"Тринкијева" ватра и Томићева вода...
Суботњи "вечити" дерби суочио је двојицу тренера дебитаната, а на крају је славио онај који је током меча показивао знатно мање емоција.
Кошарка 25.11.2018 | 15:45
Андреа Тринкијери, 50-годишњи италијански тренер, великог угледа и у европским оквирима, почетком месеца је пристао да преузме кормило црно-белог брода и покуша да га изведе из олује у коју је запао узастопним поразима од Морнара, Крке и Задра.
На другој страни чекао га је пет година млађи Милан Томић, који је лагодну, дугогодишњу улогу асистента у стручном штабу Олимпијакоса, летос заменио шефовском позицијом у Црвеној звезди, свестан да навијачи желе и прихватају само једно - повратак на регионални трон и у Евролигу.
Иако је иза Тринкијерија много више великих утакмица у улози главнокомандујућег, иако је већ деценију и по он сам ковач своје тренерске среће, за разлику од Томића, за којим је тек двадесетак званичних мечева, током дербија се потврдило да је темперамент нешто што је усађено дубоко у нама и што се може тешко или никако променити, без обзира на нове и нове проласке кроз сличне ситуације.
Док је Тринкијери "плесао" дуж аут-линије, жустро гестикулирао и саветовао своје играче, знојио се, а повремено и у очајању спуштао поглед ка паркету, Томићеве емотивне реакције могле су се набројати помоћу прстију једне шаке. Вероватно би и то било много.
Мада је он био тај који је добио техничку грешку, због (ин)дискретног мешања у игру преступима преко аут-линије (оне реалне и оне замишљене, у ваздуху, коју је умео да пређе руком, у моментима када је лопта била опасно близу), Томић је све време одавао утисак тренера који је сигурнији у оно чиме располаже.
Као што је дугих 12 година, као "досадни" плејмејкер Олимпијакоса, методично градио акције, тачно знао где су му саиграчи, када кога треба да упосли и колико је још остало секунди за напад, Милан Томић је и у суботу знао да у рукама има јаче адуте.
Није овај неискусни тренер, али сурови кошаркашки професионалац - такорећи испосничке спољашњости у односу на колегу из ривалског табора - падао у "ватру" ни када су центри црно-белих Џок Лендејл и Стефан Јанковић у првој четвртини шутнули шест пута иза линије 6,75 метара и свих шест лопти послали у мрежицу његовог тима, а ни када је капитен и "министар одбране" Бранко Лазић у размаку од 45 секунди у другој четвртини зарадио другу, трећу и четврту личну грешку.
И то није ни чудо, јер се за Томићеве играче може уједно рећи да су његови изабраници. Већину је он и ангажовао у летњем прелазном року и управо њима даје да му "кроје капу" својим потезима на терену, док му староседеоци махом греју клупу (Добрићевих 1:33 минута у игри су најочигледнији пример), или седе у цивилу покрај ње.
Тринкијери, пак, као што је и рекао на свом представљању, пристао је да од "штофа" који су му дали председник Остоја Мијаиловић и спортски директор Никола Лончар направи "најбоље могуће одело".
Јуноше на чијем челу се после вишенедељне паузе, помало неочекивано, нашао Новица Величковић, у првом полувремену су га својом партијом навеле да се са разлогом понада тријумфу, само да би га бациле у агонију током три и по минута игре у трећем кварталу, када је Звезда серијом од 16:0 дефинитивно ставила дерби под своју контролу.
Томић је добио битку, али биће их још.
Вероватно ће се и неке фигуре на шаховској табли између њих двојице разликовати када дође време за наредни дуел. Можда то буде на завршном турниру Купа Кораћа, средином фебруара, а ако не тада, онда сигурно почетком марта, у 20. колу АБА лиге.
Постоји чак и мала, малена могућност да се Звезда и Партизан под вођством Томића и Тринкијерија састану у Топ 16 фази Еврокупа, у јануару! Е, то би тек био спектакл...
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар