Митровић: Волим што је више Звездаша, ми смо мали - одабрани!

Репрезентативац Србије, играч Фулама Александар Митровић причао је за Партизанов Јутјуб канал о љубави према црно-белима, успонима, падовима, приватном животу.  Митровић о Партизану: Пукне ме носталгија. . .  Нападач Фулама и српске репрезентације Александар Митровић са сетом о данима у Партизану. "Надам се да ћу поново да обучем црно-бели дрес и да уживам на терену", каже он.

Фудбал 22.11.2018 | 21:00 Митровић открива када је и како постојала могућност да се врати у Партизан, зашто жели да постане кувар после фудбалске каријере, пријатељству са звездашима и зашто не постоји клуб који може да се по притиску мери са Партизаном.

Све о почецима, успешним резултатима Партизана током његовог боравка у Хумској, трансферима у Андрлехт и Њукасл, тенису као хобију, утицају Славише Јокановића и Вука Рашовића на каријеру, бившем тренеру у Андерлехту Беснику Хасију, садашњем клубу Фуламу...

"Ова глава луда, пратиће те свуда, никад нећеш бити сам...", речи су навијачке песме која се пева на стадиону Партизана.

Највише је волео Александар Митровић док је носио црно-бели дрес и увесељавао навијаче головима, неретко и лудим фризурама.

Био је много млад када је ушао у први тим Партизана, али и данас се сећа сваког тренутка проведеног на терену у дресу београдског клуба.

На почетку интервјуа за ТВ Партизан, портпарол клуба Биљана Обрадовић показивала је Митровићу фотографије из времена када је играо за Партизан и његове прославе голова.

"Да, сећам се сваке. Ова је против Јагодине, а ова први дерби, кад сам дао гол у 9. минуту, то ми је свакако најлепши тренутак у каријери. Сећам се сваке утакмице и сваког гола за Партизан", каже Митровић.

О Партизану му нису била потребна потпитања...

"То су били најлепши тренуци у мојој каријери. Тај осећај не може да се купи, кад изађеш на терен, па видиш навијаче, даш гол... ти моменти ти остају за цео живот. Уживао сам, није било све у новцу. Само си на терену и живиш свој дечачки сан. Сви у породици су ми били и јесу велики партизановци - покојни деда и стриц, мој отац... Надам се да ћу још једном да искусим то, да поново обучем црно-бели дрес, и да само уживам да играм фудбал", рекао је сада нападач Фулама.

Нада се да ће поново осетити исто.

"Некад ме тако пукне носталгија кад гледам Партизан, кад се сетим... То је нешто што волиш. То не може да се купи. Не постоји цифра која може то да купи. Сви клинци који су прошли Партизанову школу знају о чему причам".

Митровић је у Партизан дошао са 9 година. Сваког дана је долазио на трениге из Смедерева. Отац и мајка му нису дали да одустане.

"Ти моменти су ме чинили јачим, усадили су ми ту упорност, да никад не одустајем... И данас су ми у глави речи оца: 'После кише, увек излази сунце'", каже Митровић и додаје: "Сад кад би неко рекао да идем сваког дана на тренинге из Смедерева... уф... Сваки фудбалер има неку своју причу, неке тешке тренутке, али имао сам срећу да сам имао подршку породице, која ме је увек гурала напред, говорили су ми да тренирам више него други".

После Партизана отишао је у највећи белгијски клуб - Андерлехт, одатле у Њукасл.

"Андерлехт је у односу на Партизан мали клуб. У Партизану кад се изгуби једна утакмица то је као бомба, хаос. Тамо кад изгубиш - ма, нема везе. Највећи притисак је у Партизану, свака утакмица је на нож, сви против Партизана хоће да изгину на терену. Зато је Партизан наш највећи клуб. Није исто играти у неким мањим клубовима и у Партизану", каже Митровић.

Епизода преласка из Њукасл у Фулам је филмска. Митровић се био најпре договорио са Бордоом, потом је била опција да се врати у Андерлехт, што је прихватио, јер је знао и клуб и како функционише. Хтео га је и Партизан...

