан Националног фронта, а сада је у екстремно десној странцу “Устај, Француско”. Па ипак студент за ДW каже да ово нема никакве везе са партијама.

– Протестујем јер видим како се моји родитељи, као и многи други људи из радничке класе, муче да споје крај с крајем. Људи мојих година треба да се боре за бољу будућност – каже он.

Извор: ДW