Миленин партнер из првог филма

Једно такво сјећање на никад не заборављене младалачке дане зрачи са лица академског сликара Радомира Верговића, који у свом атељеу у Ужицу, пребира по сјећањима, фотографијама и копији филма „Врата остају отворена“ у коме је 1959. године играо главну улогу у првом филмском остварењу, касније филмске диве, Милене Дравић.

Забава 24.11.2018 | 15:51 Дивно је кад човјека опхрвају сјећања на најљепше догађаје из младости. Посебно кад се то догађа у позним годинама.

Једно такво сјећање на никад не заборављене младалачке дане зрачи са лица академског сликара Радомира Верговића, који у свом атељеу у Ужицу, пребира по сјећањима, фотографијама и копији филма „Врата остају отворена“ у коме је 1959.године играо главну улогу у првом филмском остварењу, касније филмске диве, Милене Дравић.



"Док сам студирао сликарство у Београду мене и групу другова су на корзоу зауставилии неки људи који су се представили да су из „Босна филма“ из Сарајева. Рекли су да ће да снимају нови филм и да траже младе глумце. Пристао сам на пробно снимање да би убрзо стигао и позив из Сарајева да и тамо снимамо пробне кадрове кад сам добио главну мушку улогу а Милена Дравић главну женску улогу", прича Верговић, сједећи на „свом радном мјесту“ међу мноштвом слика, боја и кистова.

Филм Франтишека Чапа Чеха, завидне филмске репутације, сниман је неколико мјесеци у Сарајеву, Мостару, Београду, Коњицу, Требињу, Загребу и на мору.

„То је за мене и Милену било нешто сасвим ново чак мислим да то нисмо ни озбиљно схватили у почетку али је она већ тада показала високу одговорност према новом послу и упорност да научи од старијих глумаца", присјећа се Верговић сцена са снимања.



Он каже да је Милена била тако лијепа, необична, дражесна, са дјечијим лицем које се зачасак претварало у озбиљну особу. Зрачила је добротом, љепотом и разумијевањем.

„Сви млади глумци приликом снимања филма смо били у њу заљубљени. Она је таква појава коју је немогуће не завољети", говори овај ужички сликар.

Верговић се сјећа да је имала мноштво обожавалаца већ тада.

„Где се год она појави око ње се формира ореол дјеце, дјевојчица и дјечака који је непомично гледају упијајући сваки њен покрет и поглед. Имала је дивну публику и на улици, „ додаје Верговић.

Ни Радомир, деветнаестогодишњи атлетски грађен Ужичанин, лик Петра у филму, није био непримјећен међу припадницима младе генерације посебно дјевојака.

"Из градова гдје се приказивао филм стизала су ми писма обожавалаца . Тада је било у моди сакупљање фотоса глумаца па су ми писали да им пошаљем. Док сам био у Ужицу на распусту долазили су млади на капију или звали испод прозора „Раде, Раде, изађи да те видимо“. Једном је цијела екскуризја ђака дошла под мој прозора да им подијелим фотографије", смјешка се Верговић.



Филм са лијепим Ером, како одмиља зову Ужичане, и прелијепом Београђанком доживио је прве овације на фестивалу у Пули а касније и многим земљама. Верговић се, послије тога ипак вратио својој првој љубави сликарству а Милена је постала популарна глумица. Али пријатељство између њих никада није прекидано.

„Често сам се с њом виђао у Београду, сретали смо се на улици, ишао сам јој и кући. Посљедњих година сам јој и писао . У вријеме док је била болесна чешће смо комуницирали и слао сам јој моје каталоге а мјесец дана прије него што је напустила овај свијет поклонио сам јој монографију. А она је мени узвратила са њеном монографијом која је тек била изашла из штампе.

Верговић је тешко примио вијест о Миленином одласку.

„Она је особа која се не може заборавити, она је вјечита", истиче Верговић.

Познато ужичко име из свијета сликарства улази у осамдесету а има се чим похвалити у каријери. Досад је приедио око 40 самосталних и учествовао у 200 колективних изложби умјетничких дјела.

Вјерује да ће љепота и човјечност сачувати свијет.

БН ТВ