Интервју - Урош Матић: Довешћемо браћу Азар у наше село, Врело!

Урош Матић у интервју за МОНДО говорио о игрању у Аустрији, "орловима" и старијем брату Немањи, зашто навијачи бањалучког Борца памте његовог оца, Мијатовој пречки, те најавио спектакл у родном селу. . .

Фудбал 26.11.2018 | 23:57 Око 200 километара дијели Грац и Беч, аустријске градове у којима се у два наврата скрасио Урош Матић, млађи брат српског репрезентативца и фудбалера Манчестер јунајтеда, Немање Матића.

Урош је послије играња за Штурм из Граца са успјехом носио дрес Копенхагена, да би овог љета одлучио да се из Данске поново запути у Аустрију и обуче дрес истоименог клуба из Беча.

"У Копенхагену сам освојио дуплу круну, али искрено, посљедњих шест мјесеци нисам имао минутажу колико сам желио, имао сам 27 година и тражио сам неку другу опцију. Свидјела ми се Аустрија Беч и њихов пројекат за будућност, сада сам ту, знам и од раније док сам био у Штурму какав је то клуб. Има велику традицију, основан прије више од 100 година, освојили су много титула, знам гдје сам дошао и нисам се покајао“, каже Урош Матић на почетку разговора за МОНДО.

Клубу, који је 24 пута освајају шампионску титулу, додуше посљедњу прије пет година, тренутно не цвјетају руже у аустријском првенству. Заредао је пет утакмица без побједе, па се "љубичасти" налазе на шестом мјесту са 18 бодова, чак 20 мање од Салцбурга.

Управо Салцбург их је савладао 2:0 у прошлом колу, међутим, Матић је увјерен да Аустрија Беч може до краја сезоне да поправи утисак и оствари много бољи резултат.

"Аустрија је као Звезда и Партизан у Србији, увијек се иде на побједу.  Мало је горак укус када се погледа табела, али таква је лига. Нама иде на руку што и све остале екипе губе и побјеђују, осим РБ Салцбурга нема екипе да је константна. Слиједи врло битан период за нас. Имамо четири утакмице до краја, желимо да заредамо са побједама и да се подигнемо на табели, а амбиције су сигурно да будемо у Топ 3".

Утјеха за навијаче Аустрије је да је највећи ривал Рапид испод њих, на још лошијој, осмој позицији. Ривалитет бечких великана, Аустрије и Рапида, је огроман и то је други најстарији дерби у Европи, послије чувеног "Олд Фирма" између Глазгов Ренџерса и Селтика.

"Играо сам само један дерби, играо се на њиховом стадиону и побиједили смо. Сјајан је осјећај, види се да људи живе за тај дан, као код нас доле. Пола људи овдје навија за Аустрију, пола за Рапид. Атмосфера је права фудбалска. Играчи су специјално мотивисани, када смо ми добили ту уакмицу другачије је одмах атмосфера и у клубу и у граду. Свуда је писало да је Беч 'љубичаст', а не више'зелен'. Очекујемо да освојимо што више бодова, а онда у наставку да завршимо сезону на прави начин“.

Примат у Аустрији бечким клубовима је преузео петоструки узастопни шампион, РБ Салцбург, који је у посљедњој деценији чак осам пута освајао титулу. Могу ли клубови из Беча да се носе са Салцбургом?

"Финансије пуно утичу на то како тренутно изгледа табела, али искрено, против Салцбурга мислим да лично имам неријешен исход. Мислим да људи треба више да вјерују у себе, а не да се одмах повуку чим се они појаве. Раније је било другачије, више су и плаћали играче, сада је то више име. Као нпр. Звезда кад се појави у неком граду, одмах трећина противника размишља 'Ох Звезда је стигла у наш град'. Салцбург није непобједив, полако Аустрија и Рапид својим пројектима, колико видим, теже ка томе да достигну тај ниво на којем је Салцбург“, рекао је Матић и тако се сам пребацио на нову тему - љетошњи дуел Салцбурга са српским шампионом у плеј-офу лиге шампиона.