"Ја сам био у толико глави изгубљен. Рекао сам - ако не нађем клуб враћам се за Србију и нећу играти 6 месеци. Стварно сам размишљао тако. Што се каже прс'о сам. Ивица (Илиев) ме је звао распитивао се. Ја сам хтео да се вратим, али није било могуће због новца. 'Ајде моја плата на страну, него је Њукасл тражио пар милиона за позајмицу, али није било реално да се то изведе", прича Митровић.

Био је већ договорио трансфер у Бордо, али онда се појавила опција да се врати у Андерлехт. Рекао је да жели. Али, био је и на вези са Славишом Јокановићем, тада тренером Фулама.

"Одлетим у Брисел, будемо тамо брат, отац и ја око 18 сати. Стигли и папири, чекају нас новинари, жена из клуба... Кад сам ушао у тренинг центар, поздравим се са свима, али ми директор клуба каже: 'Имамо проблем. Требало је да продамо нападача у Аталанту, али нисмо и сад немамо пара да платимо трансфер'. Шта ћемо, зовемо Њукасл, они ни да чују да се плати трансфер накнадно. Хаос! После 45 минута, стиже ми порука. Њукасл се договорио са Мидлсбором. ОК, нисам баш био загрејан, али бар ћу да играм више. Утом, листам телефон и видим Јокана. Пошаљем му поруку: 'Шефе, шта радиш?'. Он ми каже да је начуо да нешто није у реду са мојим трансфером'. Ја му кажем да пита у Фуламу да ли хоће да плате", присећа се Митровић и наставља:

"Када су у Фуламу рекли да хоће, сад је требало обавити преглед, а ја у Бриселу. Сачекао сам лекара из Андерлехта, који ми је прегледао сваку кошчицу. Никад више папира у животу нисам видео. Онда су све то послали Фуламу и кад је лекар Фулама прегледао, рекао је: 'ОК'. Буквално је било 23.30, а прелазни рок траје до поноћи. Нисам могао да заспим до 5 ујутру".

Да је у добрим односима са многим српским фудбалерима, укључујући и бивше и садашње играче Црвене звезде, показује и пример Луке Миливојевића.

"Зове ме Лука, ја му кажем за Фулам, а он: Тооо, брате, долазиш код мене у Лондон".

Осим фудбала, Митровић воли да игра и тенис. И то са звездашима.

"Ма, имам доста пријатеља звездаша. Нисам се још оженио, али кум ће ми бити звездаш - Филип 'Жуле' Стојковић. Ми се интензивно дружимо од 15, 16 године, Ми смо феноменални другари, он је страшан момак", каже Митровић и истиче да увек има "пецкања" кад је "вечити дерби".

Укључујући овај последњи, који је завршен 1:1.

"Ћути, немој да ми стајеш на рану...", рекао је Мировић, не довршивши мисао.

Фудбалски узори су му били нападачи - Алан Ширер и Дидије Дрогба. Али и још један.

"Ширера и Дрогбу сам увек волео да гледам, поготово пред моје утакмице. А не могу да не поменем Сашу Илића. Он ми је стварно био дечачки идол и узор. За 90% дечака он је био узор. Не знам ни како бих га описао, диван човек. Докле год је он у клубу, Паризан ће ићи напред", каже Митровић и додаје:

"Често слушам то поређење Тоти, Буфон... Јесте, али тај Тоти је за рому играо за вишемилионске уговоре. А Саша у Партизану никада није играо за те паре, играо је за минималне и због тога му скидам капу".

Био је познат по лудим фризурама и тетоважама.

"Ма, то ме је прошло. Кад сам био млађи, сваки дан сам знао шта бих волео да носим, коју фризуру. Сад ме је прошао тај период. Сваког викенда сам хтео мењам фризуру", рекао је Митровић, а када гање Биљана подсетила на тачкасту фризуру, праснуо је у смех:

"Као да сам имао тифус, хахахаха".

О тренерском послу не размишља (рекао је да би волео да буде кувар).

"Сад сам оптерећен играњем фудбала. Кад си играч мислиш само на себе, а као тренер размишљаш о 22, 23 играча, да ли је спавао, да ли је уморан, да ли га боли нога".

А када би био тренер и појави ти се неки Митар са 14, 15 година и "оном главом"?.

"Хахаха, ма имао бих стрпљења, користио бих искуства које сам имао са тренерима, да га упутим на прави пут. Имао бих разумевања... иако би било тешко (смех)".



Извор: мондо.рс/Б92