"Играли смо прије Звезде против њих, причао сам тада са Станковићем (Цицаном, голманом Салцбурга, оп.а.). Остала је још једна утакмица да Звезда одигра прије Салцбурга, али рекао сам тада Станковићу 'Ви ударате на Звезду, испашћете сто посто'. Он је рекао да нема шансе јер ће Маракана бити празна, али одговорио сам нема везе јер ће у Салцбургу бити више наших навијача него њихових. Он се насмијао јер је знао да је то истина. Када довољно вјерујеш, а Звезда је вјеровала и у два минута преокренула резултат, џаба и то што је Салцбург играо боље, имао више шанси у обје утакмице. Момци су дали свој максимум и Бог их је наградио да играју Лигу шампиона, а и тамо имају успјеха. Мислим да је на Звезда на добром путу да се врати и буде у рангу, бар на којем је Олимпијакос“, рекао је Матић.

ПАЛАЧИНКА СЕ ОКРЕНЕ - САДА СВИ ТРЧЕ У ЗВЕЗДУ!

У Бечу се осјећа као код куће захваљујући својој породици, кумовима и великом броју пријатеља у Бечу. Један од њих је и Андрија Павловић, његов саиграч из Копенхагена који је такође стигао у Беч на позајмицу, али у ривалски Рапид.

"Андрија је мој пријатељ за цијели живот. Сада је мој ривал, али ван терена смо другари, исто би било када бих играо против рођеног брата, ван терена би му дао крв, а на терену сасвим нормално играмо".

Павловић се прије доласка у Рапид доводио у везу са "вјечитим ривалима" Црвеном звездом и Партизаном, али се одлучио за Рапид. На питање шта би он урадио да је био у сличној ситуацији Урош је дао занимљив одговор.

"Нисам био у његовој кожи, никада нисам имао ни додир са српским клубовима. Нисам био у сличној ситуацији да кажем шта бих бирао. Прије четири године, нико од играча који нпр. играју у француској лиги није размишљао да се врати у Звезду, а сада трче да играју у организованом клубу, да играју Лигу шампиона и праве резултате. Увијек се окрене 'палачинка'“, истакао је Урош Матић.

Његов старији брат, Немања, недавно се нашао у центру пажње у Енглеској због одлуке да не носи на дрес цвијет мака, чувени "попи". Урош подржава одлуку свог брата, иако са њим није о томе причао.

"Немања је све објаснио на Инстаграму. Раније је носио тај цвијет, касније је добро размислио, а ове године су укључили да је то и за НАТО војнике. По мени није нормално да прослављаш неког ко те бомбардовао док си био дијете. Немања има своје разлоге и мишљење, ја имам своје. Не треба мијешати политику. Он је тамо отишао да игра фудбал и брани боје Манчестер јунајтеда и мислим да то ради на високом нивоу и са људске и са фудбалске стране“.

Управо због тога Немања Матић ужива апсолутно повјерење тренера "ђавола" Жозеа Муриња, кога Урош изузетно цијени.

"Муриња сам имао прилику да упознам и сретнем, он је фантастичан. Тај начин на који он прихвата притисак од медија и навијача, а  ко га познаје боље зна и о каквом се човјеку ради. Мурињо воли ратнике, воли људе, не воли 'дјецу', тако се и поставља према играчима. Тренутно каква је ситуација задњих пар година мислим да све више 'дјеце' има у фудбалу. Али добро фудбал се мијења напредује. Све мање има Роберта Просинечких и осталих, а више радилица и гладијатора, што Мурињо воли“.

ТАТА МАТИЋ ДАО ГОЛ ЗА БАЊАЛУЧКИ БОРАЦ

Иако рођен 1990. године  истиче да цијени југословенски фудбал са краја 80-их и почетка 90-их година прошлог вијека.

"Ја волим да погледам неке старе утакмице, али такав фудбал није могућ данас. Игра се брже, више се гријеши јер се брже игра, али се губи тај неки 'шмек' у фудбалу. Ситуација 'један на један' је све мање, они најбољи играчи се дуплирају тако да је тешко видјети неки добар потез, што мало недостаје нашем фудбалу и навијачима. Одрастао сам на очевим касетама, гледам те утакмице са краја осамдесетих и почетка деведесетих“.

Потом је и открио један занимљив детаљ по којем памти Борац из Бањалуке.

"Стари се стално хвалио како је добар играч био, рекох ајде да видим и на крају ја погледам утакмицу Борац Бањалука – Мачва Шабац из 1989., а он на тој утакмици сам себи дао гол. Каже то му је најљепши гол у каријери. Шалу на страну, на њега смо повукли таленат, извео нас је на прави пут“.

Тај фудбалски пут Немање и Уроша Матића умногоме се разликује од оног којим данас иду млади играчи из Србије. Прије најјачих лига Европе, Матићи су се обрели у словачким Кошицама, а тек касније на ред су дошли Бенфика, Челси...

"Отац нас увијек савјетује да боље постепено да се пењемо него да се брзо попнемо па брзо паднемо. Кроз своју каријеру сам видио да је био у праву. Мислим да требаш да сазриш за неки други ниво, а не да срљаш и да се не снађеш, онда млади играчи падну психички и пропадну. Ако неко има квалитет, он ће га показати кад-тад. Не можеш да вараш фудбал цијели живот. Ако дајеш 300 посто и поштен си Бог ће те наградити кад-тад, да ли са 20, или са 25 али доћи ће све на своје“, истакао је Урош.

Прије Кошица и један и други били су чланови Јединства из Уба, мјеста које заједно са родним Врелом носе у срцу и којима се увијек радо враћају.

Симпатичан детаљ примијетили смо и током нашег сусрета - на Урошевом аутомобилу стоји регистарска ознака "УБ". Иако је стотинама километара далеко од родног краја на неки начин он је с њим, гдје год да иде.

"Сваки слободан тренутак користим да идемо у наше село. Баш сам прије десетак дана причао са Немањом и рекао ми је да једва чека да завршимо каријере да одемо у село, правимо роштиљ, уживамо, причамо о прошлости. Недостаје нам мало све то. Мислим да достојно проносимо име нашег села Врела и Уба кроз Европу и свијет. Увијек се радо враћамо тамо одакле смо потекли и видим себе тамо послије завршетка каријере“, истакао је Урош Матић.

БРАЋА МАТИЋ ПРОТИВ БРАЋЕ АЗАР

Када су браћа Матић у родном Врелу обавезни дио дружења је и фудбал са пријатељима, а тада по правилу играју један против другог.

"Волимо да играмо са другарима. Углавном се подијеле остали, а онда нас ставе у различите екипе, јер као много смо јаки. И буде ту награда за треће полувријеме иде се на вечеру. Увијек је добра атмосфера.Али у посљедње вријеме више играмо баскет него фудбал. Немања је мало виши, а не воли да губи, пар пута у задње вријеме је изгубио па се пребацио на баскет. Али и ту је фрка. Не воли да изгуби и чим је фрка одмах 'краде', одједном се не зна резултат... (смијех) Немања не воли да губи, рођени је побједник“, прича Урош.

Знају браћа Матић да се нађу и у истој екипи, али када је на другој страни Бранислав Ивановић. А у догледно вријеме у Врелу малом селу од свега 1500 становника бисмо могли гледати прави фудбалски спектакл.

"Бане исто има своју екипу, играли смо седам на седам у Сремској Митровици. А Азар је обећао да ће да дође са браћом и пријатељима, да играмо фамилија против фамилије. Јаки су, један брат, Торген игра у Бундеслиги, а други у Ујпешту. Супер су момци, као да су код нас одрасли“, открио је Урош и уз осмијех прихватио наш приједлог да укључе и Пола Погбу и његову браћу и направе својеврсан турнир.

Прије браће Матић мали Уб је прославио Драган Џајић, због којег је ово мјесто завољело Црвену звезду.

"Сигурно је Џајић имао великог утицаја, цијели Уб навија за Црвену звезду, касније је мало Раћа Петровић пореметио редове, убацио је мало црно-бијеле бојке међу клинце. Али мислим да је најбитније да дјеца воле спорт, да бјеже са улице на терен, а навијање за Звезду или Партизан је њихов избор".

А Урош и Немања одувијек су живјели за фудбал, обожавали "бубамару", имали своје идоле...

Као и сви клинци памтили су велике утакмице репрезентације, а једна од њих је и она између Југославије и Холандије у осмини финала Свјетског првенства 1998, на којој је Предраг Мијатовић погодио пречку са пенала.



За многе данашње љубитеље фудбала та Мијатова пречка остала је  "траума из дјетињства", међутим, тада осмогодишњи Урош видио је то на потпуно другачији начин.

"Мени је Мијатовић био идол. Кад је он погодио пречку против Холандије ја сам мислио да то тако треба и онда сам ја на тренингу покушавао из пенала да погодим пречку. Мислио сам да је то то, да је највећи успјех кад из пенала погодиш пречку. Касније сам му то и рекао једном приликом кад сам га упознао у Португалу, насмијао се“.

Осим тог пенала, памти и оне много љепше Мијатовићеве потезе на терену.

"То је била фантастична генерација. Моја прва утакмица коју сам гледао је била Југославија – Мађарска, било је 5:0 на Маракани. Није тада било столица, једни гол који сам видио од тих пет је гол Мијатовића који је дао Габору Бабошу. Тад сам био клинац, а касније ће се да се испостави да ћу да играм са њим у клубу, у НАЦ Бреди. Рекао сам му 'Моја прва утакмица у животу коју сам гледао била је твоја против Југославије  и сад играм с тобом.  Ајде заврши каријеру немој више да се брукаш' (смијех). Тада је кренула права љубав према фудбалу“, присјећа се Матић.

Пред наш разговор у Бечу, у пријестоници Аустрије одиграна је утакмица Лиге нација између БиХ и Аустрије, коју са клупе води Франко Фода, његов бивши тренер из Штурма.

"Искрено, нисам стигао да погледам утакмицу, видио сам само резултат. Фода је врстан стручњак, помогао ми је да направим корак даље у каријери, има свој добар систем. Међутим, Босна има фантастичне фудбалере, сјајну генерацију. И сами Аустријанци кажу да су момци из Босне били фаворити што су они и показали. Мислим да је то реална слика, а Аустријанци не треба да буду разочарани, није то неуспјех Аустрије, бар тако ја то схватам“.

Селектор БиХ Роберт Просинечки у посљедње вријеме у репрезентацију је уврстио неколико младих играча попут Гојака, Сарића, Дуљевића, Ћивића, а Матић подмлађивање види као природан процес. Неколико нових играча у посљедње вријеме гледали смо и у дресу репрезентације Србије, што Урош подржава.

"Подмлађивање је природа. Не може да се гура 15 година са истим играчима, морају да дођу нови, уз пар искусних као што је Џеко. Уз њега ће да праве резултате, да уче од њега оар година и касније да сазрију. Тренутно и у Србији се врши смјена генерација. Некад то утиче на резултате некад не, али то је неминовно и што се тиче природе играча, јер не може један играч да игра до 40. године и пружа максимум какав је могао са 27-28. Пуно младих момака је дошло, нормално је да селектор позове новог играча да га тестира, то се касније искристалише и он ће тачно знати којих 25 је спремно да одговори на позив репрезентације“, рекао је Урош Матић, а онда додатно објаснио свој став.

"Ми смо по природи нестрпљиви, хоћемо све одмах. Да се вратим на Звезду, побиједили смо Ливерпул и већ се прича да ћемо да побиједимо наредне две утакмице. Мислим да треба све да се ради полако, постепено, тако и у репрепрезентацији, имају млади од кога на научи. Као навијач желим да Србија побиједи сваку утакмицу, али са професионалне стране када гледам разумијем неке потезе када неки млађи играч добије прилику, јер они су будућност“.

Урош Матић је кратко био и члан репрезентације Србије, одазвао се тадашњем селектору Славољубу Муслину, иако се претходно говорило о томе да ће он заиграти за Македонију. На крају разговора за МОНДО открио је да није био толико близу дресу Македоније колико се потенцирало у јавности.

"Прије пет, шест година звао ме предсједник македонског савеза да се видим са њима и да видим систем рада и на томе је и остало. Након пар година стигао је позив од селектора Муслина што сам објеручке прихватио. Медији воле сензације, да направе приче веће него што јесу. А на мени је да радим добро и можда заслужим поново позив", закључио је Урош Матић.

Србија добра на Мундијалу

"Ја сам задовољан наступом Србије на Мундијалу, Могло је да се деси да не примимо тај гол од Швајцарске и прођемо даље. То је Свјетско првенство, играш једном против неког противника и шта урадиш. Момци су дали максимум. Раније сам другачије доживљавао репрезентацију, али прошле године сам био позван и видио сам о каквим се момцима ради и знам да је свако дао 200 посто за репрезентацију. Медији пишу свашта, прича се свашта али знам да је то добра група момака који се држи заједно и не могу да их потресу те приче са стране. Велики успјех је што смо били на Мундијалу, то је прави пут за нас, да ако да Бог да се појавимо на сваком такмичењу, бар да играмо у групи", рекао је Урош Матић.

Извор: мондо.ба